Прочитај ми чланакНеодрживо је да једна чланица ЕУ и земља којој је улазак у ЕУ приоритет немају комуникацију. Озбиљно и одговорно понашање налаже да без обзира на идеолошке и остале разлике морате разговарати.
Нећете разговарати о природи „Олује“ и страдањима у Другом светском рату, него о несталима, привредној сарадњи, правима мањина. Не видим разлог да се о свему разговара – каже за Данас Томислав Жигманов, председник Демократског савеза Хрвата у Војводини, коментаришући недавну посету председника Александра Вучића Загребу.
Прошле недеље Вучић је у Београду разговарао са представницима хрватске националне мањине које је предводио Жигманов.
* Са Вучићем сте, како сте рекли, имали отворен разговор о конкретним стварима. Колико ће бити потребно времена да се реализују?
– Зависи од сложености проблема. Неки су једноставно решиви као проширивање мреже средњих школа где би се говорио хрватски језик. За то је потребна само одлука министра, као и за отварање једног разреда за хрватске ученике у Средњој медицинској школи у Суботици. Отварање лектората на Филозофском факултету у Новом Саду зависи од спремности факултета и поштовања процедуре. Када је реч повратку Хрватског дома у Сремској Митровици, потребна је политичка воља, проналажења модела. Ми предлажемо да се то уради по моделу примењеном на повратак српског друштва „Привредник“ у Загребу.
* Шта је за вас најважније међу проблемима о којима сте дискутовали са Вучићем?
– Најважније је укључивање представника хрватске заједнице у процес доношења одлука по члану 9 међудржавног споразума о заштити права Срба у Хрватској и обратно, где експлиците стоји да су државе обавезне укључити представнике националних мањина у процес доношења одлука на свим нивоима, локалном, покрајинском и републичком, у легислативној и извршној власти. То је демократско начело. Природни праг који постоји у Србији од 2005. не даје резултате за мале и дисперзиране националне мањине као што је хрватска. То одговара великим мањинама, попут мађарске, албанске и бошњачке, у смислу њихове бројности или територијалне концентрисаности. Друге мањине то нису оствариле. Наш захтев не представља никакав хир. Решење какво тражимо постоји у Хрватској, Црној Гори, на Косову и у Румунији.
Нема „усташизације“
– Хрватски премијер Андреј Пленковић, за 14 месеци колико је на тој функцији, ниједном изјавом, поступком или гестом није сугерисао нешто негативно спрам припадника српске националне заједнице у Хрватској. Власт у Хрватској не генерише антисрпско расположење. Самостална демократска српска странка 14 месеци учествују у власти. Они то не би радили да има усташизације. При чему кажем да, наравно, има изгреда екстремиста – каже Томислав Жигманов.
* Мислите ли да актуелна власт у Србији има политичку вољу да примени такво решење?
– Од примене споразума 2005. политичке воље није било. Мислимо да се мора решити, да се билатерални споразуми морају примењивати. Политичка партиципација мањина у процесу одлучивања је и у Поглављу 23 преговора Србије и ЕУ. То претпоставља стриктну примену свих правних докумената. Председник (Вучић) је постао свестан тог пролема, видео је како то функционише у Хрватској где српска мањина има три заступника у Сабору, 12 дожупана итд. У Србији нема нити једног Хрвата у извршном сегменту, има два већника у Суботици, један у Сомбору и један у Сремској Митровици.
* Како видите посету Вучића Загребу? Председница Колинда Грабар Китаровић је рекла да није близу време у којем би се односи две државе могли назвати пријатељским.
– Гледамо је као позитивни корак, боље је разговарати чак и ако нисте у пријатељским односима. Неодрживо је да једна чланица ЕУ и земља којој је улазак у ЕУ приоритет немају комуникацију. Комуникација мора постојати јер постоје проблеми. Србија неће у ЕУ док не реши питање границе са Хрватском.
* Какву улогу је одиграла ЕУ у реализацији Вучићеве посете?
– Немамо информација о томе, али поруке су слане и према Хрватској и према Србији. Од Хрватске се очекује активнија улога у региону. Неколико држава с којима се Хрватска граничи хоће да буду чланице ЕУ, и у том смислу она има врсту посебне одговорности. Претпостављам, с друге стране, да су и Србији слане поруке – „не можете да се бавите само Косовом јер имате проблеме и са другим државама“. Неодрживе су ситуације залеђених односа. Друго би било да су геополитичке околности другачије, да Србија прави савез са Русијом, али док је на агенди Србије ЕУ приоритет, сарадња је неопходан услов. Сусрети у Загребу су зато били више него потребни.
* У Загребу је било реакција да је Вучић понизио Хрватску, да је донео већ познате спискове несталих…
– Мислим да су критике медија предимензиониране. Ни председница Хрватске, ни премијер, ни председник Сабора нису током посете показивали никакве негативности. То што је неко протестовао без обзира на мотиве је легитимно демократско право. Медији су спиновали и сензационалистички писали да Вучић није добродошао… Био сам присутан, мирно је све протекло, грађани су се нормално понашали док је пролазила колона аутомобила с Вучићем, није се видело ништа ружно. Оно што су медији писали није мејнстрим хрватске политике.
* У српским провладиним таблоидима све врви од усташа, наставља се поистовећивање хрватског народа са усташама. Да ли сте о томе имали прилике да разговарате са представницима власти?
– Не, јер ми са представницима власти до прошле недеље нисмо имали разговоре пет година. Последњи сусрет хрватске заједнице са представником власти пре тога био је 2013. са председником Николићем. Нисмо имали прилику да причамо ни са једним министром. То је највећи структурални проблем хрватске заједнице. После сусрета Вучића и Грабар-Китаровић у Таванкуту јуна 2016. почело је решавање проблема, али након тога није било директне комуникације.
