Прочитај ми чланакПредседник РС Милорад Додик најавио је подношење захтева Уставном суду БиХ за оцену уставности сазива Дома народа Парламента ФБиХ.
Након тога, пише Кликс.ба, поставило се питање да ли је власт у Федерацији БиХ икада конституисана.
Одлука Уставног суда БиХ могла би да изазове кризу у ентитету с обзиром на то да би оспорила све законе и именовања почевши од председника и потпредседника, Владе ФБиХ па до чланова управних и наџорних одбора у јавним предузећима.
Председник мањег бх. ентитета је, као реакцију на чињеницу да је Уставни суд БиХ одлучио да је обиежавање 9. јануара као Дана РС неуставно, најавио упућивање апелације Уставном суду БиХ због чињенице да Дом народа Парламента ФБиХ није конституисан у складу са Уставом ФБиХ, као и због тога што у њему није заступљено 17 Срба, што је представљало уставну обавезу.
Он је најавио да ће бити тражено да се пониште сви закони и одлуке које је раније донео Парламент ФБиХ, што би могло изазвати невиђену кризу у држави с обзиром на то да би довело под знак питања успостављање власти у ентитету, наводи медиј из БиХ.
Славиша Шућур председник Клуба делегата српског народа у Дому народа Парламента Федерације БиХ казао је за Клиx.ба како су сви у ФБиХ свесни тог проблема још од тренутка када је Уставни суд ФБиХ донео пресуду којом је одбацио апелацију Клуба Срба везано за Закон о државној служби ФБиХ.
„Њихово тумачење је тада било супротно од свих тумачења која је до сада давао високи представник међународне заједнице у БиХ и по којима је функционисао Дом народа Парламента ФБиХ и клубови унутар њега, а то је да су меродавне већине од изабраних делегата“, рекао је Шућур.
Објаснио је како је Уставни суд ФБиХ у одлуци прецизирао како сматра да то није тако него да је Устав ФБиХ јасно прецизирао да је број делегата у сваком од клубова народа мора бити по 17 и да сазив Дома народа ФБиХ мора имати 58 делегата. Иначе, Клуба Срба у овом сазиву Дома народа ФБиХ има 13 делагата.
„Као логична последица свега тога давно се још поставило питање да ли је извршна власт у ФБиХ формирана у складу са Уставом ФБиХ. Клуб Срба тада је предложио за потпредседника ФБиХ Милана Дуновића како би изашао у сусрет и одблокирао процесе у ентитету. Иза Дуновића је према важећим тумачењима стала већина од седам делагата јер је број изабраних 13. Према тумачењима Уставног суда ФБиХ за њих је већина искључиво девет делегата“, казао је Шућур.
Одлука Уставног суда ФБиХ, како каже, резултирала је тиме да је упитно да ли је Дом народа Парламента ФБиХ, а самим тим и комплетна власт уопште конституисана.
„Aко се то није десило онда се поставља питање да ли је тај Дом уопште имао право да одлучује. Читав низ закона и одлука је донесен већином коју је чинило мање од 30 делегата што је потребно према тумачењу Уставног суда ФБиХ, док је за то према тумачењу руководства Дома народа Парламента ФБиХ било потребно 28 делегата“, истакао је Шућур.
Он је подсетио да је Клуб Срба у више наврата упозоравао на проблем у вези са сазивом Дома народа Парламента ФБиХ.
„Ми смо могли покренути ту апелацију и направити проблем, али нам то није био циљ. Одговорно смо рекли да не желимо ту врсту кризе иако смо имали пуно право да поднесемо захтев за оцену уставности с обзиром на начин понашања Клуба Бошњака и Клуба Хрвата према нама. Ми то нисмо желели урадити, али смо упозоравали да било ко и било када може покренути то питање и изазвати огромне проблеме и несразмерну кризу“, казао је Шућур.
Истиче како не може прејудицирати одлуку Уставног суда БиХ, али да постоји реална опасност од кризе ако државни уставни суд уважи ранију одлуку ентитетског уставног суда и пресуди да власт у ФБиХ никада није успостављена.
„Цео ланац се доводи у питање од председника, потпредседника и Владе ФБиХ. Високи представник је могао једноставно решити ту ситуацију и ја сам ОХР упозоравао на то. Бојим се да ћемо ако Уставни суд БиХ пресуди тако како се тражи у апелацији да ћемо имати једну правну кризу или ће високи представник морати интервенисати и то спречити“, закључио је Шућур.
Уставни суд: Дан РС, 9. јануар, законски престаје да важи
Уставни суд Босне и Херцеговине је закључио да Народна скупштина Републике Српске није спровела ранију одлуку овог Суда о Дану републике.
Уставни суд БиХ истиче да одредба Закона о празницима РС, која се односи на прославу дана РС 9. јануара, престаје да важи дан након што буде објављена у Службеном гласнику БиХ.
Ова одлука ће, како је наведено у саопштењу из Уставног суда БиХ, бити објављена и у службеним гласницима РС и Федерације БиХ, као и дистрикта Брчко.
У саопштењу се наводи да ће одлука Уставног суда бити достављена Тужилаштву Босне и Херцеговине.
У образложењу одлуке Уставног суда се наводи да је Народна скупштина РС имала рок да до 25. јуна усклади Закон о празницима са судском одлуком, односно да измени одредбу тог закона која се односи на прославу Дана РС 9. јануара.
Уставни суд је 26. новембра прошле године донео одлуку да је обележавање 9. јануара као Дана РС неуставно и дискриминаторско по грађане РС који нису Срби, јер се на тај дан слави и крсна слава РС- Свети архиђакон Стефан.Народна скупштина РС је 17. јуна поднела захтев Уставном суду за преиспитивање новембарске одлуке, али је тај захтев одбачен 17. септембра, јер, како је наведено, Народна скупштина у свом захтеву није презентовала никакве нове чињенице које би могле утицати да Уставни суд промени своју ранију одлуку.
Иако је Уставни суд тада донео и одлуку о забрани одржавања референдума, у РС је 25. септембра референдум спроведен, а на њему је подржано да се 9. јануар настави славити као Дан РС.
Из Владе РС најавили су да ће ускоро у скупштиснку процедуру упутити измене Закона о празницима, које ће подразумевати да грађани који не желе не морају прослављати Дан републике 9. јануара.
После референдума, председнику РС Милораду Додику стигао је позив за саслушање у својству осумњичениог, јер је прекршио одлуку Уставног суда о забрани референдума, што је, према кРивичном закону БиХ кривично дело.
