Прочитај ми чланак
(Бета)
Председник Србије Томислав Николић у емисији Интервиеw 20 на босанској БХТ извинио затражио је помиловање за Србију због Сребренице, а у томе му се некако отела и реч геноцид.
Иако је државна политика Србије била да се за Сребреницу никада не везује реч геноцид, већ искључиво говори о ратном злочину, па је тако и Скупштина Србије донела декларацији о осуди злочина током претхоних ратова, председник Николић је гостујући на босанској телевизији спојио Сребреницу и геноцид.
На питање о злочину у Сребреници у јулу 1995. године, Николић је рекао да се „геноцид мора доказати“. На инсистирање новинарке да се мора сложити са тим да све што се догађало у Сребреници има карактеристике геноцида, додао је да је „све што се дешавало на простору бивше Југославије имало карактеристике геноцида“.
На констатацију да Сребреница ипак има посебну тежину због 8.000 убијених, Николић је рекао да клечи због тога и тражи помиловање за Србију.
„Клечим због тога, ево клечим и тражим помиловање за Србију због злочина који је извршен у Сребреници. Извињавам се за злочине које је у име наше државе и нашег народа учинио било који појединац“, казао је Николић.
Председник Србије је рекао да му је жао због свих злочина почињених над Бошњацима и да ће се поклонити жртвама геноцида, а најавио је и да ће посетити Сребреницу.
Сва председничка извињења
Николић је други председник Србије који се извинио за злочине почињене током рата у бившој Југославији, али су пре тога званична извињења упућена и из врха тадашње државне заједнице Србије и Црне Горе.
Пре Николића за злочине које су починили припадници српског народа у БиХ извнио се Борис Тадић, на почетку председничког мандата, током посете Сарајеву 6. децембра 2004. У јуну 2007. Тадић се у емисији Хрватске телвизије (ХРТ) извинио грађанима Хрватске због недела и злочина рекавши да „свим грађанима Хрватске и свим припадницима хрватског народа“ које су учинили несрећнима припадници српског народа, упућује извињење и преузима за то одговорност.
Тадић је био и први председник Србије који је посетио Вуковар, у новембру 2010. када се извинио породицама свих невино страдалих жртава на Овчари 1991. године.
И председник Хрватске Иво Јосиповић истог дана упутио је речи извињења, када је са Тадићем посетио Паулин Двор код Осијека где је у децембру 1991. убијено 18 српских и један цивил мађарске националности. Јосиповић је рекао да жртве тог злочина заслужују извињење, јер ни за један злочин не постоји оправдање.
Хрватски председник Иво Јосиповић извинио се у априлу 2010. у Сарајеву за учешће Хрватске у политици која је 90-их година покушавала да подели Босну и Херцеговину. Јосиповић је у парламенту БиХ рекао да „дубоко жали што је и Република Хрватска својом политиком у 90-им годинама прошлог века допринела страдањима људи и поделама које нас и данас муче“.
Јосиповић је други хрватски председник који се извинио због догађаја током рата у бившој Југославији. Његов претходник Стјепан Месић и председник некадашње Србије и Црне Горе (СЦГ) Светозар Маровић су 10. септембра 2003. у Београду упутили у име грађана својих земаља међусобна извињења за сва зла или штету која су грађани две земље чинили једни другима, нагласивши да кривица за почињене злочине мора бити појединачна.
Маровић се потом 13. новембра 2003. године у Сарајеву извинио „за свако зло или несрећу коју је било ко у БиХ претрпео због СЦГ“.
За страдања у рату у Хрватској, посебно на подручју Дубровника, у јуну 2000. године извинио се и црногорски председник Мило Ђукановић.
Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић 1. новембра 2010. извинио се за „сваког невиног цовека кога је Армија БиХ убила“. „Свака невина зртва је једнака“, рекао је син некадашњег лидера Бошњака Алије Изетбеговића за радио Б92 али и додао да „када се саберу сви злочини Армије БиХ, нису равни једном сату злочина у Сребреници“.
