Pročitaj mi članak
Преседник Србије упозорио је да је косовским преседаном започела ера недоследне примене међународног права, да су отворена нова кризна жаришта и поручио да Србија очекује да се и у њеном случају примењује једнака правда и правичност као и за друге.
„У нашем случају десио се парадокс и направљен је преседан за који су тврдили да се не сматра преседаном. Онда се догодио Крим, када су се власти и народ Крима, проглашавајући независност, ослониле на „чувени косовски преседан који су земље запада саме створиле““, рекао је Николић на седници Савета безбедности УН.
Он је констатовао да је очигледно потребно смислити нову реч која би означавала „преседан који није преседан“, што је супротно логици, поштовању међународних правила…
„Свака одлука, била она праведна или не, мора следити неко правило или пропис, а постојање међународног права гарантује правну сигурност, укида волунтаризам и арбитрарност и обезбеђује законитост. У супротном, савремена цивилизација се нимало не би разликовала од средњовековне и ми у том случају ништа не бисмо научили из прошлости“, упозорио је шеф српске државе.
Србија је увек поштовала и без изузетка поштује територијални интегритет сваке државе чланице УН, подвукао је он додајући да је сила без правде за осуду.
„Србија очекује да се и у њеном случају примењује једнака правда и правичност, као и на друге државе“, поручио је Николић, нагласивши да Србија не признаје једнострано проглашену независност Косова и Метохије, али преговара и преговараће са Приштином у жељи да свим становницима Косова и Метохије обезбеди мир и просперитет.
Он је истакао да је то константа ове и сваке будуће Владе и да се Србија методом изнуривања неће принудити да призна једнострано проглашену независност Косова.
„Нико од нас не треба да очекује да мирно и добровољно учествујемо у самоуништењу“, поручио је председник Србије.
Николић је подсетио да је Бриселски споразум био „истинска вододелница“, а Србија је дијалогом недвосмислено показала да је конструктиван партнер и да је спремна на компромисе у циљу стабилизације и напретка читавог региона.
Сада је, додао је, важније него икад пре да обе стране буду посвећене и искрене у дијалогу, а наредни период кључан је у имплементацији договореног и у даљој нормализацији односа Београда и Приштине због чега се мора одвијати под будним оком УНМИК-а.
Он је изразио очекивање да ће у томе драгоцену помоћ пружити ЕУ, посебно током даљих преговора у Бриселу али и у овкиру европских интеграција.
Николић је упозорио да најава формирања такозваних оружаних снага Косова нарушава не само дијалог, већ да најтеже крши одредбе Резолуције 1244, представља претњу стабилности у Србији и региону и подрива ауторитет УН.
Николић је оценио да Србија почетак процеса приступања ЕУ сматра и великим подстицајем за даљи рад на унапређивању животних услова српског народа на Косову и Метохији, али истовремено је поставио питање како Унија може да води преговоре са Косовом у вези споразума о стабилизацији и придруживању.
„Србија нема механизам да то спречи, али може да постави питање: Да ли је Европска унија заједница држава или је заједница држава и парадржаве? Да ли ће се опет десити преседан који није председан?“, упитао је он истичући да ЕУ мора да води рачуна о међународном праву, и правилима из којих је и сама настала, јер ће у супротном битие пољуљани сами темељи на којима почива.
Уколико се донесе одлука да Косово и Метохија самостално преговара са ЕУ, то би европску породицу одвело у безакоње, хаос и општи волунтаризам, оценио је Николић.
Председник Србије се осврнуо и на предстојеће парламентарне изборе на КиМ, указујући да је Србија охрабрила своје сународнике у покрајини да гласају.
Привремене институције из Приштине су, међутим, припремајући се за изборе, како је нагласио, чиниле све да Србима оспоре бирачко право.
„Позив прогнанима да гласају на обрасцима, са обележјем независне државе, која је то постала протерујући их са њихових вековних огњишта, њих четвртину милиона, представља пример врхунског лицемерја и провокације! Манипулацијом бирачким списковима Приштина је покушала да утврди нову, присилно измењену етничку структуру и тако директно утиче на резултате гласања“, указао је он.
Председник Србије је такође апеловао да се очува улога Унмика, истакавши да је он последња брана политици промоције једнострано проглашене косовске независности.
Он је рекао да се противи иницијативи да се под изговором „преоптерећености“ и бављењем другим ургентнијим питањима прореде седнице СБ посвећене Косову.
Николић је рекао да подржава иницијативу да се формира специјални суд и канцеларија тужиоца са седиштем ван територије Косова и Метохије за све процесе који ће проистећи на основу резултата истраге Специјалне истражне радне групе.
Србија ће, како је истакао, пружити пуну подршку да кривци буду процесуирани, као и до сада.
Николић се осврнуо и на бомбардовање СРЈ 1999, напоменувши да се не жали на неправду и бол који су нам нанети и не тражи плаћање ратних репарација у класичном смислу, али да ће све док је председник Србије помињати право Србије на обештећење.
„Помозите нам, не можемо сами“
Председник Томислав Николић затражио је од чланова Савета безбедности УН помоћ у санирању последица поплава које су погодиле Србију.
„Да би смањили размере катастрофе, грађани су се одазвали позиву своје владе, испољивши висок степен солидарности и храбро и присебно се борили да се спасе оно што се спасти могло. Нажалост, упркос огромној вољи и жељи, уништено не можемо обновити сами“, рекао је Николић.
На седници посвећеној Косову, Николић је рекао да је Србији потребна помоћ, „како бисмо грађанима омогућили да обнове оно што су изгубили, понове пољопривредне радове, тамо где је то могуће, а тамо где није, да им се помогне да прегурају годину и следећу почну у нормалним условима“.
На седници Савета безбедности УН на којој је представљен извештај генералног секретара УН о Косову за период од 21. јануара до 15. априла ове године, Николић је представницима земаља чланица Савета безбедности УН уручио ДВД на којем је, како је рекао, снимак дела трагедије која је погодила Србију.
„Човек није понизан ако тражи помоћ, али је велики само ако помоћ пружи“, истакао је Николић.
Он је захвалио свим државама и народима „који су помогли, или ће у наредном периоду помоћи Србији да превазиђе трагедију и разарања настала катастрофалном поплавом“.
„Не тражимо од других оно што немају, већ само део онога што имају више од својих потреба. То мало више, за нас је много и неопходно нам је… јер шта је смисао живота, осим да покажемо саосећање и вољу да помогнемо другима?“, рекао је Николић у говору у Савету безбедности УН.
(Танјуг, Бета)
