Прочитај ми чланакПриватна фирма "Термомонт" је у јеку епидемије и ванредног стања донацијом реконструисала и изградила део новог објекта за ковид болницу у оквиру Војномедицинског центра (ВМЦ) Карабурма у Београду.
Тадашњи министар одбране Александар Вулин захвалио се фирми речима: „Нико није ни помислио да тражи било шта од своје државе, нико се не би љутио ни да се нису јавили (фирма „Термомонт“ прим. аут).“
Ипак, држава им је у наредних годину и по дана дала четири много уноснија посла. Наиме, група понуђача окупљених око фирме „Термомонт“ добила је (у преговарачком поступку са Министарством одбране без објављивања јавног позива) послове изградње још три ковид болнице – у Крушевцу, Батајници и Новом Саду, као и посао изградње фабрике вакцина, уз сву пратећу инфраструктуру.
Поређења ради, донација којом је реконструисан ВМЦ Карабурма износила је око 37 милиона динара (око 315 хиљада евра), док су послови изградње три болнице и фабрике вакцина, према доступним подацима, коштали више од 10 милијарди динара (око 85 милиона евра). У сва четири случаја вођен је преговарачки поступак без објављивања јавног позива, а захтев за понуде послат је само одређеним фирмама.
Фирма „Термомонт“ је и пре пандемије приходовала од послова са јавним сектором. Штавише, у 2019. години чак 70% прихода ове фирме дошло је путем јавних набавки, и то без икакве конкуренције у највећем броју случајева (28 од 31 уговора).
Све већим и нетранспарентнијим уговорима са јавним сектором приходи ове фирме су се вртоглаво увећали. Фирма „Термомонт“ је 2020. године имала 7,1 милијарду динара пословних прихода, што је за 277 одсто више него 2018. године.
Јавности остаје непознато зашто су ови послови дати фирми „Термомонт“ спровођењем најмање транспарентног поступка који закон предвиђа, као и колики су тачно трошкови изградње и опремања болница и фабрике вакцина. Стављањем свих пројеката под капу Министарства одбране отвара се простор за нетранспарентност под изговором заштите безбедносних и одбрамбених интереса државе.
Наиме, Закон о јавним набавкама предвиђа изузетке од примене закона у области одбране и безбедности, који се у овом случају могу злоупотребити како би се смањила транспарентност и заобишао поступак јавне набавке.
Када је реч о опремању болница у Батајници и Крушевцу, као основ за избегавање примене Закона о јавним набавкама наведена је управо безбедност иако се у самом образложењу не могу наћи разлози за то. За опремање све три болнице је такође ангажована иста група понуђача, окупљена око једне фирме.
Изградња ковид болнице у Новом Саду и фабрике вакцина пребачене су октобарским ребалансом у буџет Министарства одбране за 2021. годину, а све пројекте води Војнограђевинска установа Београд. За разлику од болница у Батајници и Крушевцу, болница у Новом Саду и фабрика вакцина нису на војном земљишту, те стога додатно чуди што реализацијом ових пројеката координира Министарство одбране.
Када је реч о трошковима, јавност је остала ускраћена за информације о тачним износима послова изградње болница у Батајници и Крушевцу. О томе су се оглашавали разни актери са различитим подацима, укључујући у то и председника Републике.
Цена изградње и опремања ковид болнице у Новом Саду мењала се током године у односу на средства одређена буџетом и уговором. Поред ребаланса буџета и решења Владе, којима су средства других државних органа у више наврата пребацивана Министарству одране, и даље постоји значајна разлика између уговорене и плаћене цифре. То указује на нетранспарентност приликом мењања уговора или на додељивање додатних послова мимо уговора или поступка јавне набавке.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 3, 2022
