Логика ових избора као и оквирна шематика састава парламента договорена пре расписивања. Читав процес договора између власти и тзв. грађанске опозиције дешавао се посредно преко неколико лобистичких организација које су активне у региону Западног Балкана. Једну од важнијих улога одиграо је НДИ (National Demokratic Institute) чији су представници средином октобра иницирали састанак лидера проевропске опозиције како би их охрабрили да наступе заједнички и тако сакупе сав политички потенцијал са тог пола. На поменутом састанку приказани су и очекивани резултати парламентарних и београдских избора по којима колалиција око СНС има 44%; грађанска опција око 23%, СПС око 10% и удружена десница 16%, док су у Београду пата карте јер СНС плус СПС имају око 46% подршке што им не гарантује већину у одборничким мандатима, сматра Др инж. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета

Да направимо један заједнички мисаони експеримент.

Замислимо да је опозиција договорила најширу могућу изборну листу која би имала свој грађански пол, центар и свој десни део. Да је та листа унапред као главни циљ свог учешћа на изборима дефинисала да ће након победе бити формирана орочена техничка влада у којој неће бити политичара, а чији би једини задатак био развлашћивање криминалног режима и стварање предуслова за фер и поштене изборе. Дакле, изборна листа и техничка влада које би циљано ставиле мораторијум на било које велике политичке теме и на крупне политичке одлуке, попут споразума о Косову, санкција Русији, европског пута, различитих регионалних иницијатива, покретање стратешких пројеката као што су рудници литијума и сл. Практично да је договор био да се на период до годину дана замрзну сви процеси сем декриминализације и враћања државе у уставне оквире.

Даље, хајде да замислимо да се уместо кампање Проглас водила кампања те орочене техничке владе у којој би поред Драгана Бијелогрлића, Миодрага Мајића, Владимира Костића и других, били и Мило Ломпар, Момчило Трајковић, Дејан Мировић и други представници тзв. националне Србије. Да ли би једна таква листа на којој би биле све политичке групације опозиције, а која би унапред предложила састав техничке владе и заједнички програм исте била добар подстрек за све грађане који су против власти?!

Ја сам сигуран да би то било тако. И баш због тога сам јавно, у низу наступа и текстова које сам писао, заговарао управо овакав један договор. Чак сам покушао да у непосредном контакту са лидерима опозиције (и грађанске и националне) на неки начин наметнем тему и покушам да их уверим да је то једини, па самим тим и најбољи пут за смену режима Александра Вучића. Занимљиво, добијао сам готово униформне одговоре о томе како некаква фамозна истраживања показују да грађански бирачи неће националне и обратно, као и то да сам ја лично политички нерелевантан и сходно томе да предлози које дајем ни нису нешто што се озбиљно да разматрати.

Са тиме да лично нисам превише политички релевантан се и сам саглашавам, али се трудим да будем макар као онај миш у причи о деди и репи, који не баш великом снагом ипак на крају помаже да се огромна репа ишчупа из тврде земље. Међутим, без обзира на малену политичку снагу мислим да ми разума не недостаје, као и довољно добрих информација са терена. Баш због тога ми цинично и смешно делује ова исфолирана предизборна прича о томе да ће десетак различитих листа након избора направити техничку владу и то тако што ће се прво у предизборној кампањи закрвити за гласове, међу собом преклопити и у доброј мери прелити и разлити опозиционе гласове. Испада да ће након изборне туче и свађа, лакше моћи да се договоре него пре избора?! Није него.

Као што сам већ писао и јавно причао, суштина проблематике овог изборног циклуса је та што је логика избора као и оквирна шематика састава парламента договорена пре расписивања. Читав процес договора између власти и тзв. грађанске опозиције дешавао се посредно преко неколико лобистичких организација које су активне у региону Западног Балкана. Једну од важнијих улога одиграо је НДИ (National Demokratic Institute) чији су представници средином октобра иницирали састанак лидера проевропске опозиције како би их охрабрили да наступе заједнички и тако сакупе сав политички потенцијал са тог пола. На поменутом састанку приказани су и очекивани резултати парламентарних и београдских избора по којима коалиција око СНС има 44%; грађанска опција око 23%, СПС око 10% и удружена десница 16%, док су у Београду пата карте јер СНС плус СПС имају око 46% подршке што им не гарантује већину у одборничким мандатима. Такође, приказани су и појединачни рејтинзи странака проевропске опозиције. На бази тог састанка је и направљен коначни договор за листу „Србија против насиља“, а у оквиру којег је расподела прављена на пројекцију да ће листа добити 70 мандата (што кореспондира са 23% освојених гласова) и ти мандати су међу странкама подељени сразмерно резултатима истраживања НДИ, а што се све види из јавно доступног коалиционог споразума. Што се тиче политичке деснице они нису били предмет било каквих договора, већ је омогућено режиму Александра Вучића да искористи своје спаваче које има у тим странкама због чега је и направљено уместо једне листе налик на „Србија против насиља“, чак четири „патриотске колоне“ које треба да што равномерније расподеле тих 16% колико је процена да је укупни потенцијал тог дела политичког спектра.

