Мила Алечковић: Христос је сличнији сваком шумском револуционару, него Вол стрит банкару!

0

Због чега Србија не би требало да уђе у Европску унију, шта очекује од председника Томислава Николића и зашто може у исто време да прича о Че Гевари и покрету Двери, разговарамо са проф. Др Милом Алечковић-Николић:

Да ли очекујете да ће после нових бриселских услова о „поштовању територијалног интегритета Косова“, Србија коначно одустати или макар укочити на путу ка Европској унији?

– Пре свега, требало би истаћи да постоје и позитивне стране Европе. То је она Де Голова Европа нација, аутентична и искрена. У таквој Европи ми имамо много пријатеља. Из такве је Европе и мој супруг, православни Француз Ив Батај. Када такве Европљане питате да ли би требало да Србија остави Космет и уђе у ЕУ, они ће вам одговорити следеће: „Србија уопште не треба да улази у Брисел, не Европу, него у Брисел.

И нама ће бити боље да што пре изађемо из те квази европске, а заправо Америчке уније и да приступимо Великој Европи са Русијом“. Верујте ми да је све већи број људи на Западу који схватају да су окупирани и зато морамо да направимо разлику између Европе и политичког система Европске уније.

Дакле, Србија нема разлога да продаје део своје земље по наредби технократских некорисних идиота, који неће дуго живети ни у самој Европи, јер их управо њихова заслуга за кризу, данас нагриза. Сви знају да су они опљачкали и саме европске народе, уништили рецимо пољопривреду Француске, социјални програм и агресивно учествовали у америчким ратовима. Уосталом, како ради та ЕУ, видимо по њеним заступницима у Србији који су корумпиранији него домаћи лопови.

Шта , рецимо ради тај Вансент Дежер у Београду? Да ли је поднео извештај против крађа овдашњих министара ? Да ли је известио ЕУ о сукобу интереса и о томе да министра просвете плаћа привтатни факултет (за шта се у Француској добије 5 година затвора)? Да ли је известио ЕУ да је храна у Србији три пута скупља него у Француској (а плате , у просеку, десет пута мање), захваљујући монополу некаквог Мишковића који се распиштољио својим вилама по Лондону, и неколицини сличних њему?

Не, ништа од тога не чини. Јер, он не извештава Париз, Бон , Мадрид, где су закони , и поред кризе, врло јасни, него извештава Брисел, који је Кафкин замак. И то људи у Србији треба да знају. Да вашингтонска испостава , односно, Брисел, неће да решава случајеве корупције у Србији. Њима су потребни корумпирани политичари у колонијама, као што су увек били потребни диктатори у свим поробљеним земљама под влашћу WASP идеологије. Шта ће урадити нова власт – не знам. Још морам да верујем да неће потписати ништа што би личило на опраштање са Косовом. Ипак, морамо сви да будемо опрезни.

Шта очекујете од нове Владе Србије? Колико смена режима Демократске странке заиста представља промену?

– Смена режима представља какву-такву промену и Томислав Николић има велику историјску прилику. Питање је да ли ће и да је искористи. Николић и људи око њега морали би најдаље до марта или априла да покажу целој Србији да су увели некакав ред и послали на заслужени одмор највеће пљачкаше. Хапшење Дулића је решавање последица, а не узрока. Нова власт би морала да се ухвати у коштац са свим монополистима који су од српске богате земље направили српско сиромашно друштво. Докле год у првим редовима седи некакав Динкић знам да су амерички и ММФ конци у Србији још веома јаки

Такође ће разноразни „левичари“ морати да се мрдну из дубоког сна и изађу из коме и утрнућа леве хемисфере мозга. Људи знају да сам много писала о лицемерју левице и деснице у Србији, али ако неко за себе још увек користи те изразе, мора да их и оправда. А ви јасно видите да гарнитура тзв. социјалиста на власти данас штити крупне лопове, а такозвана лева опозиција брани неолиберални капитализам. То нема нигде у свету.

Важна су и свакодневна питања, витална за људски живот. Рецимо, докле ће цене ИНФОСТАНА из месеца у месец да расту? Ниједан рачун који стиже грађанима није јасан. Све је направљено тако да збуњује и слуђује људе. Докле ће РТС да наплаћује претплату? Такође, казна за корупцију у здравству требало би да буде 15 година робије, као у Француској, па би сте онда видели да ли би у Србији и даље постојале „плаве коверте“.

Николић би морао да разјасни и улогу тзв. Атлантског савеза у Србији и њима сличних организација. Шта они раде, кога они представљају и ко су ти људи ? Шта је радио бивши министар војске и сви заљубљеници у НАТО фалусну силу?

Све су ово теме за нову власт. Ако не желе да их реше, представници власти би требало да буду свесни да нове, младе, некорумпиране снаге сазревају, а један део њих је већ спреман да ступи на историјску позорницу.

Како видите медијску слику у Србији? Да ли имате утисак да је део, до јуче режимских новинских и ТВ станица, са сменом Демократске странке преко ноћи постао „опозициони медијски систем“, који наставља са антисрпском пропагандом?

– Мање или више сви медији у Србији су под контролом страних компанија, страних амбасада и Сорошевих гарнитура. У њима се увек врте исти „анализичари“ (у преводу, политички коректни новинари, највећим делом медиокритети), који брбљају о Европи у којој никада нису живели.

Телвезија Б92 је посебна прича. У разноразним „утисцима“ увек видите исте људе који су се већ инцестуозно ородили па сви на исти начин развлаче слогове, као да седе у неким приватним становима и приватним „партијима“, јер њима јавност није ни потребна. Додуше, они су још мање потребни јавности.

