Фото: Фонет

Члан Председништва БиХ вуче корене из старе беговске породице, која је у доба Карађорђа у свом власништву имала земљиште на горњем Дорћолу и читаву Аду Циганлију.

Анализом породичног стабла Изетбеговића сазанаје се да су у 18. и 19. веку били познати београдски велепоседници, а Србију су напустили тек 1868. године, након распада Отоманског царства.

До тада су се бавили трговином и живели на велелепном имању где се данас налазе Народно позориште и „Клуб књижевника“. Породична кућа Изетбеговића била је састављена из три посебна објекта и већа од 500 квадрата.

Како би несметано наставили са разменом робе, увозом и извозом, Бакирови преци морали су да се потурче и одржавају блиске контакте са београдским беговима. Међутим, по ослобођењу Србије од Турака, принуђени су да напусте све и из Београда се преселе у Босански Шамац, а од локалног бега Изета узимају презиме и постају Изетбеговићи.

Да је свестан порекла, потврдио је у среду и наследник Алије Изетбеговића, члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић. Он је током једнодневне посете Србији нагласио да се у Београду осећа као код куће и да му се увек радо враћа – пишу „Наше новине“.

С Изетбеговићевим српским коренима упознат је и муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић.

– Они су својевремено живели у Француској улици у Београду. Негде су се неке ствари потпуно затвориле, десило се да смо се удаљили, али томе нема разлога, јер ми сваког дана шетамо Кнез Михаиловом, то је наша Башчаршија – рекао је Јусуфспахић.

(Ало)

Ознаке: Бакир Изетбеговић, беговска породица из Београда, породично стабло