Шта су импликације оваквог (индиректног) договора?! Пре свега, кључна импликација је да нема смене власти нити да ће бити неке велике побуне опозиције због изборних нерегуларности. Просто, опозиција је сама позвала на расписивање избора по овим условима и правилима, а онда и прихватила НДИ истраживање као релевантно и меродавно тако да у изборној ноћи неће имати могућност за озбиљну побуну јер нити ће имати енергију народа, нити ће имати подршку политичког запада за то. Ово значи да ће се ићи у период снижавања политичких тензија и враћање процеса са улице у парламент. Ту долазимо и до кључне одлуке коју ће нови сазив парламента усвојити већ у првим месецима од конституисања, а реч је о ратификацији споразума који ће Вучић у име Републике Србије потписати са ЕУ, а везано за Косово и тзв. „европски план“. Први на листи „Србија против насиља“, Радомир Лазовић је рекао да је тај план добар, али да они инсистирају да се о њему расправља и у Народној скупштини, што значи да ће за ратификацију гласати безмало 200 посланика међу којима и барем 30 опозиционих чиме ће тема статуса Косова и Метохије коначно и трајно бити склоњена. Дакле, план је да процес увођења Србије у посткосовску политичку еру буде завршен у првом кварталу наредне године. Завршетак овог процеса уједно ће бити почетак потпуног превлачења у политички оквир НАТО пакта како би се учврстила балканска рута јер је сада Бугарска под великим притиском Русије и Турске, а ако и нас спакују онда се смањује притисак на Бугаре. Баш из тог разлога и због овог договора тренутно на западу Вучић има већу заштиту и подршку него Зеленски, што наравно не значи да када заврши започето неће проћи попут Норијеге или неког другог ситног америчког слуге који је након завршених послова био бачен на сметлиште.

Што се тиче Београда, најреалнији сценарио је да Вучић у изборној ноћи прихвати да он нема већину и да тако покуша себе чак и да прикаже као демократу, али да нову власт не формира ни опозиција услед разлика у ставовима и утицаја који режим има у добром делу опозиционих странака. На овај начин се обезбеђује својеврсна кохабитација у Београду где би садашњи сазив привременог органа наставио да води град до расписивања нових избора у јуну 2024. године, заједно са остатком локалних избора укључивши изборе за 17 београдских општина које режим управо из тог разлога није ни расписао. Дакле, сасвим је реална опција да Београдом скоро до септембра 2024. године влада привремени орган у којем СНС има два члана, Србија против насиља два и СПС једног, те да о свим капиталним и другим пројектима у том периоду одлучују у договору. Тиме би за народ и даље били у свађи, а суштински би заједно управљали огромним буџетом и милијардама евра које ће се завртети око ЕКСПО 2027. А након тих јунских избора до када би по плану било завршено све око Косова надаље су могуће и бројне нове политичке комбинације где нису искључене и тзв. „комуналне коалиције“ у низу великих градова чиме би се онда направила и политичка кохабитација пуног обима, нешто налик на тренутну ситуацију у Бањалуци у којој је градоначелник Драшко Станивуковић који је реторички у јаком сукобу са Милорадом Додиком, али суштински око свега везано за град функционишу јако добро правдајући то интересом грађана на локалу. Што би рекли „и јаре и паре“.

Да ли се пак нешто може наћи на путу овом договору?! Одговор је да може. Грађанска непослушност и нова побуна кроз одбијање да се прихвате пројектовани изборни резултати. Један од начина да се то постигне је да се у изборној ноћи у седиште Републичке изборне комисије донесе што више приговора на ток гласања и да то ураде конкретни људи који се не мире са оваквом поставком на политичкој сцени. На тај начин би се направила физичка гужва испред РИК-а, а приговорима би се направила и одређена институционална блокада јер се мора одлучивати по сваком поднетом приговору. Уколико се направи једна масовна ланчана реакција која би у континуитету трајала три дана од момента затварања бирачких места, а колико је законски рок за улагање приговора, то би могло да доведе до по Вучића нежељену и неочекивану ситуацију. При томе, једна оваква акција не ремети ток гласања и не спречава људе да заокруже број неке од опозиционих листа, тако да аргументи које чујем од појединих опозиционих активиста о томе да се тиме демотивишу људи да изађу на изборе не стоје, напротив мотивишу се да много активније учествују у изборном процену од почетка до краја јер сам дан гласања је само један део и при томе у условима у којима је Србија често мање важан од свега другога што се у изборима дешава.

Народ мора да схвати да ни власт ни опозиција више не рачуна на било какву реакцију већ сматрају да су људи овце који блејећи прихватају све што им се сервира. Тако Вучић иде на то да овце само треба редовно хранити и имати добре псе чуваре и да ће стадо увек бити на окупу, док са друге стране опозиција рачуна са тим да ће се за њих гласати по логици да су они мање зло, а да неког доброг избора свакако нема. То је случај са послаником Ђорђем Микетићем јасно и показао, наиме сама опозиција је кроз тај случај релативизовала све брљотине напредњака тиме што је бранила неодбрањиво, а бранили су јер управо рачунају да шта год да ураде људи неће имати куд него да гласају за њих. Међутим, доста тога ипак зависи од самих грађана и њихове спремности на конкретну акцију, ја лично заједно са тимом странке на чијем сам челу поднећу први приговор у изборној ноћи, а уједно покренули смо кампању Окрени нови лист (www.okreninovilist.rs) у којој већ месец дана скупљамо добровољце и охрабрујемо их да заједно изведемо ову акцију. Тако да се видимо у недељу 17. децембра у 20:01 испред зграде РИК-а!

Фантомски бирачи у скоро сваком улазу у БГ: Спрема ли се то највећа пљачка избораhttps://t.co/K40bYrLY6E

— СРБИН инфо (@srbininfo) December 11, 2023

Извор: Србин инфо/Магазин Таблоид

Ознаке: избори 2023, Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет, опозиција