Прочитај ми чланак
Три су битне компоненте летошњег договореног споразума лидера четири наjвеће партиjе у Македонији (ВMРO-ДПMНE Никола Груевски, СДСM Зоран Заев, ДУИ Aли Aхмети и ДПA Mендух Tачи), са посредницима тј. представницима ЕУ (европски комесар за проширење Jоханес Хан и још троjица европосланика) и САД (Victoria ‘Fuck the EU’ Nuland, помоћница америчког државног секретара, највиши и најјачи међународни функционер који је ове године посећивао Републику Македонију).
Прва је да се по „Скопском споразуму“, како га назвах, СДСМ вратио почетком септембра у Собрање (1), друга да је 15. септембра изабран специјални тужилац који ће бити задужен да спроведе истрагу у вези са садржајем, доказима и аргументима из прислушкиваних телефонских разговора, и трећа да је СДСM требало 20. октобра ове године, уз претходне консултациjе са ВMРO-ДПMНE и ДУИ, да да предлог за техничког министра за унутрашње послове за период до избора 24.04.2016, личност коjа ни на коjи начин ниjе повезана ни са jедном политичком партиjом.
Како је изгледао повратак „демократије“ у македонски парламент?
После 15-томесечног бојкота, а на основу једне од тачака договора („Скопски споразум“) из Пржина од 15. јула ове године, први одборници СДСМ-а, су поново крочили у зграду македонског Собрања (Петре Шилегов, Софија Куновска, Марјанчо Ников, Стефан Богоев, Горан Мисовски, Рената Десковска, Лидија Димова и Хари Локвенец).
На последњим изборима СДСМ је освојио 34 посланичка места. Мало је познато да су три даме, чланице СДСМ-а, самостално одлучиле да ипак учествују у раду Собрања (Роза Топузова, Солза Грчева и Љубица Буралиева), не слажући се са одлуком лидера партије Зорана Заева да се бојкотује рад Парламента, што је био јасан знак немонолитности самог СДСМ-а, а још мање „читаве опозиције“, како је то представљано у медијима који су подржавали македонски „отпор“.
О неискрености бојкота Собрања Републике Македоније говори и следећи податак: свих 15 месеци неприсуствовања раду Парламента, СДСМ-ови посланици су редовно примали плате у износу око 1200 евра, што значи да су добили око 600.000 евра за свој нерад (!). Парламент им није одговарао, али високе плате врло јесу. Нико се није одрекао ни једног денара у било које сврхе.
То је истовремено значило да је, због уласка у Парламент, СДСМ морао да напусти коалицију за протесте (читај – за „обојену револуцију“) „Грађани за Македонију“, коју је чинило још неколико минорних и националних албанских и турских партија, али и више од чак 80 (!) невладиних организација, што довољно говори о дубини и ширини споља дириговане активације грађана у рушењу власти коју су ти исти грађани сасвим легално изабрали.
Изабран специјални тужилац
У уторак, 15.09.2015. године, тачно по диктираном „договору“, Парламент је усвојио наметнути „Закон о специјалном тужиоцу“ као један од „услова за превазилажење тешке политичке кризе, у којој се земља налази од парламентарних избора одржаних средином прошле године.“
Задатак специјалног тужиоца је да „процесуира незаконито праћење комуникација“. Први специјални тужилац у историји македонског правосуђа је постала педесетогодишња Катица Јанева, досадашњи тужилац у Ђевђелији.(2)
До сада потпуно медијски неекспонирана тужитељка је постала, због нове функције коју је прихватила, личност број један у Македонији. Основно јавно тужилаштво у Ђевђелији, где је радила, није имало надлежности за случајеве организованог криминала и корупције, већ за лакша кривична дела, па остаје отворено питање успешности њеног рада с обзиром на недостатак искуства у области због које је и постављена за Специјалног тужиоца.
Македонској јавности, па делимично и српској, је бивша тужитељка из Ђевђелије први пут скренула пажњу у случају „новокомпоноване“ Бугарке, а бивше Македонке, Спаске Митрове.
Јанева је у постбрачном спору око старатељства над дететом пресудила да споменута Митрова треба да преда ћерку бившем супругу, Србину Војиславу Савићу, на даље старатељство. Да подсетим, у Ђевђелији живи око 16.000 становника, 96% су Македонци, али постоји и мања компактна заједница Срба, њих око 300.
