Прочитај ми чланак

ОБРАДОВИЋ: Вучић на лукав начин издаје Републику Српску

0

Председник покрета Образ, Младен Обрадовић, прокоментарисао је за Космопол актуелна дешавања у Србији и Републици Српској.

mladen obradovic mitingВаш покрет је заказао протест за 24. септембар као знак подршке референдуму у Републици Српској, зашто је толико важно да Србија подржи Републику Српску?

Србија је била најчвршћи ослонац Републици Српској од њеног настанка. Као матица свих Срба ма где се они налазили, најприродније је да управо Србија буде та која ће дати највећу подршку одржавању референдума у Републици Српској. Нажалост, то данас није случај. Највиши представници власти Србије, оличени у премијеру Вучићу и председнику Николићу, јасно су ставили до знања да не подржавају референдум у Републици Српској, што је заиста скандалозна изјава тог двојца који је свој однос према одбрани српских националних интереса већ показао велеиздајом Косова и Метохије кроз потписивање Бриселског споразума. Исто оно што су радили са Косовом и Метохијом настављају сада и са Републиком Српском, само на још лукавији начин. Испуњавајући жеље страних налогодаваца, Вучић и Николић раде на томе да Републику Српску препусте сарајевским антисрпским структурама, који би да је укину и створе унитарну Босну и Херцеговину. Међутим, огромна већина Срба са десне обале Дрине не подржава такву политику режима, већ пружа подршку нашој браћи у Републици Српској. Због тога је важно одржавање овог скупа, јер се њиме показује истински став и јединство српског народа.

 Какво је Ваше мишљење о политичкој ситуацији у Републици Српској и да ли рад неког политичара посебно поштујете?

Политичке прилике у Републици Српској подсећају на стање у коме се Србија налазила 1999. и 2000. године. Тада је друштво било подељено на присталице и противнике Слободана Милошевића, док се истовремено држава налазила под огромним притиском западних сила. На жалост, тада велики део људи није схватао да, без обзира на све грешке и мане тадашње власти, оне нису смеле служити као оправдање за довођење на власт НАТО-агентуре окупљене у тадашњој опозицији. Споља организованим и финансираним превратом, Србија је 5. октобра 2000. добила марионетску власт која у различитим појавним облицима дејствује и данас и која се показала неупоредиво гором и штетнијом од Милошевићеве. Поучен горким искуством Србије, народ у Републици Српској би требало да зна да државотворни интереси морају бити изнад уско-страначких и дневно-политичких и да све оно што треба поправљати у политици Републике Српске треба чинити без спољних утицаја.

У изјави за наш сајт, Додик је рекао да би у случају попуштања следећи захтев била промјена имена Републике Српске, да ли се слажете с њим? 

То није никаква новост, јер наши непријатељи већ одавно покушавају да прогурају тезу да, наводно, и сам назив Република Српска штети интересима друга два народа у БиХ. Сасвим је извесно да би попуштањем по питању Дана РС следећи захтев била промена имена, а како каже стара латинска изрека — “Nomen est omen” („Име је знак“). Самим тим, промена имена би била још један корак до коначног укидања Републике Српске.

Зашто је важно да на чело Сребренице дође Србин?

Наравно да је добро и да би требало пружити прилику и Србину који живи и ради у Сребреници да покаже на који начин може донети бољитак својој општини. Не би требало да изнова долазимо у ситуацију у којој су, на пример, годинама били Срби у Пријепољу.  Упркос томе што српски народ тамо чини већину становништва, Срби су били међусобно посвађани на плаве, жуте, беле, зелене… и у тој општини годинама нису били на челу власти. Слично се дешавало и у Сребреници. Зато је веома важно да тамо где су Срби угрожени буду сложни и стану иза једног кандидата.

За недељу је заказана „Парада поноса“, зашто је то толико важно да држава издваја за њих 500.000 евра и ангажује 5.000 полицајаца?

