Прочитај ми чланакВучић би да у парламенту буде и пар политичких противника, како би своју земљу „макар површински окречио демократијом“, пише штампа на немачком у оштрим анализама пред опште изборе у Србији.
„У недељу се у Србији одржавају парламентарни и локални избори“, пише берлински Тагесцајтунг. „Али дословно се све врти око Александра Вучића – као да су председнички избори. Његова Српска напредна странка у кампањи није ни поменута, његови партијски другови не постоје.“
„Види се само Вучић који неуморно иде од једне до друге глајхшалтоване телевизије, отвара болнице, аутопутеве и фабрике и обећава Србима да ће им просечна месечна зарада за пет година бити повећана са 500 на 900 евра“, пише Андреј Ивањи, дописник овог листа из Београда.
„Без обзира да ли се ради о премијерки, министрима, градоначелницима, директорима фабрика или школа – изгледа да сви верују да непрестано пред камерама за све живо морају да захваљују Вучићу“, додаје се у тексту.
Закључује се да је Вучићева „највећа брига“ да би владајућа коалиција могла сама да остане у парламенту те да онда Европска унија, „упркос горљивом залагању бриселских технократа у прилог Вучићу“, више не би могла да пазари „фатаморгану демократије у Србији“.
У сличном тону пише и Франкфуртер рундшау: „На изборима, додуше, наступа 21 листа. Али Србија остаје на путу ка суштински једнопартијској држави.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 21, 2020
„Критике на ауторитарни начин владавине једва дотичу Вучића. Јер скоро десет одсто становника су чланови СНС. Без партијског благослова се у напредњачкој држави више не може добити ниједан посао у јавном сектору. Док се расцепкана опозиција од избора до избора даље цепа, Вучић слави себе као обновитеља земље“, пише дописник франкфуртског листа.
Под насловом „Самодржац приређује фарсу“, швајцарски Тагесанцајгер пише да је Вучић „притерао противнике уза зид, располаже бруталном медијском моћи и води земљу као приватну фирму“.
„Постоје политичари који се боре за изборну победу. И постоји Александар Вучић који, изгледа, има смо једну бригу: хоће ли у новом парламенту уопште бити опозиције? Тамо би српски шеф државе волео да види и пар политичких противника, како би своју земљу макар површински окречио демократијом.“
Лист описује да, уз медијску машинерију, Вучић „користи сва средства да шибицари, вара и лаже. На најважнијим телевизијским каналима је некадашњи ултранационалиста Вучић стални гост. Агресивна таблоидна штампа готово свакодневно упозорава на нове ратове, проливање крви и хаос. Али Србија има далековидог оца државе, који чува народ од најгорег – тако каже пропаганда.“
Новинар Енвер Робели даље пише да је, „због слабе и посвађане опозиције, ЕУ склопила свој мир са Вучићевим ауторитарним системом“. Подсећа се да је Вучић недавно рекао да Србија неће признати независност Косова уколико за то добије само улазак у ЕУ.
„Вучић годинама жели да својој земљи прикључи север Косова, богат сировинама и настањен већином Србима. Након очекиване изборне победе, Вучић прво лети у Москву да се сретне са Владимиром Путином. Онда 27. јуна следећи службени пут: у Белој кући би високе делегације Србија и Косова требало да преговарају о ‘дилу на Трампов начин’. ЕУ за сада може да гледа само преко тарабе.“
