Прочитај ми чланак

„Позвавши се на косовски преседан Путин није довео у питање Резолуцију 1244“

0

Интегритет Србије на КиМ не штите апстрактна начела међународног права већ један конкретни обавезујући међународно правни акт – Резолуција 1244 СБ, каже проф. Зоран Чворовић.

Поређењем признања независности донбаских република и признања независности тзв. Косова, Владимир Путин је послао поруку да је Запад политиком двоструких стандарда срушио скоро све принципе међународног права, при чему је руска подршка територијалном интегритету Србије апсолутно неупитна, сматрају саговорници Спутњика.

Путиново излагање пред генералним секретаром УН у којем је навео да су ДНР и ЛНР постале независне по аналогији са одлуком Међународног суда о Косову окуражило је „политички далековиде“ аналитичаре да констатују како је Русија дигла руке од Србије. Треба приметити да је редом реч о најгласнијим заговорницима увођења санкција који се уједно не устежу да Косово назову теретом кога се морамо ослободити.

Њих демантују чињенице, а саговорници Спутњика упућују на две – недавно гласање Русије у УН, и Резолуција 1244 која на четири места јемчи да ће се коначно решење косовског питања наћи у оквиру граница Републике Србије.

Професор права Зоран Чворовић примећује да излагање руског председника јасно показује да су он и његов кабинет одлично проучили однос САД и већине чланица ЕУ према косовском преседану и да је руска држава детаљно анализирала пресуду Међународног суда правде који је, по тужби Србије, оцењивао правоваљаност тзв. косовске независност.

Путин је Гутерешу, када је у питању независност донбаских република, сматра Чворовић, само поновио став који је МСП заузео по питању тзв. косовске независности.

„Путин тражи од политичког Запада да на независност донбаских република примени став из пресуде МСП да међународно право не забрањује проглашење независности нових држава. То истовремено не значи да су Русија и њен председник променили свој став када је у питању статус КиМ јер територијални интегритет Србије на КиМ не штите апстрактна начела међународног права као што Србијин интегритет не штити одбрана интегритета Украјине већ Србијин интегритет штити један конкретни обавезујући међународно правни акт – Резолуција 1244 СБ. Када је у питању статус донбаских република и територијалног интегритета Украјине не постоји никакав такав међународно правно обавезујући акт“.

Овај акт, објашњава Чворовић, не може бити промењен без сагласности Русије, која у СБ има право вета.

„При образлагању права Русије да призна независност донбаских република, Владимир Путин полази од већ установљених преседана од стране политичког Запада током деведесетих година и у првој деценији 2000, и националних интереса руске државе и руског народа. Истовремено ниједном речју не доводи у питање важење Резолуције 1244“.

За разлику од Русије, колективни Запад, упозорава Чворовић, тражи од Србије да поштује територијални интегритет Украјине, а да не поштује сопствени територијални интегритет. Истовремено, каже, политички Запад потпуно негира значај Резолуције 1244, јер питање ваљаности независности тзв. Косова сматра скинутим са дневног реда.

„У новим околностима реалистичан приступ међународном праву и међународним односима налаже да је у нашем интересу да заузмемо управо онакву позицију какву је заузела званична Москва. С једне стране међународно право не забрањује настанак нових држава, а ваљаност настанка појединих државних творевина у условима скоро потпуног слома послератног међународног поретка процењује свака држава сходно својим националним интересима“.

Од процене националних интереса, намеће се закључак, зависи и то да ли ће Србија признати или не неку новоформирану државу што нимало не умањује важност Резолуције 1244 која штити Косово у саставу Србије.