Оно што је срамота, никада не може бити понос.

Окупљање мужеложника никоме не доноси корист, осим нашим непријатељима који желе да разоре традиционалну породицу као један од стубова Српства.

Познато је да је породица основна ћелија сваког друштва. Чак и онда када нисмо имали државу, породица нас је заједно са Црквом сачувала. Ако дозволимо даље урушавање породице, која је већ начета модернистичким тековинама, онда нам заиста прети нестанак читавог српског народа.

Покрет Образ већ годинама указује на то да има и потребе и смисла борити се против сваког греха. Свако има право да бира живот у врлини или греху, али нико нема право да свој грех намеће као исправан већини која не сматра тако.

Ако будемо седели скрштених руку, све безобзирније ће се газити права верујућих и породичних људи. Следећи корак ће бити постављање све већег броја огреховљених особа на кључна места државној управи, након чега ће уследити озакоњење истополних заједница и на крају захтев за усвајањем деце. Тај редослед је већ виђен на Западу. Због тога је неопходно да на време подигнемо глас против те опасности.

Од кључне важности је да држава Србија што пре поступи као братска Русија и да законима подстиче породичне вредности, а казни наметање греха и јавног неморала.

Ви сте у сарадњи са СНП Наши заказали протест испред Владе Србије, да ли постоји могућност да поново дође до нереда?

Протест „За нормалну Србију“, који су Образ и Наши заказали за недељу, 18. септембра испред Владе Србије и седишта Српске напредне странке, забрањен је по налогу Александра Вучића. Наређење Запада је да се у Србији мора одржавати поворка срама и садашњи премијер је показао да је спреман на све да би то испунио.

Наш протест је забрањен иако се места на којима је пријављено његово одржавање не преклапају са трасом поворке срама. Штавише, седиште СНС-а се налази на Новом Београду, читавих пет километара даље. У образложењу забране скупа „За нормалну Србију“ наведено је да би одржавањем оба догађаја могло доћи до сукоба учесника.

Управо ту се види дволичност и лицемерје политике Александра Вучића, јер ако постоји опасност од сукоба учесника два различита скупа, онда би требало да постоје само две могућности: или да се откажу оба скупа, или да се оба одрже под истим условима.

 Претходна два „Прајда“ су прошла без инцидената и извели су читав свој перформанс, ако то није имало ефекта зашто то раде и даље?

Док је Србијом владала клика Бориса Тадића, народ је имао више енергије да се супротстави тој машинерији јер су људи лакше препознавали издајничке потезе власти. С друге стране, Александар Вучић је дошао на власт са педигреом најбучнијег српског националисте и у великом делу бирачког тела он још увек успешно одржава имиџ „патриоте“ и „борца за српске интересе“. Тако се губи из вида да то што он ради, почевши од Бриселског споразума па до поворке срама, заправо на најопаснији начин подрива темеље српске државе и друштва.

Управо то је оно што Европа тражи и намеће: да се јавност у Србији навикне на грех и противљење Богу као нешто потпуно природно и нормално. Први корак је био наметање те теме у јавности, што је до пре 15-ак година било потпуно незамисливо. Ипак, мало по мало, захваљујући планској медијској кампањи, успели да је наметну као важну и незаобилазну. Након тога су годинама покушавали и на крају, уз подршку Александра Вучића, успели да одрже своје манифестације. Оно што потом следи, а што можемо да видимо на примеру многих западних држава, јесте повлашћен положај огреховљене популације у друштву. У име наводне „борбе против дискриминације“, они заправо теже томе да имају већа права него људи који држе до породичних вредности. Да је то све више тако, можемо видети управо на примеру ових скупова: наш је забрањен, док се поворци срама ставља на располагање целокупан састав МУП-а Србије.

Један сте од покретача пројекта „Ослободи Србију“, да ли сте одустали од тог пројекта или се спремају нове акције?

