Прочитај ми чланакЧелници Радио-телевизије Србије “великодушно” су понудили представницима опозиције нови политички блок у “Јутарњем програму” и “Дневнику у 12”, док онај други вечерњи дневник у ударном термину остаје “неосвојива тврђава”. Разлог за то је према речима извршног директора Бироа за друштвена истраживања Зорана Гавриловића, а на основу резултата њиховог мониторинга, то што је Дневник 2 убедљиво најгледанија информативна емисија у Србији, те на основу информација које се у њему пласирају већина грађана Србије доноси одлуку за кога ће да гласа. Други, ништа мање важан разлог је и то да велики проценат публике другог дневника РТС јесу апстиненти, а није потребно посебно нагласити да се њихово мотивисање да учествују у изборном циклусу често наводи као тас на ваги који може да буде одлучујући.
Споља гладац, а изнутра јадац
Након захтева опозиције да се све телевизије са националном фреквенцијом, а пре свега РТС, отворе за њихово учешће, јавни сервис је одговорио предлогом за увођење новог политичког блока у “Јутарњем програму” и “Дневнику у 12 сати”. О Дневнику 2 ни речи.
Да ли је кључ у гледаности?
Извршни директор Бироа за друштвена истраживања БИРОДИ Зоран Гавриловић каже за лист Нова да то остаје мистерија, јер су његови захтеви да му РТС да податке о гледаности дневника остали без одговора.
Неке друге ствари, ипак, нису тајна.
Према истраживању БИРОДИ 38,4 одсто испитаних грађана гледа Дневник Радио телевизије Србије, 12,8 одсто прати Дневник телевизије Пинк, а 10,8 одсто главну информативну емисију Н1 телевизије.
Бројке говоре…
“Доминантан извор информисања је Дневник РТС. Према резултатима нашег мониторинга чак сваки четврти грађанин од испитаних 10 информације добија управо овако. С тим што је важно истаћи, да кад се одбије број оних који уопште не гледају дневник, онда то заправо значи да се више од половине грађана Србије информише преко Дневника РТС. То су махом старији људи и бирачко тело које највише личи оном које гласа за СНС. Самим тим, пуштање опозиције у Дневник 2 отворило би могућност да ти људи чују и другу страну коју сада не виде и не чују. То, наравно, не мора да значи да би престали да гласају за СНС, али би могли да оду у апстиненцију или да постану бирачи неке опозиционе странке идеолошки сродне СНС”, каже Гавриловић за Нову.
РТС као партијско гласило
“РТС се креирањем свог предлога да опозицији да простор у јутарњем програму, у којем највећи број гледалаца чине пензионери и незапослени, уместо у Дневнику 2 понео као партијско гласило СНС, а не као јавни сервис. Овакво извештавање медија, а пре свега јавног сервиса , ствара аполитичо друштво где је једини политички актер Александар Вучић. И његова лична власт. То је главни проблем наше демократије, што је овде политички живот уништен. Као социолог кажем да је овде било какво мерење јавног мњења у оваквом амбијенту аполитизације упитно, јер имате ставобе аполитичних грађана у истраживањима, који се опредељују на основу онога што виде у медијима, а у медијима мало тога може да се види”, сматра Зоран Гавриловић.
Ту се долази и до друге врло битне ставке, а то је да Дневник РТС гледа и велики број грађана који себе сматрају аполитичним или су апстиненти.
“Кад је у питању политичка култура Дневник РТС гледају у највећој мери аполитично орјентисани грађани. Према нашем мониторингу њих је око 33,9 одсто. Ти људи иако се сматрају аполитичним, махом на крају ипак гласају и то за Александра Вучића и СНС. Када би имали увида у активности странака које нису у власти, можда би та ситуација имала другачији епилог. Дневник РТС гледа и велики број апстинената, око 15 одсто”, напомиње Гавриловић, имајући у виду чињеницу да се управо покретање апстинената често наводи као један од кључних момената у добијању изборне трке.
Шта кажу у РТС
У покушају да сазнамо зашто Дневник 2 остаје само сан за опозицију, док им се са друге стране оберучке нуди јутрањи програм, лист Нова питања је послао и директору РТС Драгану Бујошевићу и главном уреднику информативног програма Ненаду Љ. Стефановићу, међутим, одговор није стигао.
Своје виђење овакве понуде представника јавног сервиса, покушао је да да члан Управног одбора РТС Бранко Радун. На питање зашто јутарњи програм, а не Дневник 2 и која је од ове две емисије гледанија, Радун каже.
“За гледаност стварно не знам. То би свакако требало питати људе из информативе, моје мишљење је да је јутрањи програм постао прајм тајм, да има много више утицаја него Дневник. Јутарњи програм гледају и они који нису конзументи политичких садржаја, док дневник гледају они које занимају политика, вести, информације… “, каже Радун.
Дакле, судећи према овоме, опозицију ће у јутарњем програму гледати они који и нису претерано заинтересовани за политику.
Наопака земља Србија
У објашњењу како се десило то да само у Србији прајм тајм постаје јутрањи програм, док је у целом свету он резервисан за вечерње сате, Радун каже:
“У Америци је, рецимо, јутрањи програм врло гледан, мада и даље доминира вечерњи термин. Код нас нема довољно политичког садржаја увече. Имате само неколико утицајних ТВ формата и немају тежину коју су некада имали, да покрену неку друштвену тему и полемику. То је сада постао јутрањи програм, који дефинитивно постаје прајм тајм. Дневник 2 се и пакује другачије. То је ствар уређивачке политике РТС , у то се не меша Управни одбор. Сада у Дневнику 2 нема страначке хронике. То ће РТС у Дневнику 2 вероватно уврстити пред изборе. То је обавеза РТС. Да прати активности свих странака у предизборној кампањи”, закључује Радун.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 19, 2021
