Прочитај ми чланакПојам убрзања европских интеграција Србије у употреби је у јавном простору врло често, уочи очекивања коначног решења косовског питања, али доста неодређено.
Када европски званичници или представници овдашњих власти најављују, односно говоре о убрзању на путу ка ЕУ, уколико се буде решило то најкрупније питање, такође, обухваћено и постављено као услов у контексту приступања Србије у заједницу европских земаља кроз формулацију – нормализација односа са Косовом – изостају наводи о томе шта би то конкретно и у пракси значило.
Претпостављају се чак и специфични уступци које би ЕУ приредила Србији, попут прескакања нужних етапа у процесу усклађивања, али, опет, без прецизног навођења о чему је ту заправо реч.
Да ли убрзање европских интеграција заправо значи просто отклањање кључног услова његовог застоја – косовског проблема, или подразумева специфичности некарактеристичне за исти тај процес кроз које су прошле друге државе чланице, питали смо наше саговорнике, стручњаке за европске интеграције – Владимира Међака, председника Истраживачког форума Европског покрета у Србији, и Михаила Црнобрњу, професора ФЕФА.
– Решавање косовског питања би отклонило једну велику тему из процеса европских интеграција Србије и тиме ослободило простор и време да се говори о суштинским стварима које се заправо тичу усклађивања и друштвеног уређења са европским стандардима. Дакле, решавање тог крупног питања би отворило друга нерешена питања која се односе, рецимо, на квалитет производа које извозимо и конзумирамо, заштиту животне средине, односно екологију, тржишну конкуренцију, корупцију, владавину права, медијских слобода…
Дакле, свих оних питања и области које би требало уредити како бисмо достигли стандарде заједнице европских земаља којој тежимо – истиче за Данас Владимир Међак.
Он појашњава да када би српске власти склониле са европског пута Поглавље 35, фокус би, истиче Међак, прешао на те друге ствари, док би енергија могла да буде преусмерена на њихово сређивање.
– Нема никаквог убрзања у интеграцијама, већ само отклањање са тог пута једног услова који није био карактеристичан за процесе приступања других држава чланица ЕУ. Почели бисмо да се бавимо питањима којима се, иначе, баве државе које теже пуноправном чланству у ЕУ. И то се једино може подразумевати под појмом – убрзање европских интеграција – закључује председник Истраживачког форума Европског покрета у Србији за наш лист.
С друге стране, Михаило Црнобрња истиче за Данас да убрзање европских интеграција подразумева уступке које би ЕУ пружила Србији, као што је то учињено са Румунијом и Бугарском. То убрзање би, међутим, истиче Црнобрња за Данас, зависило од тога како би Србија решила косовски проблем.
БЕНОН: Балкан би могао добити много важније место, Сорош шири веома негативан утицај https://t.co/3mKaptAoLb
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 3, 2018
– Главно питање у вези са убрзањем европских интеграција је заправо питање на који начин ће се решити косовски проблем. Не заборавите да је кључан преговарач по том питању Америка а не ЕУ. Дакле, шта ће ЕУ учинити по питању убрзања интеграција зависи од процене начина на који Србија решава тај чвор од стране САД. То даље значи да ако Србија више одустане од својих захтева у процесу преговора са косовским Албанцима, изражено у квадратним метрима, убрзање ће бити јаче. Ако буде мање одустала, односно остајала при својим актуелним захтевима, то убрзање сасвим извесно неће бити драстично, или га уопште неће ни бити – истиче Михаило Црнобрња за Данас.
Саговорник нашег листа закључује да би Србија, у случају да реши питање Косова на начин који би био одговарајући за САД, ушла у ЕУ пре Црне Горе и БиХ.