Пресуду Јаневе је потврдио и Врховни суд Македоније. Онда се у читав случај умешао и премијер Бугарске Бојко Борисов, који је примио Митрову, изјављујући да се „не меша и не коментарише рад судских органа Македоније“ али да ће „Бугарска да буде много искључива у оценама критеријума за европске интеграције Македоније“. Није шија, него врат. Није политичко-дипломатски притисак, и посредно мешање у рад судских органа суседне самосталне државе, него подсећање на могућност бесконачног условљавања и подизања препрека на „незаменљивом путу“ Македоније ка ЕУ, што је посебна тема, с обзиром на дужину приступних преговора.
Јанева је завршила неколико стручних обука у иностранству, на Западу, што је индикативно, међу којима је била и борба против организованог криминала, корупције и мафије у Италији, као и обука у САД. Предаје на Академији за судије и јавне тужиоце у Скопљу.
По новоусвојеном „Закону о специјалном тужиоцу“, Јанева ће сама бирати своје сараднике. И имати изузетно тежак посао да аутономно истражи сумње и расветли афере „Прислушкивање“ и „Пуч“, које су избиле почетком године када је македонски премијер Никола Груевски оптужио лидера највеће опозиционе странке СДСМ Зорана Заева да је „нелегално и уз помоћ страних обавештајних служби организовао мрежу прислушкивања македонског државног врха да би набавио компромитујуће податке уз помоћ којих би принудио владу да поднесе оставку“.
Убрзо је Заев почео да обелодањује његове „медијске бомбе“, њих преко 30, да је у Македонији „најмање 20.000 људи последњих неколико година прислушкивано“ и за то оптужио премијера Груевског и тадашњег директора Безбедносно-обавештајне службе Сашу Мијалкова.
Тако је почела дубока политичка криза у Македонији у чијем разрешавању или разбуктавању ће својом функцијом и налазима битну улогу имати управо Јанева.
Три дана по њеном постављању на нову функцију, чиме је иначе добар део македонске јавности био потпуно изненађен, у Скопље је стигао у дводневну радну посету Комесар за проширење ЕУ, Jоханес Хан. После одвојеног „радног ручка“ са премијером Груевским, имао је и појединачне састанке са „лидерском тројком“ (редом – Заев, Тачи па Ахмети). (3)
Хан је био задовољан разговорима и договором да се до 6. октобра донесе нов „Изборни закон“, као и тиме што његово посредовање доноси резултате који ће „разрешити политичку кризу у Македонији“.
Међутим, 6. октобра Закон, на његово незадовољство, и не само његово, није донет и рок је пробијен. Опет не би како је Заев намолио своје европске покровитеље, већ како је Груевски смислио. Наиме, ВМРО-ДПМНЕ и ДУИ су предложили у Собрању свој предлог Закона који налаже затворске казне за поседовање и емитовање садржине „бомби Заева“, на шта је СДСМ реаговао, нормално уз помоћ ЕУ амбасадора, тражећи да се такав предлог Закона повуче из процедуре, на дораду.
Касно увече, на инсистирање „дипломатског кора“, Груевски је имао састанак са 5 амбасадора – амбасадором САД Џесом Бејлијем, амбасадором Немачке, Италије, Холандије и ЕЗ. Последњи пут, овакав састанак је уприличен поводом Владине самосталне полицијске акције у Куманову 9. маја ове године. Пет амбасадора у акцији убеђивања непослушног и непредвидљивог Премијера Македоније.(4)
Амбасадори су, и не баш увијено, скренули пажњу Груевском на последице које ће имати Македонија ако се „договор за излаз из кризе“ од 2.јуна-15.јула не буде поштовао.
Онда је стигао ултиматум, како то бива у „преговорима“ са тим амбасадорима, из уста посредника за преговоре, Белгијанца Питера Ванхаутеа, да ако се не постигне сагласност око „Изборног закона“, читави преговори ће пасти у воду, и биће проглашени за неуспеле. А то ће даље да значи да ће Македонија да се суочи са међународним санкцијама и изолацијом (тај хуманитарни део западне назови дипломатије нам је нешто баш добро познат и доживљен, зар не?). И не само то, него ће Македонија да изгуби и „европску фикцију“, тј. препоруке за отпочињање преговора за чланство у ЕУ.
Због ове политичке „смицалице“ Груевског, испало је да македонски политички лидери нису сви заједно испунили обећање дато комесару Хану.
Паралелно са недоношењем договорених закона, македонска јавност се упознала са информацијом из Брисела о померању датума за доношење препорука за отпочињање преговора о чланству у ЕУ – од 14. на 21. октобар, а онда је додата још једна седмица, односно 28. октобар. Ово одлагање врло јасно илуструје начин на који Европска комисија третира процес проширења ЕУ, који је иначе замрзнут до 2019. године, и инфериоран положај Македоније у том процесу. Одатле лако може да се дође до закључка ко је Македонији пријатељ, а ко није.