Антисрпска пропаганда је њихова пропусница за позивнице у амбасаде групе „Ешелон“. Да би неко ушао на такав списак и стао мирно у дугачки понизни ред испред америчке амбасаде мора да се истакне у „прозивању“ Срба и русофилства.

Како оцењујете стање у српској култури, где већ дуже време монопол држи квази-елита, која културу користи за обрачун са српским националним питањем, традицијом, православљем?

– Култура је, заправо чиста политика, како су Французи увек знали и увек радили све политичке програме преко културе. Али, за то је потребно имати једног Малроа, или једног Доситеја. Или Саву Текелију. Теслу, Пупина, Миланковића, Милеву Марић, Дучића, Ракића, Црњанског…А ми данас немамо више ништа.

Још су стари Грци у Антици дефинисали да никакве човекове слободе не постоје , ако је он необразован. Касније је то понављао Жан Жак Русо говорећи да је свака „демократија“ која не наметне, тј не омогући нужно и бесплатно образовање људима , превара и лаж. Само суровом израбљивачком капитализму одговарају необразовани људи, а то данас имамо у Србији.

То је, заправо, једна од глобалистичких техника заглупљивања и разоружавања људи коју је у Америци изванредно описао Ноам Чомски. Уморити људе празном забавом. Јер, не заборавите, празна забава највише психолошки замара и неутрализује људе, док им, насупрот томе, смисао и стваралаштво дају снагу да се политички и животно боре. А управо, нам се таква „култура“ данас сервира путем медија, па чак и Јавног сервиса РТС.

У таквом стању, Србију су преплавили утилитарни „перформанси“, представе којима је циљ да изазову обрачун са свим што носи предзнак српски. Највећи проблем је до сада било Министарство културе, које је помагало такве пројекте, док је многа истинска уметничка дела потпуно запостављало. Садашњи министар би требало да има мало више слуха.

Да ли мислите да се повећава присуство Русије у Србији, како у политичком, тако и у економском смислу? Које су перспективе српско-руске сарадње?

– Када је Русија у питању, признајем да сам субјективна, јер је моје детињство везано за ту земљу, а и отац је једним претком отуда. Али, ако покушам да будем објективна, рекла бих: Србија мора да се приближи Русији, јер ће у Русији имати највеће и најпогодније тржиште.

Према плану Бжежинског успели су да разбију Русију на делове, али можда ће се једнога дана идеја Солжењицина о уједињењу Русије, Белорусије, Украјине, а ја додајем и Србије, остварити. Русија није земља него континент, и правој Европи она је итекао потребна, због свих сировина које поседује. Европа има технилогије и банке, а Русија има: злато, дијаманте, гас, шуме, воде и руде… Француска , рецимо, јако држи до сарадње са Русијом и потписала је 400 билатералних споразума са Русијом, независно од било каквог Брисела. Да су питали Брисел, он би вероватно рекао НЕ, али, на срећу, нису га питали.

А Србија? Србија све то може да има још много боље и повољније. Руси јако добро знају ко у Србији кочи сарадњу са њима и зато и прате све ново што се на српској сцени рађа.

Може ли човек у Србији да се одупре неолибералном начину живота који се намеће, али и лажном систему вредности новог светског поретка?

– Може. Време одупирања тек долази. Све манипулације над човеком су психолошке и свака моћ је прво психолошка, па тек онда административна, правна или политичка. Снажну личност људи слушају више него слабог председника државе или неког безбојног министра. Зато је јаким људима и забрањен приступ у медијима, или се они просто игноришу.

У свим цензурисаним, једнодимензионалним друштвима, постоји једна сасвим паралелна култура, а духовност је у човеку немогуће убити, јер то не дозвољава наш древни архетип.

У Србији се јавила једна сасвим нова група људи из Српских Двери који својим присуством, чак и у водама најпрљавије политике, показују да вредности нису нестале. Била сам с њима у кампањи и видела сам како их Србија прима и колико су обични људи жељни снаге духа. То је неуништиво.

Неки полуобразовни људи, раскомадани на манипулативне поделе лево-десно, питају ме како можете да причате о Че Гевари и да подржавате Двери ? А ја им просто кажем: Одуприте се манипулацији, Христос је сличнији сваком шумском револуционару, него Вол стрит банкару! Бог у човеку није ни лево, ни десно, већ горе у висинама.

То је нова Србија која ускоро долази, а надам се да ће покрет попут Дверјанства разбити све лажне манипулативне разлике и ујединити људе према моралној чистоћи и љубави коју у себи носе. Као што видите, ново је, у ствари, у древноме.

Дејан Петар Златановић

Проф. др Мила Алечковић Николић, повратник из Француске и са Сорбоне, оснивач је покрета жена ЖЕНЕС који се бори за то да Србија наплати одштету од НАТО због бомбардовања.

Тај покрет придружила је Дверима Српским.

Недавно је изабрана за представника Србије на светском конгресу психопатологије и психотерапије у Тулузу у Француској.

М.А. аутор је преко сто стручних радова на разним језицима и неколико књига на француском и српском језику :

 

– Појам лудила у словенској и источнохришћанској традицији
– Несвесно у савременим психолоским теоријама
– Психологија стваралачке личности
– О Дому и Искону – етнопсихолошки есеји
– Ко то прича о Европи ?- политички есеји
– Психологија појмова Слободе и Правде и српски национални интерес
– У Дому моје мајке (сећања)
– Вратићемо се (збирка песама) и др…

Одликована је од стране свих удружења Срба са Косова и Метохије: Великом повељом за велика дела.

 

(Србин инфо)