Прочитај ми чланакОд безмало 200 градоначелника и начелника општина у Србији, само су четворица млађи од 30 година.
(ФОТО:Србин.инфо – Ненад Златановић)
Од безмало 200 градоначелника и начелника општина у Србији, само су четворица млађи од 30 година.
Када се томе придодају министри и остали државни функционери, међу њима младих готово да нема. Тако је бар показало истраживање које је реализовала Фондација „Ана и Владе Дивац”.
Раније смо већ знали да смо најстарији народ, древнији од потопа, али смо у последњих неколико деценија и званично међу земљама са највремешнијим становништвом на планети.
Интензиван процес старења, како демографи описују ову појаву, није мимоишао ни политичаре. Млади министри у владама после 2001, били су Лазар Крстић и Никола Селаковић, али у новом Вучићевом кабинету нема омладинаца.
Рекло би се, чак, да и ми старимо заједно са нашим политичарима, ако знамо да неки од њих деценијама опстају у врху својих партија. На њих власт изгледа делује као еликсир младости, док нама стварају боре и седе власи.
Чињеница је да млади политичари имају будућност. Црногорски премијер Мило Ђукановић са свега 18 година постао је члан ЦК КПЈ, са 27 већ био у врху црногорске власти, а са 29 председник владе. Сада завршава шести мандат на овој функцији, где је провео четврт века, укључујући и четири године на месту председника републике.
Са 28 година на министарску функцију својевремено је изабран и премијер Александар Вучић, а политичко искуство почео је да стиче као народни посланик, пола деценије раније. У нашем даљем окружењу младошћу се истиче аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц, који је ступио на функцију са 27 година, када је још био студент.
Додуше, има и данас у Србији изузетака. Четири општине на своје чело изабрале су младе људе који још нису разменили четврту деценију – Рековац, београдска Палилула, Пландиште и Бачки Петровац. Пландиште је и ту изузетак: на њеном челу је 28-годишњак, док је становништво ове општине најстарије на територији АП Војводине, са 44,3 године у просеку.
Али, шта рећи кад је у српској влади већ десет година партија пензионера незаменљиви чинилац – њихово све веће бирачко тело не дозвољава ПУПС-у да оде у политичку мировину. И нек су живи и здрави, бар су они увек против мера штедње које погађају најстарију популацију.
Ни у свету нису имуни на тренд старења. Председничка трка у Америци одликује се тиме што је Трамп већ загазио у осму деценију, док је његова ривалка Клинтон незнатно млађа. Тако су здравствени картони постали важнији у кампањи од политичких програма.
Сетићемо се и некадашњег совјетског Политбироа, који је у шали називан „геријатријским одељењем”, јер су Михаила Горбачова са његових 60 лета тамо сматрали млађаним пиониром, па су га поставили на чело државе, као најживахнијег. Лењинови исписници прекасно су схватили да је време да се – подмладе.
