Pročitaj mi članak„Ponovljeni izbori u Beogradu koji bi se održali 28. aprila apsolutno su neprihvatljivi jer do tada ne mogu da se ispune neophodni uslovi za unapređenje izbornog procesa i sprečavanja nepravilnosti kojima smo svi bili svedoci 17. decembra prošle godine.
Дакле, поновљени избори морају да се одрже у року који омогућава да буду спроведене мере, а које се тичу најпре сређивања бирачког списка и отварања медија. У супротном, избори заиста губе смисао“, рекао је за Данас Милош Јовановић, председник Нове Демократске странке Србије.
Избори су или поштени или их не сме бити
Шта је за вас најважније да се промени, односно шта представља минимум испуњења изборних услова након којих бисте изашли на изборе?
На првом месту је потребно онемогућити поновну злоупотребу права на пребивалиште и такозвани изборни туризам. Већ имамо конкретне назнаке да владајућа странка и даље противзаконито мења пребивалишта грађанима како би себи обезбедила што је могуће повољнији изборни резултат у нашој престоници. Одмах да кажем да ће сви људи који у томе учествују бити кривично гоњени кад-тад. Ту неће бити застаревања па нека службеници у појединим државним институцијама два пута размисле.
Да не буде да их нико није опоменуо. Комплетном ревизијом бирачког списка треба да се бави тело које ће имати извршна овлашћена, сачињена од експерата, представника цивилног друштва и парламентарних политичких партија. Други део услова тиче се медија, и захтева јавним сервисима да се баве непристрасним, објективним и независним информисањем грађана о свим друштвено релевантним темама и питањима од јавног интереса при чему мора бити обезбеђена адекватна заступљеност опозиције у свим информативним емисијама.
Такође, приватни емитери са националном фреквенцијом – у којима сам лично забрањен ево скоро две године – морају да извештавају непристрасно, равноправно, без привилегија за било који политички субјект уз забрану објављивања садржаја негативне кампање било ког подносиоца изборних листа или кандидата у односу на друге подносиоце изборних листа.
Уколико изборни услови не буду побољшани и елиминисане неправилности да ли ћете изаћи на изборе, односно да ли је бојкот решење?
Избори су или поштени, или их не сме бити. Ако ова власт – која је сада већ психолошки и умно поприлично застранила – није способна за демократију, онда нека иду до крајњег и логичног исхода онога што тренутно раде и чему очигледно природно нагињу: нека и формално уведу диктатуру, а Александра Вучића нека прогласе за маршала. Њему то верујем не би сметало, а ствари би биле потпуно чисте. Па ком опанци, ком обојци.
Неко би Вучићев покрет могао да окарактерише и као покрет потурица нашег доба
Напредњаци су већ отпочели изборну кампању и на изборе ће изаћи као народни покрет са свим коалиционим партнерима. Њихова листа ће поново носити име Александра Вучића и чини се да се ништа не мења, осим што Вучић напредњацима поручује да су нико без њега?
Немам никакав проблем да њихове листе носе име Александра Вучића. Тога је било и раније и то је у потпуности у складу са законом. Што се овог другог тиче – то да су напредњаци ништа без Александра Вучића – то је највећим делом тачно, иако је и у тој напредњачкој гомили сигурно постојао одређен број квалитетних људи.
А када је реч о томе што им је Александар Вучић отворено и јавно поручио да су без њега нико и ништа, то је већ заиста забрињавајуће. С једне стране, та реченица додтано огољава стање духа господина Вучића који отворено показује најдубљи презир према сопственим сарадницима.
С друге стране, то што му они на тај презир одговарају аплаузом показује да, иако је тамо можда и могао да се нађе понеки квалитетан човек – више их нема. Као да су се ти људи претворили у неку врсту робова. Материјално ситуираних, али у крајњем исходу ипак робова. Очигледно су се у Србији ствари свеле на једног човека који се за све пита, од неиспуњеног обећања за спровођење канализације у Борчи датог још 2019. године до прихватања издајничког француско-немачког споразума. Каква год била политичка опредељења једних, других или трећих, то по дефиницији ствари не може да изађе на добро.
Вучић тврди да се покрет за државу не прави због избора и да сви који воле Србију треба да уђу у тај покрет. Значи ли то да они који не желе у тај покрет да нису патриоте?
Никакав покрет не може да сакрије издају наших виталних националних интереса, одрицања дела територије, српског народа на Косову и Метохији, у Црној Гори и Републици Српској. То је све, само није патриотски. Неко би уосталом тај покрет могао да окарактерише и као покрет потурица нашег доба – и мислим да би био у праву. Александар Вучић има наиме тај неспорни таленат да извлачи најгоре из људи.