Сем тога, до 20. октобра је требало да буду именовани нови министри унутрашњих послова и рада и социјалне политике на предлог опозиционог СДСМ, а у истим министарствима заменици из редова владајућег ВМРО-ДПМНЕ.
Поводом те треће битне компоненте „Скопског споразума“ Хан је поново био на свом радном задатку у Скопљу. Био и отишао. Једнако незадовољан као и претходни пут. Сада и разочаран, јер су преговори четири водеће македонске политичке партије завршени без успеха. Није постигнут договор ни по једном од отворених питања.
Видно резигниран, напуштајући резиденцију ЕУ, Хан је рекао: „Разочаран сам, ово је био лош дан, али сам и даље оптимиста. Политички лидери треба да схвате озбиљност ситуације и да покажу лидерство. Не може Европа да доноси одлуке за македонске лидере“. Македонски медији су пренели да се у Пржину, „спржио“ летошњи политички договор.
Пржино је, иначе, место где се налази резиденција ЕУ у Македонији, практично предграђе Скопља, подно планине Водно, на релативно великој надморској висини, градски макрореон који спада у „елитне“ делове македонског главног града. До шездесетих година прошлог века Пржино је било село близу Скопља, али се ширењем града урбанизовало и постало његов део.
Маратонски сусрет је трајао читаву ноћ, и завршен је тек пред јутро око четири часа. Први су састанак напустили лидери ДУИ и ДПА Али Ахмети и Мендух Тачи, још негде око поноћи.
После њиховог одласка Хан није успео да приближи ставове главних играча ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског и СДСМ-а Зорана Заева, због већ поменутог Закона о „бомбама“ и Закона о изборима.
Онда је изразио дубоку забринутост за исход преговора. Рекао је да очекује да се рокови поштују јер нових – неће бити.
А потом је, потпуно идентично као две седмице раније, 6. октобра кренула лавина упозорења, тј. претњи.
Хан је упозорио да „овај дебакл у преговорима може да се одрази на македонске евроинтеграције, с обзиром на то да се за око две недеље очекује објављивање извештаја о напредовању Македоније и питање је да ли ће Македонија добити препоруку за приступне преговоре са ЕУ“.
Док су лидери македонских Албанаца износили за медије само своје незадовољство тренутном ситуацијом, лидер СДСМ-а је поручио да ће убрзо рећи шта и како даље, и да су овим чином све опције отворене.
Груевски је углавном ћутао, али је зато његов изасланик Илија Димовски, у име ВМРО-ДПМНЕ, поручио да ће се преговори наставити у радним групама и најавио да се очекује да ће се Закон о изборима поново наћи у Собрању.
Упркос мишљењима појединих аналитичара, дипломата и политичара да Груевски и нема другачију тактику борбе за очување власти од одуговлачења, сигурно може да буде задовољан постигнутим, јер је политичка иницијатива, колико год то изгледало необично, опет на његовој страни.
И посредник за преговоре Питер Ванхауте, и амерички амбасадор у Сталном савету ОЕБС-а у Бечу Даниел Бер, су недавно стидљиво поменули могућност померања датума одржавања ванредних избора у Македонији. (5) Један део прозападно оријентисаних интелектуалаца у Скопљу је чак био љут на „неспособног“ Хана, спомињући да је, како воли да каже Груевски, Хан „дил ориентид“ (енг. “deal oriented“) и то баш према њему!
У међувремену Груевски је био гост на конгресу Европске Народне партије (ЕНП) у Мадриду. Присуствовао је и Самиту ЕНП-а, где је у оквиру Конгреса главна тема била мигрантска криза, а премијер Македоније је имао излагање на ту тему. И једном и другом догађају је присуствовао велики број премијера, кандидата за премијере и председника политичких партија европске деснице.
Груевски је искористио сјајну прилику да из Мадрида поручи свима да се: „… у Македонији очекује победа ВМРО-ДПМНЕ на изборима.“
УПУТНИЦЕ:
(3)http://24vesti.mk/sredbi-so-liderskata-trojka-ruchek-so-premierot
(4)http://telma.com.mk/vesti/gruevski-vo-vladata-vecherva-na-sredba-so-pet-ambasodori
(5)http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=71EDB1CA4F8A9443A84C4603A11F9166
Извор: Фонд Стратешке Културе – Златко Богатиновски
