Прочитај ми чланак

НЕМАЧКА: Ако Србија хоће да буде део ЕУ,не може да буде неутрална по питању Русије

0

srbija-nemacka

Немачки државни секретар за европска питања Михаел Рот у интервјуу за DW говори о европским перспективама за Западни Балкан, сарадњи са владом Србије и томе колико став Београда према Москви утиче на односе са ЕУ.

Први комесар Европске уније за проширење Гинтер Ферхојген је 2004. имао прилику да у ЕУ прими десет земаља, двојица његових наследника су у име европске породице поздравили три нове земље-чланице, а актуелни комесар Јоханес Хан је одмах на почетку свог мандата најавио да се у наредних пет година у ЕУ неће примати нове земље. Може ли се, с обзиром на такав развој догађаја, још увек говорити о конкретној перспективи учлањења за земље Западног Балкана?

– Јасна ЕУ-перспектива, дакле наша понуда за чланство у Европској унији, и даље стоји. Међутим, то није само у рукама Уније. И они који сносе политичку и економску одговорност, као и цивилна друштва земаља-кандидата, одлучују о томе да ли су у стању и хоће ли бити спремни да испуне одговарајуће критеријуме који су услови за чланство.

Али када се у Бриселу недвосмислено каже да у наредних пет година ниједна земља неће бити примљена, онда се у неким балканским земљама шири страх од „трајне кандидатуре“. Можете ли разумети тај страх?

– Желим да охрабрим земље Западног Балкана које желе да постану део Европске уније. Несумњиво је да је пут пред њима тежак, али се исплати кренути њиме. Ми нисмо само економска заједница, већ пре свега заједница вредности. С обзиром на тешка искуства у приступним преговорима протеклих деценија, процесе приближавања Европској унији интензивно фокусирамо на питања владавине права, демократије, сарадње на подручју правосуђа, независних медија, али и на решавање отворених билатералних питања.

То је тако и то је у потпуности исправно. То уједно значи да би се одмах на почетку требало прихватити најтежих питања. Притом ту и тамо може да се појави фрустрација зато што за многе, тобоже, није видљив напредак. За то имам разумевање, али истовремено свим мојим саговорницима поручујем: ако се највеће и најтеже камење одмах на почетку макне у страну, онда је пут којега се иде ка ЕУ лакши.

Протеклих месеци се, међутим, геополитички доста тога променило у Европи. Многи у Немачкој сада сматрају да се Западни Балкан налази у троуглу између Брисела, Москве и Анкаре. Да ли је то заиста нова ситуација која би могла да донесе сасвим нови развој догађаја у процесе приближавања Европској унији?

– Све државе Западног Балкана донеле су стратешку одлуку о будућности у Европској унији. Проширење ЕУ није само у интересу држава Западног Балкана, већ и у нашем сопственом интересу. Међу становништвом ЕУ се може уочити одређена засићеност од проширења и наша је обвеза да непрестано указујемо на наш сопствени интерес за то да Западни Балкан ускоро буде део Европске уније – ако буду испуњени услови.

У праву сте: геополитичка ситуација, односно спољнополитичко и безбедносно-политичко окружење постало је несигурније. Нама је у интересу стабилна, мирна и демократска Европа. Управо та очекивања повезана су са перспективом за Западни Балкан. Кад те земље буду део Европске уније, и ми ћемо од тога профитирати, јер се ради о сигурним, стабилним, демократским и земљама приврженим владавини права.

Како оцењујете актуелне односе Немачке и Србије и сарадњу са премијером Вучићем? Наиме, још увек постоје јасне разлике у погледу Косова.

– Добро сарађујемо са садашњом српском владом, али очекујемо од ње и да јасно стане иза европског канона вредности као и офанзивно обезбеђивање одговарајућих претпоставки за приступање, а то значи – јачање правне државе и сузбијање корупције.

Говорили сте о јасним очекивањима немачке владе. Да ли у њих спада и признавање Косова?

– Имамо споразум о нормализацији између Косова и Србије. Он мора да се спроведе. Ми то не радимо да би Србију малтретирали на било који начин, већ зато што цела Европска унија профитира од добросуседских односа. Узмимо пример Кипра.

Ми смо са чланством Кипра увезли регионални конфликт у ЕУ и он је још увек нерешен. То оптерећује способност деловања Уније. Стога сваки регионални конфликт који се реши пре приступања Европској унији представља добитак и за регион и за целу ЕУ. И – да се посебно осврнемо на конкретан конфликт – добитак и за Косово и за Србију.

Садашња Влада Србије не учествује у санкцијама према Русији. Колико ће то утицати на приближавање Европској унији?

– Стално понављамо српским партнерима: у приступање и преговоре о приступању спада и спремност да се све више преузимају и спољнополитички и безбедносни договори Европске уније. Мени је јасно да постоје посебне културне, религиозне и историјске везе између Србије и Русије.

Нико не очекује да се Србија окрене против Русије, али с правом можемо очекивати да се Србија без било какве сумње определи за наше европске вредности и да их практикује, негује и брани у политичкој свакодневици.

Да ли то значи да би неутрална Србија, која отворено негује пријатељство са Москвом била прихватљива и за Немачку?

– Онај ко је у ЕУ, тај није неутралан. Имамо заједнички став и у њега спада и спремност да се договоримо о заједничком ставу према Русији. То, међутим, не значи да се прекину посебне историјске, културне и привредне везе са другом земљом, рецимо са Русијом. Ни ми, упркос санкцијама, нисмо замрзли своје односе са Русијом. Баш супротно, ми хоћемо да разговарамо са Русијом и руским руководством. Али никада се не сме стећи утисак да се блискост са Русијом супротставља блискости са Европском унијом.

Посланик социјалдемократа (СПД) Михаел Рот од децембра 2013. године је државни секретар за европска питања у Министарству спољних послова Савезне Републике Немачке.

(Дојче веле)