Прочитај ми чланакПравна служба, која је задужена за усклађивање и обраду закона у процедури, окарактерисала је предложени закон као неуставан
ДАНАС је Скупштини достављено Мишљење о Предлогу закона о слободи вероисповиести или уверења и правном положају верских заједница, који је поднела Влада Црне Горе, са аспекта надлежности Законодавног одбора.
Foto: Deposite photos/Mehaniq
Правна служба, која је задужена за усклађивање и обраду закона у процедури, окарактерисала је предложени закон као неуставан!
Данас је Скупштини достављено Мишљење о Предлогу закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, који је поднела Влада Црне Горе, са аспекта надлежности Законодавног одбора. Правна служба, која је задужена за усклађивање и обраду закона у процедури, окарактерисала је предложени закон као неуставан, преноси „ИН4С“.
„Предлог закона о слободи вероисповијести или уверења и правном положају верских заједница није усклађен са Уставом и правним системом Црне Горе, а поједине одредбе садржане у њему нису карактеристичне за важећи правни систем. Начин на који је израђен овај предлог закона, односно начин на који су формулисане поједине одредбе, одступа од принципа позитивне законодавне праксе, а који су дефинисани и правно-техничким правилима за израду прописа, која се примењују приликом израде закона: јасноћа, сажетост, прецизност и разумљивост норме, међусобну повезаност и усклађеност норми у оквиру самог предлога закона“, наводи се у мишљењу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 20, 2019
„У уставноправном поретку Црне Горе право својине се може одузимати само уз претпоставке прописане чланом 58 став 2 Устава, а уставна заштита права својине подразумева обавезу државе да право својине штити, односно да га не повређује. У складу са тим, законодавац не може да угрози право својине као такво, посредно или непосредно.Претходно наведене неусклађености са Уставом потребно је сагледати и у контексту уставног начела одвојености државе од верских заједница (члан 14 Устава). Имајући у виду и члан 64 Предлог закона, у евентуалној примени закона, верске заједнице би користиле објекте који су у државној својини, или би државни органи одлучивали о коришћењу или некоришћењу верских објеката и земљишта, што је, мишљења сам, супротно уставном начелу одвојености државе и верских заједница као и принципу равноправности верских заједница“, наводи се у мишљењу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 20, 2019
