Прочитај ми чланакВлада Србије са одушевљењем је прихватила кинеске компаније, док се грађани жале на те инвеститоре јер крше еколошка правила, пише данас "Њујорк тајмс".
Лист пише да Влада поздравља кинеске инвестиције у Србији зато што спасавају пропале фирме, али да се многи грађани жале на лоше еколошке и политичке утицаје таквих улагања. Многе компаније доводе раднике из Кине уместо да запошљавају људе из Србије и критичари кажу да помажу српској влади да смањује демократске слободе.
„Њујорк тајмс“ подсећа да је кинеска компанија Зиђин мајнинг груп (Зијин Мининг Гроуп) 2018. године преузела управљање над топионицом бакра у оближњем Бору и започела минирање у брдима у потрази за бакром и златом. Уверени да имају подршку Вучића и његових званичника, рударска компанија и други кинески подухвати у Србији углавном су игнорисали жалбе и своје пословање заташкали у тајности, наводи лист.
Зиђин је купио топионицу која је претходно била у власништву државе, након што је друга кинеска компанија купила челичану пред пропадањем у близини главног града Београда, а председник Србије Александар Вучић поздравио је кинеске инвеститоре као спасиоце своје земље, пише лист.
– Кинески новац спасио је од уништења две велике, али пословно лоше стојеће произвођачке компаније у Србији, спасивши више од 10.000 радних места и ојачавши оно што две државе описују као „челично пријатељство“ Србије и Кине – додаје се у чланку.
„Њујорк тајмс“ наводи да за неке то пријатељство показује опасност од преношења у Европу оваквог приступа инвестирања и његовог негативног утицаја на локално становништво које кинеске компаније примењују у сиромашним регионима света.
Лист цитира бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа, који сада води највећу опозициону странку, да Кина у Србији послује на исти начин као у Африци са истом стратегијом.
– Ослонац те стратегије широм света био је успостављање блиских приватних односа са локалним моћником – у случају Србије, господином Вучићем, демократски изабраним, али на своје начине све ауторитарнијим – наводи лист и указује да је Вучић постао можда највећи заговорник Кине у Европи.
Вучић, пише дневник, рекао је да Кина, која је уложила стотине милиона долара у земљу и обезбедила милионе доза вакцина против ковида-19 „једина може да помогне“ земљи.
Цитира речи Вучића да је кинески лидер Си Ђинпинг не само пријатељ Србије, већ и брат, што је, како наводи лист, раније била улога Русије, која је за Србију везана заједничком православном вером и дубоким културним и политичким везама.
Премијерка Србије Ана Брнабић је указала да кинеске компаније изузетно помажу Србији, али да немачка предузећа, на пример, запошљавају више људи.
Оно што изазива критике често је природа кинеских инвестиција, а не само обим, наводи лист и помиње Хуавеј који је инсталирао стотине камера опремљених технологијом за препознавање лица широм Београда што критикују они који бране приватност и указују да Вучић користи Кину за смањење демократских слобода.
– Љубав између изабраног лидера Србије, који наводно тежи придруживању Европској унији и тврди да дели њене демократске вредности, и господина Сија, лидера једне од најрепресивнијих земаља света, згрозила је Србе који желе да се придруже Европи и ни најмање их није привукла ка Истоку – пише лист.
Нудећи велике зајмове, вакцине и инвестиције без контроле и транспарентности које захтева Европска унија, Кина је помогла Вучићу да испуни нека обећања везана за српску економију, али по речима опозиционе политичарке Маринике Тепић, то све помаже у изградњи полицијске државе.
Лист подсећа да је у јануару 26 чланова Европског парламента захтевало ревизију „растућег кинеског економског утицаја у Србији“, укључујући „опасне пројекте са потенцијално разарајуц́им вишеструким утицајима на животну средину, и на околно становништво“.
Говори се о великом скоку загађења изнад дозвољеног нивоа од борске фабрике 2019. и 2020. што је покренуло протесте.
Активисти кажу да је ниво загађења у Бору од протеста опала, али да је главна опасност сада на југу, где стотине кинеских радника које је довео Зиђин развијају једно од највец́их неискоришц́ених налазишта бакра, и копање злата.
Бес јавности је порастао због издавања налога за експропријацију како би Зиђин могао да изгради приступне путеве и прошири рудник.
Како се наводи, Бор сада чини запањујућих 80 одсто српског извоза у Кину, понављајући образац који је надалеко виђен у Африци, где кинеске фирме ваде природне ресурсе које потом испоручују назад у Кину.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 29, 2021
