Pročitaj mi članak
Представник владајуће немачке Хришћанско-демократске уније Андреас Шокенхоф каже да Немачка очекује да Србија пре почетка преговора о пријему у чланство ЕУ с Косовом потпише заједничку правно-обавезујућу изјаву о међусобним односима која би била спроведена до краја преговора о пријему.
Говорећи о заједничкој изјави коју очекују од Београда и Приштине, он је казао да је „на партнерима“ да осмисле њен садржај, али је као пример навео уговор о добросуседским односима.
Он се оградио истакавши да ту врсту споразума наводи „искључиво као пример“.
„За нас је важно да дође до заједничке изјаве у писаном облику пре почетка приступних преговора са ЕУ, а да до краја преговора тачке изјаве буду спроведене у дело“, рекао је Шокенхоф на конференцији за новинаре.
„За нас је важно да додје до заједничке изјаве у писаном облику пре почетка приступних преговора са ЕУ, а да до краја преговора тачке изјаве буду спроведене у дело. Дакле, договор пре започињања преговора, а реализација договора до окончања преговора. То оставља одредјени маневарски простор“, рекао је он.
Шокенхоф је рекао да „седам тачака“ нису никакви нови захтеви Берлина – већ критеријуми који су били предочени не само претходној влади и парламенту, већ и представницима свих политичких странака и политичких група у претходном сазиву, укључујући тадашњу опозицију.
Осим уговора о односима Приштине и Београда, Немачка очекује спровођење досадашњих договора у процесу дијалога Београда и Приштине, али очекује и договор о наставку дијалога и изван предвиђених тема, као што су енергетика и телекомуникације.
Такође, Немачка очекује почетак укидања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Косова и њиховог финансирања. Како је рекао Шокенхоф, те структуре „тамо постоје незаконито“, а годишњи финансијски допринос Београда је, по сазнањима Берлина, „већи него онај допринос који Србија добија од ЕУ“.
Берлин жели и да Београд континуирано утиче на Србе на северу Косова да активно сарађују са Еулексом и Кфором, као и да „допринесе промени свести“.
„Северни део Косова није део Србије, али знамо да Београд тамо има значајан утицај… Знамо, такође, да нова влада Србије тамо може још више утицати. Због тога очекујемо да Београд још више употреби свој утицај и континуирано утиче на Србе са севера Косова да они активно сарађују са Еулексом и Кфором и да доприносе мењању свести“, рекао је Шокенхоф.
Београд треба да испуни акциони план потписан са Евопском комисијом, посебно када је реч о реформи правосудја и борби против корупције. Немачка тражити видљиве помаке у разјашњењу паљења њихове амбасаде 2008. године.
Затим траже се јасни сигнали „у правцу помирења у региону“. Шокенхоф је навео да је изјавом да „није било геноцида у Сребреници“ у том контексту учињен корак уназад. Оно сто је Шокенхоф говорио на конференцији нема у званичним саопштењима са састанака које су представници немачког Бундестага имали са српским званичницима, наводи се да је Београд спреман за наставак дијалога.
Министар спољних послова Иван Мркић нагласио је неопходност да предуслови за отварање преговора са ЕУ буду објективни, јасни и да се не проширују.
Србија је протеклих година предузела битне кораке у превазилажењу прошлости и за побољшање односа са суседним државама, али су потребни даљи кораци, посебно у погледу БиХ, рекао је Шокенхоф.
„Мимо тога немамо никаквих других очекивања пре отпочињања преговора“, поручио је он.
Шокенхоф је истакао да су то иста очекивања која је и немачка канцеларка Ангела Меркел навела приликом прошлогодишње посете Београду и додао да је Берлин свестан колико је ово питање осетљиво у Србији и да зато наглашава да не постоје нова очекивања, већ да је то исти став Немачке као и раније, „с циљем да се да зелено светло за отпочињање преговора са Србијом“.
Према његовим речима, важно је да се саопшти шта Берлин очекује од Србије пре него што се, после препоруке Европске комисије у октобру, буде у Европском савету изјашњавао о почетку преговора. Шокенхоф је ипак истакао да не говори у име немачке владе, већ да су то критеријуми које захтева владајућа странка у Немачкој, а влада ће, како је приметио, деловати на основу одлуке парламента, који ће гласати пошто Европска комисија изнесе своје мишљење.
Шокенхоф и делегација немачког парламента разговарали су данас у Београду са првим потпредседником владе и министром одбране Александром Вучићем и министром спољних послова Иваном Мркићем.
Вучић је у разговору с њима потврдио спремност Београда да настави дијалог са Приштином и истакао да је интерес Србије да што снажније сарађује са Немачком. Он је такође отврдио спремност за наставак дијалога са Приштином и испуњење обавезе које је преузела претходна влада.
Министар спољних послова Србије је нагласио да би предуслови за отварање преговора са Европском унијом требало да буду објективни и јасни и да се не проширују.
Аналитичар Огњен Прибићевић каже да од данас више није могућа политика „и ЕУ и Косово“, пошто су објављени услови Немачке које би Србија требало да испуни.
„Не може више и Космет и ЕУ“
Аналитичар Огњен Прибићевић каже да од данас више није могућа политика „и ЕУ и Космет“, пошто су објављени услови Немачке које би Србија требало да испуни.
Огњен Прибићевић (Тањуг, архива)
„Захтев да Србија склопи договор о добросуседским односима са Косметом и седам услова које поставља Бундестаг гурају Србију у позицију да се изјасни или за ЕУ или за Косово“, рекао је агенцији Бета Прибићевић, који је и бивши амбасадор Србије у Немачкој.
