Прочитај ми чланак

МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ, БУДУЋИ ЛИДЕР ДСС-а: Морамо да се одрекнемо Петог октобра

0

Консолидован у организационом, кадровском и програмском смислу и спреман да понуди истинску алтернативу тренутно доминантној и кратковидој политици која Србију без Косова и Метохије води у Европску унију. То ће бити јако тежак посао с обзиром на тренутну позицију у којој се странка налази али уједно и јако изазован. Захтеваће много енергије и пуно нових лица али с друге стране, чини ми се да ће нам политички процеси у Европи и свету ићи на руку.

Фотографија преузета са веб портала  pecat.co.rs

Какав ДСС можемо да очекујемо након вашег доласка на чело странке?

Консолидован у организационом, кадровском и програмском смислу и спреман да понуди истинску алтернативу тренутно доминантној и кратковидој политици која Србију без Косова и Метохије води у Европску унију. То ће бити јако тежак посао с обзиром на тренутну позицију у којој се странка налази али уједно и јако изазован. Захтеваће много енергије и пуно нових лица али с друге стране, чини ми се да ће нам политички процеси у Европи и свету ићи на руку.

Постмодернистичка идеологија увелико је напрсла у додиру са стварношћу, што се најбоље може видети у данашњој Француској; Европска унија је осуђена на неуспех јер није успела да развије осећај колективне припадности без којег ниједна политичка заједница не може опстати и коначно, униполарни моменат је у међународним односима дефинитивно прошао што ће нужно отворити нови маневарски простор.

Шта ће бити ваш нови програм? А, шта нова политика ДСС? У круговима блиским странци говори се како сте се ви сада приближили ставовима Војислава Коштунице непосредно пре него што је напустио странку, односно да се ради о мало ублаженим вашим ставовима?

Нити су се моји политички ставови променили нити ће се мењати програм ДСС. Тачно је међутим да се тај програм мора представити на сасвим другачији начин и да ДСС мора понудити програм уређења и развоја Србије кроз дефинисање приоритетних тема и конкретних мера, нарочито у области економије. Остаје међутим једно суштинско питање: да ли је могуће ишта урадити у оквиру постојећег политичког система Србије, дисфункционалног и огрезлог у партитократији и корупцији. И није ли предуслов било каквог напретка Србије управо коренита промена политичког система „Петооктобарске републике”? Ако странка одлучи да ми укаже поверење, инсистираћу да се ово питање покрене и да се на њега пружи одговор.

Шта је данас за вас Косово? А, шта Република Српска и Милорад Додик? Да ли бисте ви као лидер ДСС пристали на размену – РС за Косово?

Косово је Србија, тачка. Ја могу да разумем да су се људи уморили од тог проблема, тим пре што је највећи део српске политичке елите очиглено дигао руке од амбиције да Косово и Метохију поврати у потпуности у уставно-правни поредак Републике Србије. Али остаје чињеница да је то наше, да је то део наше културе, нашег идентитета, нашег националног бића. И што се мене тиче, то није нешто што се препушта, никада и никоме. А када и како ћемо га повратити, верујте да за све постоји начин када имате воље и стрпљења.

Како реагујете када на већини насловних страна српских медија као последњих дана доминира реч рат? И да ли је Србија спремна за нови рат?

Не мислим да у овом тренутку постоји озбиљна опасност од избијања оружаних сукоба и очигледно је да су се тензије подигле из разлога унутрашње политике у суседним земљама. Србији је потребан мир више него икада. Мир како би обезбедила економски развој, како би зауставила катастрофална демографска кретања. Мир како би се спустиле политичке страсти у земљи, како бисмо постигли консензус око неких темељних питања, нашег идентитета, наше даље и ближе историје, како бисмо се коначно заокружили око српског становишта, око идеје да је након југословенске Србије, комунистичке Србије и европске Србије, на идеолошком дневном реду коначно дошло питање стварања српске Србије.

И баш зато што је неопходно обезбедити мир и континуитет у комплексном геополитичком окружењу, Србија мора располагати снажним оружаним снагама. О томе сам лично доста писао и ДСС ће несумњиво и у погледу система одбране имати озбиљан и разрађен програм.

