Прочитај ми чланак
(Томислав Кресовић)
Вучић између славе и анатеме
Све револиције „појеле су своју децу“. То се десило са француском револуцјим, Октобарском револуцијом у Русији, фазно у Титовој политици и након освајања власти. Стаљин је „потрошио“ Лењина. Хрушчов Стаљина, Брежњев Хрушчова, Горбачов је потрошен од Јелцина, а Јелцин је тихо смењен од Путина. Политичка историја у Србији нас учи да су најближи сарадници и пријатељи једни друге политички „чистили“ на бруталан начин због власти и моћи. Полиитка је моћ али она ствара надмоћ над људима и идејама које се кроз политички и партијски апарат претварају у машинерије ауторитарног и лидерског разарања.
Владајуће партије које имају јаке политичке лидере у Србији имале су синдром поданичког према политичким вођама, или су стварале заверенички и отпаднички однос према лидерима својих странака. Политичко искуство нас учи да је неприкосновени лидер у Србији десет година био Слободан Милошевеић, и као председник Србије и СРЈ и лидер СПС-а. Политичко искуство говори да се највећи део руководства СПС-а у јесне 2000. Године, и пред одлазак у Хаг на Видовдан 2001. Године, оградио и побегао од њега. Наводна „петооктобарска револуција“ је већ после годину дана почела сама себе да разара и отворила је врата „политичког пакла“ афера и завера једни против других.
Успон и пад политичких вођа
Други пример је лидер ДС-а др Зораном Ђинђићем, који је био „мотор“ промена и ДОС-а, а онда по убиству био је анатемисан и заборављен унутар ДС, и на његово место дошао је из другог ешалона Бориис Тадић. Слична политичка судбина је била и код др Војислава Шешеља и Бориса Тадића 2012. и 2014. године. Приликом пада Миилошевића с власти његови најближи сарадници су се „разбежали“ или оградили од његове политике а онда је Ивица Дачић направио прагматски „коперникански обрт“ и себе наметнуо као новог вођу СПС-а постављајући своје кадрове. Чека се тренутак када ће унутар СПС-а кренути политичка борба интереса и кланова где је извесно да ће политичка „жртва“ бити Ивица Дачић
„Status qvo“ партијске олигархије
Лидер СНС Александа Вучић као премијер налази се између славе и анатеме, велике популарности и интересних група унутар СНС-а који виде у Вучићу опасност за опстанак на власти уколико буде од своје партијске олигархије тражио више но што они желе да пруже у раду. Тако је Вучић затражио да се функционери СНС-а ослободе више од једне професионалне функције, и на овој политичкој матрици добио је око 200 могућих противника који не желе да се ослободе привилегија и додатне власти и новца од политике. Посредно тих 200 функционера СНС-а су и могући „завериници“ протв Вучића и реални „отпадници“ из СНС-а. Вучић је постао политичар-државник који је као и сви претходни лидери јачи од својих партија, али су их партије као политичке „машинерије“ уништавале или остављале на ветрометини процеса. Већ се делом унутар СНС-а осећа све мањи ауторитет оснивача и првог председниак СНС-а, садашњег Председника Србије Томислава Николића.
Сви за једног, један за све!
Функционер СНСа Милош Вучевић позвао је на хитно заседање председништва странке како би одлучили куда странка иде даље и при том је рекао: „Осећам да нико од нас није довољно подржао Вучића кад му је нападнута породица, а знамо да се китимо и служимо његовим именом кад побеђујемо на изборима, од месне заједнице до републике. Лично, то не могу да гледам и зато сам изашао са писмом колегама. Морамо да се погледамо у очи и да одлучимо да ли смо уз Вучића или уз оне који су уништили земљу.”
Потпредседник СНСа Горан Кнежевић каже да Вучић не сме и неће бити сам: „Вучић је тај који је покренуо Србију и који је СНС дао крила. Сви смо уз њега. Напад на Вучића је напад на све нас. Без обзира на то да ли ће због ове теме бити седнице председништва, сви противници морају да знају да смо јединствени.” Члан председништва напредњака Зоран Бабић каже да апсолутно подржава Вучевићеву идеју за хитно заказивање састанка најужег партијског врха: „Очигледно је да су премијер Србије и његова породица изложени својеврсном линчу. Уједињују се они који су разорили земљу и покушавају да спрече оздрављење Србије које предводи Вучић. Наша странка мора додатно да се мобилише како бисмо подржали председника Вучића и помогли му“.
Ако је Вучић подигао рејтинг СНСа и подигао углед и позицију Србије у међуародној политици онда он не сме да буде сам и у вођењу такве политке и прихватању одговорности, нити у нападу разних подземних или институционалних облика моћи према њему као човеку и његовој породици. Политичка искуства нас уче да партије стварају вође, а онда партијске олигархије постају идолопоклоници вођа, да би касније постали џелати и напуштали своје лидере без икакве моралне одговорности. Што буде ситуациаја у Србији тежа тако ће и у СНС-у долазити до веће политичке поларизације, подвјања, фракцијске борбе и бежаније функционера и посланика СНС-а који ће напуштати посланичку групу СНС-а и стварати независне посланичке групе. Први знак осипања влађаућих партија сагледава се на локалном нивоу онда се то преноси на политичке органе партија, дубински иде до посланика и на крају се партије цепају а политичке вође напуштају или анатемишу.
