Прочитај ми чланак

“Пред странцима пези, клечи, клања се, љуби скуте, а у Србији глуми шерифа“

0

Занимљиви су, али у исто време помало невероватни наступи председника државе Александра Вучића ако их поредите када се појављује у земљи и иностранству. Када се обраћа домаћој јавности, из Председништва или посредством неких од провладиних медија без саговорника, Вучић напада странце, говори како Србија "није шака зоби" и да нико неће да јој одређује како ће да води своју политику. Супротно томе, сваки одлазак у иностранство значајно је другачији: захваљује се на подршци, заклиње на пријатељство и Западу и Истоку, а "запаљиви" говор замењује много финијим реченицама и изливима поштовања у којима хвали своје домаћине.

У четвртак смо видели још један сусрет председника државе Александра Вучића са Милорадом Додиком, што је било сасвим довољан повод да кажу да ће се Србија борити свим силама, јер је она слободарска држава. Поново смо чули да ће се Србија борити против политика других земаља и да је она слободарска земља.

„Супротставићемо се политиком. Видећете,малена Србија ће о јаду да забави све ове велике силе које желе да донесу акт против једне слободарске земље“, рекао је Вучић.

Овакав наратив чули смо од председника док је на конференцији за медије у земљи, али како говори када се нађе у иностранству?

Последњи сусрет председника државе Александра Вучића Француској представљена је у медијима као врхунац пријатељства и сарадње две државе. Председник нам је саопштио да је три сата разговарао са председником Емануелом Макроном и да су имали веома срдачан сусрет.

„Веома сам срећан због резултата тих разговора, срећан због тога што смо могли да на отворен и конкретан начин разговарамо о свим видовима сарадње са једном од најважнијих земаља у свету“, поручио је Вучић.

Сада је председнио био срећан, док је пре само четири године гледаоцима једне телевизије са националном фреквенцијом имао да поручи како је „одбрусио“ Макрону који га је, како је тада рекао, само „гледао“.

„Ја сам рекао Макрону, слушај бре ти Емануел, па ти не би могао сад да отвараш Поглавље 23 и 24. Он ме гледа. У поноћ у Јелисеској палати“, рекао је Вучић пре само четири године.

Само овај пример, са једним лидером потврђује да Вучић има потпуно другачију реторику када се налази у иностранству и када се врати у Београд па износи детаље своје посете.

Уколико бисмо анализирали дипломатски речник и комуникацију председника Србије, искључиво на основу његових сведочења, закључак би био да се Вучић руководи изреком – “Што на уму, то на друму”.

Није важно ко је с друге стране, председник „неустрашиво“ одговара и не повија се пред моћним и већим од себе.

Тако смо чули и да је председник спремно одговорио бившем председнику Сједињених Америчких Држава, Доналду Трампу, кад га је питао о Кинезима током састанака у Белој кући.

„Они знају да ја смем да говорим на сваком месту. Они знају да ја смем да кажем и Макрону, ја сам смео и Трампу да кажем… Пита ме Трамп, улазим у оно…. Овални кабинет, како се то зове… И каже мени Трамп: „Хеј, где си високи?! Шта зна Трамп с ким прича, рекли му ту… Он огромну енергију има и чудесну харизму… ‘А ти си из Србије? Супер изгледаш овако… Ја ћутим, гледам, председник Америке, шта ће да буде питање“, испричао је Вучић.

Потом је уследио интензивнији део разговора о Кинезима, који нам је препричао председник.

Напомена: Не постоји потврда да се овај разговор заиста десио, с обзиром на то да је препричан од стране само једног учесника, у овом случају председника Србије Александра Вучића.

Трамп: Како ти са Кинезима, јеси ли видео шта су урадили са овим ковидом?

Вучић: Ја добро са Кинезима….

Трамп: Молим?!

Вучић: Ја, господине председниче, одлично с Кинезима. Одличну сарадњу имам с њима…

Трамп: Како је то могуће?