Прибићевић је навео да је од прошлогодишње посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду било очигледно да САД и Немачка желе да што пре затворе питање Косова.
„За Србију малу шансу представља то што такав став није јавно дошао из Брисела, али с обзиром на снагу САД и Берлина тешко је веровати да Брисел може имати неку другачију политику“, река је Прибићевић.
Истакао је да је очигледно да Немачка и САД очекују да ће нова Влада Србије и председник Томислав Николић бити кооперативнији у односу на бившег председника Србије Бориса Тадића са чијом спољном политиком нису били задовољни.
„Овакав став САД и Берлина отвориће низ тешких питања унутар Србије и велико је питање како ће се Николић и Влада определити у том случају“, рекао је Прибићевић.
Оценио је да је до данас нова влада је имала исту политику као и претходна, „и ЕУ и Косово“, али да је очигледно да та политика више неће моћи да се води.
Немачка ће тражити од Србије да пре почетка приступних преговора са ЕУ потпише са Приштином обавезујући уговор о успостављању добросуседских односа, изјавио је раније данас у Београду високи представник владајуће немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Андреас Шокенхоф.
Шокенхоф је изнео и седам услова немачког Бундестага за почетак преговора Србије о чластву у ЕУ, међу којима су укидање „парлалелних структура“ Србије на северу Косова, видљиви напредак у преговорима са Приштином, конитунирани утицај Београда на Србе са севера Косова да активно сарађују са Еулексом и Кфором, нормализација односа са Косовом и расветљавање напада на Амбасаду Немачке у Београду у фебруару 2008. године, када је Немачка признала независност Косова.
Симић: Одговор на заокрет према Русији
Професор факултета политичких наука Предраг Симић сматра да је ово „врхунац захтева у погледу Косова и јасан став шта ће се од актуелних власти у Србиј тражити за одређивање датума за почетак преговора, бар кад је Немачка у питању.“
„Постоје уговори између две Немачке, постојии то немачко искуство, које је још и амбасадор Волфганг Ишингер предлагао крајем 2007. године, у преговорима у Бечу. Али, мислим да је овде порука много јаснија, “ рекао је он Тањугу.
Према његовом мишљењу Србија је овим стављена не само пред избор „Косово или ЕУ, већ и ЕУ или Русија.“
„Србија је у фебруару добила кандидатуру, а онда се нагло због избора или промене власти, удаљила од Европске уније. Ово што смо чули данас по трећи пут, најпре је чуо премијер Ивица Дачић приликом посете Стразбуру од Мартина Шулца, председника Европског парламента, затим је то рекао немачки парламентарац, а данас је то изнео један од првих људи ЦДУ-а и немачког Бундестага“, подсетио је Симић.
„Мислим да је овакво нагло заоштравање одговор на спољнполитички заокрет Србије, а сасвим сам сигуран да Берлин у том погледу није сам већ да став Немачке одражава у великој мери и став Запада, односно САД. И то је суштина ове приче, “ рекао је Симић.
Ово је одговор на сигнале које Београд шаље у последње време о свом заокрету према Русији, прецизирао је он.
Тодорић: Очекујем веће притиске
Владимир Тодорић (Тањуг, архива)
Директор Центра за модерну политику Владимир Тодорић изјавио је, поводом објављивања услова Немачке за придруживање Србије ЕУ, да се могу очекивати још већи притисци, поготово од земаља које се највише питају о економском преживљавању Србије.
„Предусретљивост и прагматичност нове српске Владе поводом фусноте и спремности на политички дијалог од стране председника Србије Томислава Николића није са друге стране дочекана са спремношћу на противуступке него се доживљава као потврда исправности досадашње политике притисака“, рекао је Тодорић агенцији Бета.
Упитан да ли је Србија економски уцењена, Тодорић је одговорио да „није буквално економски уцењена“, али да изјава премијера Ивице Дачића да је држава близу банкрота не оставља много постора за политички маневар.
Истакао је да је решење у дефинисању политике Србије кроз платформу која се дуго најављује и оценио да су притисци учестали док та платформа није донета и да је због тога неопходно усвојити је што пре и дефинисати „шта може а шта не може“.
„Косово никада неће доживети своју пуну међународну афирмацију ако Србија то не дозволи и то сви знају, али Србија може да плати огромну цену, катастрофално велику, блокирајући Косово, тако да и Косово и Србија могу једни дуге да повуку на дно“, рекао је Тодорић.
Додао је да би Косово и Србија што пре требало да почну разговор и дијалог и да почну нову етапу будућности оба друштва, али само под условом да се дође до решења које ће прихватити обе стране, јер је све друго наставак сукоба.
Упитан да ли је и даље могућа политика „и Косово и ЕУ“, Тодорић је одговорио да је то „једино могућа политика“ ако Србија заиста жели у ЕУ.
„Ако би се тешко успостављени консензус око ЕУ разградио, питање је да ли би се икада поново могао постићи. У Србији је тако једино и било могуће да се иде у ЕУ, убедивши Србе да то није противно националнимн интересима“, рекао је Тодорић.
Тодорић је навео да је данашње објављивање услова Немачке корак више од става који су немачки парламентарци пренели званичницима Србије у априлу, када је на власти била коалиција предвођена Демократском странком.
„Биће интересантно видети да ли ће се овај пут дићи више прашине него у априлу, када је јавност била шокирана а српски званичници тврдили да Немци нису баш тако мислили“, рекао је Тодорић.
( Танјуг, Бета )
