Прочитај ми чланакКосовски премијер Рамуш Харадинај позвао је Шпанију да помогне Косову да постане чланица Европске уније и да не остане "рањива рупа у региону".
У интервјуу за шпански дневник Паис, Харадинај је рекао да је Косово одабрало страну, да жели да сачува добре односе са САД и постане члан евроатлантске породице и изразио наду да ће крајем ове или почетком 2019. Косово добити статус кандидата за чланство у ЕУ.
Говорећи о разлозима Шпаније за непризнавање независности Косова, Харадинај је рекао да Косово и Каталонија немају ништа заједничко, да је свака аналогија бесмислена и да Приштина никада неће признати независност Каталоније.
„Косово је настало дезинтеграцијом југословенске федерације у крвавом процесу, свако против сваког. То није случај са Шпанијом где се поштују грађанска и политичка права. Не може се поредити репресија под режимом Слободана Милошевића са стањем у Шпанији, то би чак било увредљиво. И није реч о избегавању сличности, оне не постоје“, рекао је Харадинај.
Косовски премијер, пише Паис, свестан је да шпански премијер због Косова не жели да учествује на самиту ЕУ и Западни Балкан у Софији, из страха да каталонски сецесионисти то не употребе у своју корист, али је ипак рекао да је „спреман на сваки контакт“ и да би му била „част да поздрави шпанског премијера јер има пуно тема за разговор као што су, на пример економска или културна сарадња“.
„Рахојев вето (на заједничку декларацију за самит у Софији) је несрећан јер Косово веома поштује Шпанију као нацију и као консолидовану демократију. Као и остале земље настале распадом Југославије, од Косова до Македоније, тежимо да будемо схваћени и надамо се да ће нас једног дана Шпанија прихватити као члана породице којој припадамо“, рекао је.
Говорећи о самиту у Софији Харадинај је рекао да се нада „мигу неког од суседа“.
„Бугарски премијер Бојко Борисов добро промишља реалност региона јер схвата нужност интеграције, свестан је да Сбија може да напредује ако напредује и Косово… Вето или блокада Косова само би уназадили Србију и друге земље региона и олакшали непријатељима да ојачају утицај и поткопају напоре Брисела у овом делу света. Надам се да ће нам све балканске земље али и Мадрид помоћи да уђемо у породицу да не бисмо остали као рупа у региону што би непријатељи могли да искористе. То је нужност и то је наша молба. Да не будемо рањиви и да не допустимо другима да користе Косово како би угрозили напредак Европе“, рекао је Харадинај.
Харадинај је рекао да очекује да би Косово могло добити статус кандидата за чланство у ЕУ „крајем ове године или почетком 2019“.
Шпански лист подсећа да Приштина има Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и да мора да примени Бриселски споразум постигнут у дијалогу са Београдом уз посредовање ЕУ, 2013.
„Све су тачке готово завршене, али морамо да постигнемо коначни, свеобухватни споразум са Србијом оквир постоји, али нема замаха“, рекао је косовски премијер.
Један од захтева је формирање Заједнице српских општина на Косову „како би Срби са севера постали законски и инситуцинално део Косова и имали гаранције за активно учешће у институцијама“, додао је он
Учешће српске мањине почиње да буде видљиво и у зачецима будуће Косовске војске, пише Паис.
„Косовске безбедносне снаге су успеле да докажу ко смо… То су оружане снаге свих, врло мале по бројности и мандату, транзицијске снаге… јер ће војска бити процес који тражи времена. Истовремено размишљамо о трајном присуству Кфора како би се ојачала сигурност и стабилност Косова и региона“, рекао је Харадинај.
Харадинај, пише Паис, не избегава ни најнепријатније питање о могућности да буде процесуиран пред специјалним судом за ратне злочине почињене током сукоба на Косову 1998-1999, у којима је учествовао као командант ОВК.
„Нимало се не плашим. Већ сам прошао кроз највише међународне судове, где сам процесуиран, поново процесуиран и на крају ослобођен. Нисам под истрагом. Међутим, критичан сам из два разлога према овом суду – прво због чињенице да се налази ван Косова, у Хагу са страним судијама и стручњацима… и друго због тога што се усредређује само на жртве ОВК на косовске Албанце. То није прихватљиво са становишта међународног права… морао би да истражује починиоце и жртве без обзира на етничку припадност али сада је касно да се то исправи“, рекао је.
Харадинај је рекао да Косово са САД има „односе лојалности и поверења“ и да је њихова улога у региону „и даље неопходна јер се Балкан још није средио и зато је боље да буду ту“.
Он је рекао да не успева да разуме подељеност ЕУ када је у питању Балкан.
„Чињеница да пет земаља чланица ЕУ не признаје Косово показује да још има питања која треба решити. Блокада Косова је блокада свих земаља у региону. Очекујем да данашње разлике неће спречити инклузивну политику у будућности. Веома је добро да се отворе приступни преговори са Албанијом и Македонијом али то треба учинити и с Косовом и са Босном, у истом смеру за све“, рекао је косовски премијер за шпански Паис.
Харадинај је нагласио да позивање каталонских сецесиониста на модел Косова није ни од какве користи јер није могуће успостављати никакву аналогију између Косова и Каталоније.
„Успостављање те сличности значило би непознавање историје или њено погрешно тумачење. Шпанија је напредна демократија. Наш случај потиче од распада бивше Југославије кроз трагичне ратове деведесетих. Постоји огромна разлика, ми смо се борили за демократију, али пре свега за људска права што није случај са Каталонијом“, рекао је косовски премијер.
Харадинај је рекао да „нема информације“ да су протеклих година Косово посећивали Каталонци како би се упознали са њиховим искуством и поновио да Косово поштује „територијални интегритет и суверенитет Шпаније“ и да „ни у ком случају неће признати независност Каталоније“.
ХРВАТСКИ ГЕНЕРАЛ: Нови рат на Балкану кад се заврши онај у Сирији https://t.co/oF2v4ZTwwv
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 30, 2018
„Шпанија је дивна земља, поштујемо је, не само као нацију, због њене историје и доприноса светској цивлизацији већ наши људи гаје велике симпатије према Шпанији. Надамо се да ће моћи да нас прихвати као члана европске породице. То је наша судбина, за наше добро и за добро свих јер што више стабилности буде на Западном Балкану биће више стабилности и мира у Европи и мање могућности за маневре непријатеља да дестабилизује регион или да га користи да угрози или умањи напредак Европе“, рекао је.
Када говори о непријатељима Харадинај има на уму две силе, једну регионалну – Турску и другу глобалну – Русију, пише Паис.
„Желимо пријатељске односе са свим земљама али смо врло опрезни са Анкаром. Депортација шест турских држављана је неспоразум због којег сам сменио двојицу високих званичника… Ми морамо да поштујемо наш устав, наше законе и конвенције о људским правима. Законске процедуре нису поштоване и зато сам интервенисао. Морамо да извучемо поуку из тога што се догодило“, казао је он.
Када је реч о Русији, Харадинај, како наводи Паис, не крије бојазни.
„Ми смо одабрали страну – да будемо део Европе и Атлантског савеза. Наша демократија је млада али наш циљ је да постанемо део евроатлантске породице и да задржимо добре односе са САД. Нисмо у орбити руског утицаја. Сем тога Москва делује опрезно и не жели отворено да дестабилизује регион али смо забринути због одређене врсте активности на њиховој агенди овде“, рекао је Харадинај прецизирајући да мисли на „читаво окружење“.
