Pročitaj mi članak
(Вечерње новости, Телеграф)
Као нови министар финансија помиње се Нишлија (29), који је дипломирао на математици, етици, економији и политици као један од најбољих студената.
Министарско место прихватио би за само 6.000 евра годишње.
Двадесетдеветогодишњи Нишлија Лазар Крстић, дипломац престижног америчког Универзитета Јејл, по свему судећи, наследиће Млађана Динкића у фотељи министра финансија.
Будући министар бивши је ученик нишке гимназије “Бора Станковић”. Његовог разредног старешину Ватрославку Радовановић, вест да је Крстићу понуђена министарска фотеља, није нимало изненадила.
– Одувек сам знала да ће Лазар далеко дотерати. Када сам чула да му се нуди министарско место уопште се нисам изненадила, јер он то заслужује. Био је вуковац, сјајан математичар, стално је награђиван, знала сам да је пред њим сјајна каријера. Међутим, иако је веома предан учењу, никада није занемаривао друштвени живот. Пре месец дана је био у Нишу, славили смо десетогодишњицу матуре, а пре повратка у Америку је са својим друговима отишао на море – каже за Телеграф бивша разредна српског генијалца.
Крстићев кум Бранислав Недан такође каже да је од њега очекивао велике ствари.
– Додуше, мислио сам да ће то бити кад буде мало старији, међутим, код њега је све то ишло некако убрзано – искрен је Недан.
Крстић је први пут у Америци боравио 2001. године као учесник “Serbian Youth Leadership” програма, који је спонзорисала америчка влада. Уписао је Јејл Университy у септембру 2003. као један од хиљаду студената. Током прве две године школовања, Лазар је освојио четири награде Департмана за математику, а Универзитет га је наградио путовањима у Мађарску и Немачку, где се бавио економским наукама и учио немачки језик, поред енглеског и француског, које је већ говорио.
Дипломирао је на математици, етици, економији и политици као један од најбољих студената. Од 2003. паралелно са студијама Лазар ради у администрацији универзитетског одељења за развој. У Америци је са са земљацима основао и Асоцијацију европских студената на Јејлу.
Интересантно је да је Лазар током студија у разговоту с новинарима изражавао спремност да се врати у Србију и то за плату од само шест хиљада евра годишње. Истицао је да иако није задовољан с оним што се дешава у његовој домовини, али на Србију није озлојеђен, иако му је укинула стипендију чим се уписао на Јејл.
Његово име се нигде званично не помиње, али врх државе највероватније са Лазаром Крстићем (29) преговара о именовању за новог министра финансија. Крстић је родом Нишлија, дипломац Јејла, запослен у консултантској кући „Мекинзи“ и живи у Њујорку.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Биографија му је бриљантна још од ђачких дана, када је низао само петице и медаље са математичких такмичења. Након што је као ђак генерације матурирао у гимназији „Бора Станковић“, примљен је на престижни амерички универзитет Јејл и тамо добио стипендију за школовање које је годишње коштало 42.500 долара.
Већ од прве године студија издвојио се као један од најбољих академаца, у трећој години проглашен најперспективнијим, а 2007. је и дипломирао у области математике, етике, политике и економије. Тада почиње каријеру у консултантској кући „Мекинзи“, где као финансијски експерт ради и данас.
Као ђак у Србији, био је и полазник научне станице „Петница“, где је и сазнао од старијих како би могао да конкурише за стране факултете. Пробао је на више њих, али када је схватио да је примљен на најбољи, није имао дилему.
На Јејлу је био један од оснивача Друштва европских студената, а примљен је и у братство „Делта Капа Епсилон“, чији су чланови били и амерички председници – син и отац Џорџ Буш. Осим њих, ту су се школовали и Џералд Форд и Бил Клинтон. Крстић је такође и члан српске „Менсе“, која окупља људе натпросечне интелигенције. Добитник је и једног од првих 200 нових пасоша, који су припали само заслужнима.
Лазар је и раније говорио да би се радо вратио у Србију, чак и за много мању плату него што је има у Америци. Говорио је да би пре у Србији радио за 6.000 евра него у Америци за 60.000. Није бежао ни од помена јавног ангажмана.
У интервјуу нашем новинару 2006. године, док је још студирао, млади Нишлија рекао је:
– Људи у Србији на нас студенте у иностранству гледају као на људе који не желе никада да се врате кући. Замерају нам што нас је држава бесплатно образовала у Србији, а ми „отишли у стране земље и не желимо да се вратимо“. То није тачно, барем за већину људи које ја знам у САД. Већина дипломаца жели да се врати у Србију, али овде уопште нема средстава, не само финансијских, него и техничких да се овде неко од њих бави озбиљном науком. Дакле, проблем је у томе што ми немамо где да се вратимо, јер немамо где да радимо. Чим нам Србија створи те услове, ево нас код вас…
– Промене код нас, и код појединца и у друштву, треба да иду одоздо. Суштина је да верујемо да се мора радити да би се створиле промене. Да свако мисли шта може да уради на исправан начин. Верујем да је то могуће, мада многи моји пријатељи, чак и родитељи, мисле да сам мало блесав. За то је потребна права револуција, јер 5. октобар је био зезање само зато јер нам се ништа није догодило од промена у главама.
