Прочитај ми чланак
У поноћ је почела изборна тишина која ће трајати до недеље 16. марта у 20 часова када се затварају биралишта. Тишина подразумева забрану изборне пропаганде.
Грађани Србије ће у недељу на ванредним парламентарним изборима гласати за нови састав Скупштине Србије, док ће Београђани имати још један изборни листић на којем ће гласати за странке које учествују на ванредним изборима за Скупштину града Београда.
На ванредним парламентарним изборима бирачи гласају за једну од укупно 19 поднетих изборних листа, док Београђани треба да заокруже једну од укупно 23 поднете градске изборне листе.
У петак, суботу и недељу до 20 часова када се затварају бирачка места забрањена је изборна пропаганда, одржавање јавних скупова и објављивање процене изборних резултата. На сам дан гласања, у недељу од седам до 20 сати, дозвољено је објављивање извештаја о томе где су кандидати гласали, али не и њихових изјава.
Током изборне тишине дозвољено је емитовање информација о излазности грађана и спотова надлежних републичких органа и невладиних организација у којима се грађани упућују у које време и на који начин могу да гласају. Док је на снази изборна тишина, на бирачком месту и на 50 метара од бирачког места забрањено је истицање симбола политичких странака и другог пропагандног материјала. Ако се та одредба не поштује, бирачки одбор се, по закону, распушта, а гласање понавља.
На ванредним парламентарним изборима грађани Србије бирају 250 посланика за састав новог парламента.
Право гласа имају укупно 6.767.324 грађанина. На изборима ће бити укупно 8.262 бирачка места на територији Војводине, централне Србије, као и у затворима, на Косову 90, а у 20 страних држава 35 бирачких места.
На бирачким местима у Аустрији, Белгији, БиХ, Италији, Либији, Македонији, Норвешкој, Русији, Немачкој, Словенији, Турској, УАЕ, Француској, Холандији, Хрватској, Црној Гори, Чешкој и Швајцарској гласаће се 16. марта од 7 до 20 часова. На бирачким местима у Великој Британији и САД гласаће се 15. марта од 7 до 20 сати по локалном времену.
Сваки бирач гласа лично, тајно и само једном, на овереним гласачким листићима. Гласачки листићи за парламентарне изборе биће светло плаве боје. Бирач може да гласа само за једну изборну листу. Гласа се заокруживањем редног броја испред назива изборне листе. Бирачима који су се затекли на бирачком месту у тренутку његовог затварања биће омогућено да гласају.
РИК коначне резултате парламентарних избора треба да објави у року од 96 сати од затварања бирачких места, а до објављивања коначних резултата РИК ће објављивати привремене резултате. РИК треба да утврди резултате избора и објави их у „Службеном гласнику“ најкасније 20. марта у 20.00.
РИК посланичке мандате расподељује применом система највећег количника, тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до закључно са бројем 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника. Свака изборна листа добија онолико мандата колико тих количника на њу отпада.
За мањинске изборне листе не важи цензус од пет одсто гласова од укупног броја бирача изашлих на изборе. Након што буде утврдјен коначни одзив бирача, тај број дели се са 250, колико има места у парламенту, да би се добио број гласова који је потребан за освајање једног посланичког мандата.
При просечном одзиву (око четири милиона), за једно посланичко место потребно је између 14.000 и 16.000 гласова, што значи да ће у парламент ући оне странке националних мањина које буду освојиле најмање толико гласова.
Најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, РИК ће све добијене мандате са изборне листе доделити кандидатима по редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са листе. Скупштина треба да буде конституисана у року од 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.
(Б92, Бета)