Плашим се да сада већ озбиљно извлачи најгоре из нас као народа. Својим бескруполозним начином владавине који је искључиво усредсређен на очување сопствене власти он материјално и морално корумпира нацију. И то ради темељно. У том смислу се мора рећи да Александар Вучић води прави хибридни рат против Срба и Србије. Што је најфасцинантније, сва је прилика да уопште није свестан големе штете коју наноси.
Ана Брнабић је инструмент понижења Србије
Колико је за вас изненађење предлог Вучића да Ана Брнабић буде кандидат за председника Скупштине, јер је највише напредовала?
Бићу заиста крајње отворен: појаву Ане Брнабић и њен политички ангажман од почетка сматрам инструментом понижења Србије.
Није изненадјење то што ће Шапић поново бити кандидат за градоначелника Београда, али чуде млаке похвале на његов рачун?
Не тиче ме се, нити ме занима политичка судбина господина Шапића.
Директно из Шумица, само члан СНС позвао је у непрекидну борбу против опозиције, поручујући да ви из опозиције хоћете да му узмете касу, да одузмете земљу, државу и да имате стране газде? Приличи ли такво обраћање председника свих грађана?
Александар Вучић је одавно изгубио сваку меру у јавном обраћању и потпуно унизио функцију на којој се налази и за коју, очигледно, није достојан. Он то годинама чини и одређени број људи, превасходно због бруталне медијске контроле на ТВ са националним фреквенцијама, у томе не види ништа спорно. Након смене ове власти требаће нам неколико година да опоравимо друштво и институције од оваквог начина владања и политичке комуникације.
Надам се да ћемо као друштво смоћи снаге да се с тим свеопштим срозавањем изборимо, да сазримо и да нећемо дозволити да нам се икада више ишта слично понови. У томе је од пресудног значаја промена политичког система коју ћемо оставрити кроз промену изборног система. Само када омогућимо грађанима да гласају за људе по имену и презимену, само када извршимо децентрализацију ћемо успети да поделимо одговорност. Један од најважнијих циљева мог јавног ангажмана је да схватимо да је одговорност за опстанак и будућност нашег народа на свима нама, од првог до последњег живог Србина или грађанина ове земље.
Сваки напад напредњака доживљвам као орден
На листи непријатеља напредњака неочекивано су се нашли и Бодирога и Топалко?
Ништа ново под напредњачим сунцем које пржи сваког ко дигне глас против издаје, неправде, корупције или аутократије. Лично, сваки њихов напад доживљвам као да сам добио орден. И сваки њихов напад ме додатно инспирише и јача ми, и иначе довољно присутне, снагу и вољу.
Да ли на народни покрет за државу напредњака опозиција треба да одговори једним широким савезом за изборе и да ли је то за вас прихватљиво или сматрате да треба поново ићи у две колоне ?
Не нужно. Тим пре што је то преурањено питање. Сада је приоритет на борби за изборне услове који ће омогућити да грађани слободно бирају. То је сада једина тема. О „колонама” о том потом.
И СНС се забринуо што опозиција прави гемиште уједињујући различите идеологије?
Не знам да ли се СНС брине или не. Не занима ме. Радим свој посао најбоље што умем и водим борбу за нормалну и пристојну, демократксу и националну, и Србију која ће бити идентитетски утемељена, свесна своје славне историје и својих националних интереса и коначно, Србију која ће бити поносна на себе.
Радомир Лазовић сматра да би за опозицију било најбоље да иде у две колоне, али координисано?
То је легитимно становиште које се може бранити са доста аргумената.
Изгледа да више нико не очекује да на страни опозиције буде Милица Завеница која је вас оптужила за разбијање деснице?
Мислим да нема потребе трошити време нити речи на њено политичко деловање.
Да ли би по вама опозиција требало да има једног кандидата за градоначелниа и каква би то личност требало да буде?
Понављам, нама су тема слободни избори, а питање коалиција и кандидати долази након тога. Генерално сам велики противник претварања политике у ријалити у ком се стално лицитира са неким кандидатима и коалицијама и ми нећемо учествовати у тим медијским дебатама. Нови ДСС има јасан програм, квалитетне људе и идеју како град треба да се развија и ко треба да га води и о томе ћемо говорити када за то дође време.
Оно што је сигурно је да се мора смањити демографски и инвеститорски притисак на српску престоницу, да се мора озбиљно и агресивно радити на њеном озелењавању, да се мора озбиљно унапредити систем јавног превоза али и радити на навикама београђана као и да се морају обезбедити паркинг места.
Поред инфрастуктурних радова, између осталог и канализације на левој обали Дунава, мора се обезбедити – дакле сачувати, обновити и промовисати – архитектонско наслеђе града који ће се у супротном претворити у безличну и раскорењену масу, стакла, метала, цигли и фасада од бавалита. Коначно, мора се озбиљно порадити и на јавној политици у области културе – рекао је Јовановић.
