Прочитај ми чланакПротести против власти у Србији не престају – они чак полако добијају на масовности, иако се много тога уротило против њих. ДW сумира досадашње резултате вишемесечних протеста „1 од 5 милиона“.
Организациони и логистички проблеми, хладно време, медијска кампања власти, нејасни циљеви протеста, одсуство политичких странака – све су то били фактори који нису обећавали дуговечност протеста.
Како су протести званично отворени за све противнике напредњачког режима, протести су окупили и прилично шаролику екипу учесника, од ултра левих покрета до људи који су на протесте износили симболичка вешала. Иако је сасвим могући сценарио да је реч о провокаторима убаченим од стране власти, режимски медији су ту прилику издашно искористили за компромитацију грађанског незадовољства на улицама.
Ако би се вршила некаква рекапитулација протеста и њихових домета, пре свега би се могла истаћи чињеница да су протести не само опстали, него и да полако добијају на масовности. Осим Београда, где је све започело, протести се лагано шире и по другим српским градовима, а свакодневна подршка почиње да стиже и од академске заједнице и научних радника.
Видљиви резултати протеста
„Мислим да су протести већ почели да дају неке резултате, и чини ми се да људи који на њима учествују немају намеру да стану“, оцењује за ДW политиколог Бобан Стојановић. „Најпре, људи се тим протестима ослобађају страха. Очигледно је да су они и неки вид притиска на власт, а ту пре свега имам у виду хапшење председника општине Гроцка, као и то да је Зоран Бабић одмах поднео оставку. То је било незамисливо до пре неколико месеци, јер су се дешавале и неке много горе ствари па никоме није падало на памет да уопште призна било какву одговорност“, истиче као досадашње домете протеста Стојановић.
Ако се протести посматрају са политичке стране, Бобан Стојановић сматра да су они донели и извесно укрупњавање опозиције. „Чини ми се да су најаве бојкота парламента и бојкота избора такође донеле неки резултат и, уколико опозиција ускоро понуди такозвани уговор са народом, то може само дати додатни замах протестима“, каже Стојановић.
Радикализација лоша за све
Могуће је да протести ипак представљају мањинску Србију, ако гледамо број бирача садашње власти, али то је утицај који лако може да се прошири на све делове друштва, сматра политички аналитичар Милан Николић.
„Тренутно имамо једну нејасну ситуацију, у којој тај урбанији и образованији део друштва, који је окосница протеста, није баш презадовољан ни српском опозицијом, и врло често стављају знак једнакости између власти и опозиције. С друге стране, постоји и део протеста који је отворено опозициони и све то поред власти која није спремна на дијалог доводи до све веће радикализације у Србији.“
То је једна лоша политичка радикализација, која није добра ни за власт ни за опозицију, наставља Николић. „На страни режима СНС и Александра Вучића имате такође глупих и лоших идеја и изјава. Све то радикализује однос према опозицији и то је једна радикализација која није добра и може лоше да се заврши“, упозорава Милан Николић.
Аматерска кампања
А кад смо већ код трапавих потеза власти, оне су наставиле оно што најбоље знају: аматерско исмевање опозиције у жутој штампи и у виду склепаних видео-спотова са већ познатим опозиционим актерима.
Тај спот нема неки ни наративни ни логички смисао, примећује Бобан Стојановић. „Драган Ђилас је наводно покрао 500 милиона евра, а сада се отима око милион евра за протесте? Тај спот је ето послужио сврси за неко додатно изругивање опозиције и грађанских протеста. Али, и тај спот је ипак показао да се власт не осећа баш сигурно, и да им очигледно није свеједно што се тиче протеста. Нећу да кажем да имају страх, али далеко се мање лагодно осећају него пре два месеца. То је изазов и нова ситуација са којом се Вучић до сада није суочио.“
Шибица у барутани
Како су протести прегурали можда најгори део зиме, нова главобоља за власт се зове долазак топлијег времена. Постоје теорије које кажу да ће то бити велика опасност за власт и да ће се она свим силама потрудити да не дочека пролеће с незадовољним људима на улицама. Постоји ли, међутим, било какав добар потез режима који би могао да прекине протесте?
Власт је већ начинила доста грешака и оно што би могли да ураде јесте да престану да се понашају бахато и вређају људе, јер то само подстиче масовност протеста, оцењује Милан Николић.
„Неке грешке су већ непоправљиве и мислим да је сада можда и касно да власт почне са неким лепшим понашањем. Али, оно што никако не би смели да ураде, то је да на улице изведу полицију која би почела да туче грађане на демонстрацијама, јер би то заиста било уношење шибице у барутану“, скреће пажњу Николић.
Као неко спасоносно решење за власти намеће се и евентуално расписивање ванредних парламентарних избора по принципу: разилазите се, добили сте изборе. Међутим, у истом даху се примећује да ће опозиција највероватније бојкотовати те изборе, што ће представљати додатни мотив грађанима да наставе са притиском на власт и протестима.
„Опозиција и највећи део грађана који шетају су за бојкот избора, и мислим да ће и остати при томе“, додаје Бобан Стојановић. „Расписивање избора би само могло да омасови протесте и да их на неки начин радикализује. У смислу блокаде РТС, Владе, или Републичке изборне комисије. Због тога Вучић мислим и да није расписао изборе, и да нема ових протеста, и да се не говори о бојкоту, ми бисмо већ одавно били у изборној кампањи“, сматра Стојановић.
Шетње из очаја
Посебан проблем за даљу судбину протеста представља и унутрашња динамика протеста, која је далеко од идеалне. Протести су мало опозициони, мало грађански, списак говорника је предмет сталних неспоразума, а многима се не свиђају особе које су у првим редовима протеста. Тај нејасан правац и извесна конфузија власт је искористила као прилику да тражи тачне захтеве од вођа протеста, знајући при томе врло добро да протести и немају неко формално вођство.
Милан Николић у том смислу примећује да у Србији постоји читав комплекс проблема, у које између осталог спадају Косово, економија, медијске слободе, политички систем, корупција, око којих се не назире никакво разрешење. „И стога онда имамо људе који шетају из очајања. У свему томе нема неке конструктивне идеје која завршава нечим опипљивим и видљивим. Ту недостаје нешто што се зове излазна стратегија. Буквално се јако тешко може нешто темељно променити, а нама се потребне јако темељне промене“, закључује Николић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
