Прочитај ми чланак
Недовољно брз процес проширења ЕУ могао би, уколико се не предузму кораци у Бриселу и самим државама региона, резултирати негативним сценаријима, који би угрозили процес демократизације и економског развоја, упозорено је у анализи коју су заједнички урадили Европски фонд за Балкан и Центар за истраживање Југоисточне Европе из Граца.
Анализа, под насловом „Неиспуњено обећање: проширење ЕУ на Балкан“, која је данас представљена у Београду, предвиђа четири могућа сценарија када је реч о наставку приближавања земаља региона ЕУ, а чак три имају мање или више негативне последице по сам регион.
„Ово истраживање је документ који може да послузи за ново озбиљно промишљање процеса проширења на Западни Балкан… Закључили смо да се налазимо у добром процесу који, међутим, мора да се реформише, јер ако се то не учини правовремено то може довести до нежељеног развоја ситуације“, рекла је на конференцији за новинаре извршна директорка Европског фонда за балкан Хедвиг Морваи.
Први сценарио, назван „Стандардни приступ“, подразумева наставак постепеног и спорог прикључивања земаља Западног Балкана ЕУ, а то подразумева пооштрене услове за чланство којима многе државе нису у стању да одговоре, као и наставак толерисања билатералних разлога за блокаду евроинтеграција у појединим земљама.
„Регион се суочава са никад тежим условима за чланство у ЕУ за које није био спреман и можда још није спреман. Овај приступ нема могућност да помогне неким земљама које су у потпуној блокади, као што су БиХ, Македонија или Косово. Овај приступ земље доводи до зида и не омогућује им да напредују“, објаснио је истраживач Центра за истраживање југоисточне европе из Граца Марко Кмезић.
Други сценарио, назван „Стопама Турске“, подразумева наставак процеса преговора али без значајнијих помака, чиме би и политичким елитама у региону и грађанима постало јасно да је могућност уласка у чланство ЕУ веома мала, међутим, за разлику од Турске, која је окрећући се себи успела да развије самоодрживу економију, земље Западног Балкана би у оваквој ситуацији биле осуђене на назадовање.
Кмезић је објаснио да је такав сценарио најмање известан за Црну Гору и Србију и да угрожава демократију у неким земљама стварајући зид између држава региона и продукујући негативних кретања у економском и социјално-економском смислу.
Трећи сценарио подразумева одустајање од проширења ЕУ и стварање нових неизвесности на Западном Балкану, а творци анализе га називају и украјинским сценаријом.
Континуиране кризе у ЕУ и отпор према даљем проширењу би, према овом сценарију, могли да доведу до ангажовања других глобалних актера у региону, попут Русије или Турске, чиме би Балкан могао да постане колатерална жртва надметања на светској политичкој сцени, кретање ка другим актерима није само по себи лоше јер доноси краткорочне економске бенефите, али дугорочно окретање од ЕУ не може да донесе дугорочну економску, политичку и демократску стабилност“, сматра Кмезић.
Нови спољни актери би на Западни Балкан, како се оцењује у анализи, донели са собом различите подстицаје који се мање фокусирају на демократске и привредне реформе и који би можда чак отворено настојали да их зауставе.
Само четврти сценарио предвиђа нову динамику проширења ЕУ на западни Балкан, али је он, без промене политике Брисела који у овом тренутку поручује да неће бити пречица за нове чланице, мало вероватан. Према том сценарију би свим државама Западног Балкана које имају амбицију да постану чланице ЕУ били хитно отворени приступни преговори, а политичка и друга тешка условљавања би требало са почетка преговора пребацити на њихов крај.
„Криза у Украјини је шанса за Западни Балкан и пожељно је да се лекције које су научене из примера Украјине примене на Западном Балкану. Овим приступом би се избегло стварање нових граница на Западном Балкану што би створило и потенцијал за нове конфликте и међуетничке тензије“, навео је Кмезић.
Забринутост, међутим, према мишљењу аутора анализе, изазива то што је у ЕУ тренутно 53 одсто грађана против даљег проширења, а само 36 одсто подржава проширење, што неминовно обесхрабрује политичке актере у Бриселу да предузму одлучније кораје у правцу интегрисање држава Западног Балкана.
Директор Центра за истраживање југоисточне европе Флориан Бибер је, сумирајући знализу, навео да ће нова Европска комисија морати да има и нову стратегију и план за даље проширење, а циљ ове публикације је управио да се за Брисел и државе региона направе препоруке којима би се евроинтеграције учиниле што ефикаснијим.
„Треба што пре почети преговоре са свим земљама региона, а услове са почетка треба преместити на крај преговора, јер сами преговори имају потенцијал да реше нека унутрашња питања у земљама кандидати. Потребан је и заједнички приступ решавању билатералних спорова који могу да блокирају процес проширења у случају неких земља“, поручио је Бибер.
Такмичење у реформама међу земљама региона је, према његовом уверењу, кључ за бољу динамику напретка ка ЕУ, али то се може догодити само уколико се и у политичкој пракси потврди извесност чланства.
(Танјуг)