Вучић: Могуће…

Након што је препричао разговор са Трампом, Вучић је понудио јавности и анализу зашто је на тај начин одговорио председнику најмоћније државе на свету:

„Они знају да, као што сам био у стању да кажем председнику Америке, као што сам и председнику Бајдену говорио што мислим, Шолцу, Макрону, Ангели Мекрел и Путину, чак и оно што му се понекад допадне. Мој посао је да штитим Србију, а не Америку, Русију или неке друге“, рекао је Вучић, док се у позадини из Информеровог студија чуло подржавајуће „Тако је!“.

А заправо реалност је умела да буде потпуно другачија.

Ако се усудимо да сагледамо ширу слику, мимо Вучићевих тумачења, видећемо да „најпоштованији председник у новијој историји Србије“, током посете Сједињеним Америчким Државама, у Белој кући, делује као да је дошао на пропитивање код председника САД. Слика која је послата из Овалне собе изазвала је чак и подругљиву реакцију његових руских пријатеља, који Србију поштују више него икад захваљујући човеку који се налази на њеном челу.

Још даље ако одемо, видећемо шефа српске државе како током прославе 100 година од победе у Првом светском рату бива у потпуности скрајнут у последњи ред, злонамерни би рекли – иза бубњара.

„Није то имало везе ни с азбучним редом, не знам како је и ко је поређао, а да правим скандал тамо, сложићете се да није било ни време ни место“, рекао је Вучић новинарима и додао да „сумња шта се тамо десило, али о томе не може да говори јавно“.

Очито да је у поменутим ситуацијама изостало Вучићево чувено “сипање свега у лице”, уколико је оно икада и постојало било где другде, изузев на телевизијама са националним фреквенцијама.

Сумње оних који тврде да Вучић има два лица – једно за странце, а друго за домаћу јавност, можда је најбоље описао историчар Милан Ст. Протић својевремено у изјави за Нова.рс.

“Пред странцима пези, клечи, клања се, љуби скуте. Тај његов комплекс инфериорности је видљив у односу на велики свет, свеједно да ли је у питању Путин, Си Ђипинг, Трамп, Бајден. Видели сте кад је долазила Ангела Меркел, буквално вам дође да повраћате од оне његове снисходљивости. Према свету он је мањи од маковог зрна зато што зна да не вреди ништа. Он њих види као не знам какве величине и генијалце који просипају мудрост коју год реч да кажу”, описао је Протић, додајући да је у Србији потпуно друга прича:

“С друге стране, нама у земљи свакодневно досађује драматичним наступима који трају дуже од сат времена, током којих не каже апослутно ништа”, закључио је он.

Вучићеве приче о разговорима са амбасадорима

Својевремено, током једног од многобројних гостовања на омиљеној му телевизији Пинк, предсдник је објаснио народу како он разговара са амбасадорима моћних држава, наводећи да често бива бесан због њихових покушаја да одлучују уместо њега. Те 2021. године, такође је била кризна ситуација на Косову, па је председник морао да се састане са представницима земаља Квинте.

Након састанка, председник, који иначе не говори о детаљима са састанака иза затворених врата, рекао је да је имао окршај са једним амбасадором који је тражио објашњење због чега је Војска Србије распоређена у близини административног прелаза.

“Хоћеш ти да ми одлучујеш где ће да се крећу на територији централне Србије наше јединице, јеси ли ти нормалан бре човече?! Јеси ли ти нормалан бре, да ли си нормалан?! Можете да замислите у каквом сам емоционалном стању био кад сам то говорио амбасадору једне од најмоћнијих земаља света“, рекао је Вучић.

Нема сумње да то што је остао недоречен тада био повод душебрижницима да истакну како је реч о изјави која је намењена бирачима СНС. Злонамерни су то видели и као његов покушај да се, по ко зна који пут, представи као неустрашиви заштитник српског народа и државни интереса ког амбасадори, ако је веровати прорежимских медијима, желе да елиминишу.

Извор: nova.rs

Ознаке: , , ,