Ко је ваш идеалан кандидат за председника Србије? И да ли мислите да је време да вратите услугу Демократској сранци и њеним сателитима за Ђинђићеву подршку Коштуници 2000?

Пре ће бити да је Војислав Коштуница учинио услугу ДОС-у него обратно. А идеалан кандидат ће бити онај који ће најбоље моћи да објасни грађанима ове земље да прича о европским интеграцијама Србије постаје анахрона јер је Европска унија какву данас познајемо оболела и полако али сигурно улази у терминалну фазу. Идеалан кандидат биће онај који ће такође моћи да објасни да истинска модернизација односно уређење државе може доћи само изнутра а не споља а свакако не онај који мисли да се једна земља може развити чим преведе пар европских уредби и директива.

А, да ли можете да замислите да подржите кандидатуру Вука Јеремића као национално крило Демократске странке? И шта, уопште, мислите о Јеремићу?

Национално крило Демократске странке мени звучи као оксиморон. Не може се избрисати чињеница да је управо Демократска странка, кроз реконфигурацију Унмика и отпочињање такозваног „техничког дијалога” између Београда и Приштине, покренула процес такзоване нормализације тј. признања косовских сецесионистичких власти и да Вук Јеремић, као министар спољних послова у тој влади сноси велики део одговорности.

Уосталом, знам да је у политици кратко памћење али зар заиста нико не треба да одговара за политику „и Косово и Европа” која је представљала страшну превару грађана ове земље? Стога ми је тешко да замислим да ДСС може да пружи подршку Вуку Јеремићу независно од тога што сматрам да лично има одређен број квалитета и да би био одличан Генерални секретар УН.

Ко заслужује више споменик у Београду – Милошевић или Ђинђић?

Ништа није црно бело ни код првог ни код другог. На жалост и данас је присутно исувише страсти у нашем политичком животу да би били способни да сагледамо нијансе и зато мислим да је иницијатива у вези са подизањем споменика Зорану Ђинђићу преурањена и погрешна.

Да ли сте протеклих дана разговарали с Војиславом Коштуницом? Који савет вам је дао? Да ли имате његову подршку?

Јесам и одговорио је на моја питања и недоумице на чему сам му неизмерно захвалан. Више од његове јавне подршке ми значи могућност да са њим разговарам јер је његово искуство у вођењу странке и државе од непроцењивог значаја.

Коју тројицу људи бисте узели за своје саветнике?

Много је квалитетних људи са којима би ми била част да сарађујем и за које сам сигуран да могу да дају велики допринос. Влатко Јовановић, Милош Ковић или Владимир Ђурић само су нека од бројних имена на које мислим. Проблем је међутим што квалитетни људи беже од учешћа у политичком животу Србије, који неретко личи на каљугу и не могу да кажем да их у томе не разумем. Али исто тако знам да нећемо имати право да се жалимо што земљу воде бројни лажни доктори наука ако они прави остају по страни.

А која је данас највећа национална странка у Србији? ДСС, Двери или Шешељева СРС?

Уз дужно поштовање према другим поменутим странкама, ипак је то ДСС.

Санда Рашковић Ивић је, бар званично, отишла с лидерске позиције у ДСС јер није пристала на било какве коалиције са СНС. Како ви гледате на те савезе? И хоћете ли наставити ту праксу?

Питање се овде, очигледно с намером, погрешно поставља јер не може бити речи о коалицијама са СНС већ о начелном питању слободе општинских одбора приликом прављења локалних коалиција односно питању да ли неслагања у вођењу државне политике треба да се рефлектују на локална питања и да одређују локалне коалиције. ДСС је увек узимао у обзир чињеницу да је државна политика одвојена од локалних питања и да се на локалу не решава питање Косова и Метохије нити чланства Србије у Европској унији.

Због његовог симболичког значаја као главног града државе, једини изузетак од наведене праксе био је Београд, и то искључиво на нивоу града а не његових градских општина. Ја знам зашто се ово питање потенцирало са толиком жестином у оквиру дела странке и знам да оно представља изговор за неке друге циљеве и то је нешто што ћемо затворити унутар странке. Мислим иначе да ДСС има преча и далеко важнија питања које мора да решава од овог лажног проблема.

Ко је за вас бољи државник Александар Вучић или Борис Тадић? И зашто?

Чини ми се да у овом контексту користите исувише крупну реч.