Прочитај ми чланак

Посланици о Јеремићевој „утаји пореза“, лажним докторатима, Kриму…

0

Београд -- Посланици у Скупштини Србије данас су, на почетку нове седнице, затражили обавештења о томе да ли је Вук Јеремић утајио порез.

poslanici

фoto: Tanjug

Они су говорили и о пореклу имовине државних функционера, о плагираним докторатима и о томе када ће бити одржана седница парламента о ситуацији на Косову и Метохији.

Посланик Народне сељачке странке Маријан Ристичевић питао је да ли је тачно да је Центар за међународна истраживања и одрживи развој, како је навео, „недодирљивог“ Вука Јеремића добио три милиона евра из Хонгконга и 200.000 долара из Катара, који су затим пребачени на приватне рачуне Јеремића и његове породице.

Он је питао Министарство финансија, Пореску управу, Управу за спречавање прања новца и Народну банку Србије да ли су том приликом измирене пореске обавезе или је дошло до пореске утаје.

Ристичевић је казао да је Јеремић када је новац пребачен био министар спољних послова и упитао да ли је можда новац добијен на тај начин био намењен за неке „уступке по мери албанске стране“.

Он је питао и да ли су повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић и заштитник грађана Саша Јанковић „свете краве“ и заштићена лица с обзиром на то да од њих „још није добио одговор на питање која је поставио пре неколико дана у вези са новцем који су добили за пројекат израде модела Закона о заштити узбуњивача“.

Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић питао је када ће бити донет Закон о пореклу имовине.

„Обећавали сте закон о испитивању пореклу имовине, нема га пет година, за то време (Милан) Кркобабић 1,8 милиона евра има само у некретнинама, министар одбране офшор фирме, пословање са Телекомом“, рекао је Обрадовић.

Посланица Демократске странке Александра Јерков поново је покренула питање плагираних доктората и питала министра просвете Младена Шарчевића да ли ће бити размотрено увођење озбиљних механизама за проверу плагијата научних радова.

Питање о томе када ће и да ли ће бити седнице која ће се бавити Косовом и Метохијом, питао је посланик Српске радикалне странке Немања Шаровић.

Шеф посланичке групе Либералнодемократске партије Чедомир Јовановић питао је зашто се Србија у УН супротставила међународном посматрању ситуације у области људских права на Криму и питао да ли је у питању био притисак Русије на Србију.

Шеф посланичке групе Доста је било Саша Радуловић затражио је информације о трошковима репрезентације у Фонду ПИО и питао да ли је тачно да је једно службено возило тог фонда уступљено на коришћење ПУПС-у.

Питао је и колико је просторија у власништву фонда ПИО додељено ПУПС-у, истичући да су то важни подаци у време када се противуставно смањују пензије и троше паре на партијске кадрове.

Мирослав Алексић из посланичке групе Социјалдемократске странке питао је зашто је предложено обједињавање расправе о 27 тачака дневног реда нове седнице које међусобно нису повезане и истакао да посланици неће имати довољно времена да расправљају о веома значајним законима и да се обесмишљава рад.

Председница Скупштине Маја Гојковић одговорила му је да не обесмишљава рад парламента тиме што заказује седнице са великим бројем закона.

Посланици опозиције су пре почетка седнице негодовали јер је предложено обједињавање 27 тачака дневног реда и што је седница заказана у кратком року па немају времена да се припреме за рад и подношење амандмана.

Они су то оценили као бахатост владајуће већине и вређање грађана којих се закони тичу, али оценили и да се на тај начин покушавају ;сакрити њихово „непочинство“.