Кампања „Ослободи Србију“ је покренута прошле године, приближно у ово време, и настала је као одговор на диктатуру Александра Вучића. Његов начин управљања државом можда нема спољашња обележја диктатуре, јер и даље постоји вишестраначје, одржавају се избори, постоји велики број медија, али суштински сва власт је у рукама једног човека који спроводи политичку, медијску и полицијску репресију над неистомишљеницима. Он је затворио велике медије за све који мисле другачије, почевши од РТС-а, преко најгледаније приватне телевизије Пинк, па до најтиражнијих новина попут Информера, Курира, Блица и Вечерњих новости. Садашњи премијер је навикао да држи монологе, а једини који који могу бити са њим у емисији су њему наклоњени новинари и аналитичари. Откако је пре четири године дошао на власт, ниједном није учествовао у правом политичком дуелу.

Када смо већ споменули камању „Ослободи Србију“, морам напоменути да је прошле године режим неколико пута забрањивао скупове у организацији Покрета Образ и СНП Наши. Зато ћемо у наредном периоду уложити све своје снаге у то да одржимо правац деловања који смо зацртали, као и да оснажимо своје активности.

Како сте гледали на Шешеља када је дошао из Хага, а како данас?

У Хагу је Војислав Шешељ био херој и мученик који је бранио и себе и српски народ, а као највећег издајника у Србији жигосао Александра Вучића. Међутим, по повратку у Србију он је изменио своје приоритете и уместо очекиваног раскринкавања Вучића, своју критику је усмерио на оне који сметају садашњем премијеру, како у опозицији, тако и унутар режимских структура. Нажалост, Шешељева садашња политика се тиме удаљила од оних начела и ставова због којих смо 2014. године ми из Образа и Наших стали уз њега, онда када му је било најтеже и када су му други окренули леђа. Зашто је то тако, морате питати самог Војислава Шешеља.

Прије пар дана је на насловној страни Блица био наслов „Фирер опет маршира Србијом“. Као један од најоклеветанијих људи у Србији, како гледаш на такве натписе?

„Блиц“ је лист који је познат по томе што олако и неосновано клевеће српске родољубе. Неко се може слагати или не слагати са политичким ставовима Горана Давидовића, баш као и Александра Вучића, али нико нема права да без доказа некога обележи као „фирера“ или оклевета на неки други начин.

На жалост, овај пример са „Блицом“ није усамљен. Исто се догодило и нама када смо покушали да организујемо протест против плана ЕУ да насели 300.000 миграната у Србији. Тада је на насловној страни Курира освануо наслов „Крвави хаос се спрема: Десничари спремају линч миграната“, након чега је др Небојша Стефановић саопштио одлуку о забрани нашег скупа. Анализом овдашњих медија и њихових натписа не може се закључити ништа друго него да се медијским путем већ дуги низ година спроводи озбиљна антисрпска пропаганда.

Да ли постоји могућност борбе против њих?

Наше најјаче оружје је истина. Ако желимо да будемо хришћани и прави потомци Светога Саве, морамо да служимо истини и да је сведочимо свуда. То тренутно не можемо чинити преко великих медија, али можемо преко оних алтернативних, путем патриотских портала као што је Космопол, друштвених мрежа или помоћу тзв. герила маркетинга.

 Многи медији желе представити Вука Јеремића као потенцијалног противника Александра Вучића преко којег би Запад створио привид борбе, а у ствари задржао и даље апсолутну контролу у Србији?

Када се говори о Вуку Јеремићу, мора се узети у обзир чињеница да је он био један од кључних људи Бориса Тадића, током чије власти је отцепљена Црна Гора, уништена Војска Србије, проглашена независност тзв. „Косова“ и организовано хапшење Радована Караџића и Ратка Младића. А што се тиче тога да га неко спрема као замену за Вучића, мишљења сам да Запад нема ништа против садашњег премијера све док и даље овако ревносно испуњава њихове налоге.