Прочитај ми чланак

МАРИЈА ЈУЊУШЕВИЋ: Гласачима опозиције Маја и Мартиновић одузели четврт милиона

0

Седница Административног одбора била је идеална прилика да посланицима режима поновим оно што они сами веома добро знају: Ућуткивањем и удаљавањем народног посланика са седнице урушава се и обесмишљава представнички систем.

Када удаљите народног посланика, одузели сте реч грађанима који су му дали свој глас. Насилно је и нечовечно опомињати посланике ако износе истину која се режиму не свиђа. Не свиђа се ни мени како режим продаје, растаче, уништава државу, пет година се скривајући иза бившег режима, чије су најгоре кадрове примили за најбоље у својим редовима.

Ако је у СНС-у манир да нико не сме да каже своје мишљење, већ послушно извршава задатке и даје свој допринос урушавању, то се ни по коју цену не сме преливати у Народну скупштину Републике Србије.

Некадашња радикалска, а данас напредњачка перјаница Александар Мартиновић је изјавио да Маја Гојковић није имала другу могућност, осим да кажњава и избацује посланике. Рекао је и да опозициони посланици глуме жртву и да не треба посланике власти да посматрамо као неке окупаторе који су узурпирали све институције.

Слажем се да Маја Гојковић није имала аргументе којима би нас демантовала или јавност уверила да не говоримо истину и зато је једноставно морала да нас ућутка. Такође се слажем да СНС посланици нису окупатори, али велика већина њих, почев од самог њиховог председника који нема ни толико части да барем на ову функцију поднесе оставку, пружа веома квалитетну логистику окупаторима и државним непријатељима.

Што се глуме за коју нас је Мартиновић оптужио тиче, све и да хоћемо, не бисмо могли одглумити већу жртву од врлог нам председника државе, који ето ради за добробит Србије и свакодневно побољшава грађанима живот и безбедност, да не кажем стабилност, само су они тврдоглави, лењи, размажени (ма олош један) па одбијају то да признају.

Тврдим да ми нисмо жртве, већ имамо храбрости да се изборимо за право да заступништво грађана који су за нас гласали спроводимо достојанствено и доследно. Врхунска глума и лицемерје је и тврдња да сам чупала микрофон. Снимак јасно показује да је опрема функционисала неометано до краја седнице. Да сам је онеспособила за то би знала цела васиона, тај снимак би се вртео 24ч на Пинку. Као што би се вртело и насиље Двери над женама, само кад би постојало.

Мартиновић је објавио да ме кажњава износом од 50% личног дохотка, али није као и у осталим примерима изговорио цифру. Заиста верујем да га је из неког необјашњивог разлога спопало осећање које је из њега ишчилело, ако не пре, оно кад је потписао приступницу у СНС, осећање стида. То је у данашње време веома племенито и спасоносно осећање. Није дуго трајало, на моје инсистирање, изговорио је да ме кажњава са 50% плате, односно 34.000 динара. Невешто је покушао да слаже да то и није новац грађана, већ неке амбасаде. Само се спетљао, јер и за лаж је потребна виспреност и доследност, поготово ако планирате да је понављате толико дуго да би постала истина. Није ни рекао која би то амбасада била – Руска, Словеначка или та Америчка пред којом његов шеф стоји мирно, сервилно и погнуте главе, са неописивом дозом мазохистичког самооптуживања. Не би то био никакав проблем, да ни не представља народ. И то све грађане Србије, без изузетка. Понављам да Двери већ више пута траже да се формира анкетни одбор како би се доказало КО краде на изборима и КО сарађује са амбасадом САД, али то напредњачки кадар не сме да подржи, пре свега зато што не чује звонце, зато што се боји истине, а најважније, зато што остаје без једног јединог аргумента који се од свих њихових лажи и клевета, колико толико уврежио у свести једног броја заведених грађана – да смо страни плаћеници.

Речи које су мени, док сам на седници пркосећи пристојно и стрпљиво, сат и по времена стајала испред председавајуће, упућивали посланици СНС, Маја Гојковић и Вјерица Радета, задржаћу за себе, као и аудио снимке које сам успела да направим телефоном. Верујем да ће једног дана бити интересантни. А изговорене речи нису достојне ни неписмених, јадних скитница у сиромашним квартовима светских метропола, а камо ли представника једног парламента. А то што сам ја изашла да Маји Гојковић у микрофон испред ње саопштим да крши Пословник и искључим га, то је само последица поуке коју сам добила од старијег, мудрог човека – Да се са сваким мора разговарати на њему разумљивом језику.