Прочитај ми чланакО Тријанонском споразуму и евентуалној ревизији потписаног споразума у Версају која се заговара у понеким круговима мађарских политичких активиста, разговарали смо са историчаром Александром Новаковићем и аутором Центра за друштвену стабилност Предрагом Рајићем
Прошло је 99 година од потписивања Тријанонског споразума у палати Велики Тријанон у Версају. Споразум је потписан између земаља Антанте и Мађарске, на основу чега је регулисан статус нове независне државе Мађарске, чије су границе на снази и данас.
Пре потписивања Тријанонског споразума, мађарске територије заузимале су и делове Србије, односно Војводине, затим Барање, Славоније, као и делове Румуније, Словачке, Чешке, Украјине, Аустрије…
Скоро век касније, појавиле су се претензије појединих десничарских покрета на ревизију онога што је договорено у Тријанону. На друштвеним мрежама пропагира се идеја повратка „изгубљених мађарских земаља (међу којима је Војводина)“, које су Мађарима, како кажу аутори таквих теорија, неправедно отете. Рекло би се да је нарочито забринула недавно постављена изложба на Тргу хероја у Будимпешти, где се туристима представљају границе Мађарске, пре потписивања споразума у Версају.
Да ли су ова латентна заговарања ревизије Тријанона заиста забрињавајућа и шта би могло да се догоди уколико Мађарска заиста посегне за повратком територија које већ дуго припадају другим сувереним државама, разговарали смо са историчаром Александром Новаковићем и хунгарологом и аутором Центра за друштвену стабилност Предрагом Рајићем.
Најпре да разјаснимо шта је Тријанонски споразум, шта је то „узео“ Мађарима и како је мађарска држава изгледала пре него што су њени претставници ставили параф на споразум у Версају.
– Тријанонски споразум је био резултат пораза Аустроугарске у Првом светском рату. Позиција Мађарске била је тешка, јер је била на страни поражене империје. Вае вицтис или „јао побеђеноме“ је стара максима која је важила за поражене земље. У Мађарској је, након пада Хабзбурга, избио грађански рат „белих“ међу којима ће се касније као диктатор издвојити злогласни Миклош Хорти и „црвених“ које је водио Бела Кун. Мађарска је у таквој ситуацији морала да пристане на право народа који су у њој живели, да се демократски изјасне да ли желе да живе у Мађарској или не.
– А ти народи, махом словенског порекла, као и Румуни, желели су да постану део своје етничке државе, била то Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Чешкословачка или Пољска. Но, ниједна од тих земаља није имала „чисту“ границу с Мађарском. Нису могли да кажу: „Ето, тачно до овог камена су Словаци, а од овог камена према југу живе само Мађари.
– Самим тим, значајан део Мађара је, после потписивања Тријанонског споразума, живео ван нове државе, али су и у тој истој Мађарској живели бројни припадници других народа. Заправо, није постојало једно, јединствено мерило за повлачење границе. Фактори нису били искључиво етнички већ и економски, стратешки… Негде је та граница била, рецимо, река или брег. Право народа на самоопредељење за које се залагао амерички председник Вудро Вилсон било је основно, али не и једино мерило за повлачење граница – рекао је Новаковић за Телеграф.рс.
Предраг Рајић истиче да је Мађарска након Велике нагодбе 1867. године постала конститутивни елемент Аустроугарске монархије. Тада су тачно омеђене земље које су припадале Мађарској, ентитету који је био у персоналној државној заједници са Аустријом.
– Такозвана Двојна монархија имала је на свом челу владара у Бечу, из династије Хабзбурга који је истовремено био аустријски цар и мађарски краљ.
– Дакле, Мађарска у границама пре Тријанона није постојала много дуже од СФРЈ. И то такође треба имати у виду, када говоримо о прекрајању граница и срџбом појединих ревизионистичких кругова у земљи. Мађари су на Тријанон пристали 4. јуна 1920. године, дакле дуже од годину и по дана након окончања Првог светског рата.
– Пристали су невољно, али нису имали много избора. Мађарска је у то време била разорена грађанским ратом комуниста и монархиста. Комуниста Беле Куна који су на крилима бољшевичке револуције у распадајућем Руском царству желели да искористе метеж и изведу револуцију и монархиста адмирала Миклоша Хортија, који су се борили за очување пређашњег поретка. Хорти је напослетку победио уз помоћ западних сила, пре свих Француске, али те помоћи не би било да није дошло до припреме, а потом и потписивања Тријанонског споразума – каже Рајић за наш портал.
У предвечерје Тријанона, истиче саговорник, Мађарска не само да није била међународно призната у садашњим границама, већ чак ни на тој територији није имала успостављену пуну власт.
– Будимпешту су 1919. године заузели Румуни, након изненађујуће победе у румунско-мађарском рату и држали под окупацијом готово целу данашњу источну Мађарску. Повукли су се непосредно пре Тријанона због притиска западних сила, а као вид уступка Мађарима за које је било планирано да пристану на легализацију новог стања.
– Такође, српска војска је држала након формалног окончања Првог светског рата под војном управом делове Чонградске и Бач-Кишкун жупаније. Све ово је узроковало ситуацију у којој су Мађари морали да пристану на болне уступке. Мађарска је Тријаноном изгубила готово две трећине своје предратне територије. Тако високу цену за пораз нико није платио ни након Првог, ни након Другог светског рата. Чак ни Аустрија. Штавише, долазило је до потпуних нелогичности, па чак и објективно нефер поступака. На пример, Аустрија која је доминирала Аустроугарском проширила се на рачун Мађара Тријанонским споразумом, иако је и сама била поражена.
Територија коју је изгубила Мађарска, великим делом не само да није била доминантно насељена Мађарима, већ у одређеним областима, према излагању Рајића, није била насељена етничким Мађарима уопште.
– У њен састав је улазила цела данашња Војводина са све Новим Садом у ком ни на почетку Првог светског рата Мађари нису били чак ни релативна већина, али и Срем у ком су Мађари живели у скромном броју. Такође, та предратна Мађарска је имала излаз на море, јер је у њен састав улазио град Ријека са Кварнером.
– Ипак, Тријаноном су Мађари изгубили контролу и над низом области у којима су живели компактно, па чак и уз саму границу са новом државом. Ово је нарочито видљиво у случају преко 500.000 Мађара који су остали на југу тада новоформиране Чехословачке. Нарочито болно за Мађаре остало је питање Ердеља. Историјске мађарске територије, која не само да више није била под њиховом влашћу, већ је и остала територијално неповезана са новом мађарском државом, дубоко у Румунији, са готово два милиона етничких Мађара – Секеља – каже Рајић.
Одавно је познато да је десничарским покретима у Мађарској Тријанонски споразум „трн у оку“ и залажу се за повратак територија које су биле у саставу Угарске пре 1920. године. Да ли и званична мађарска влада потајно заговара такве идеје, с обзиром да одобрава овакву изложбу на једном од централних тргова?
– Мађарска, као и поједине друге земље може да оваквим потезом изазове трзавице са суседима. Не верујем да Орбан може, примера ради, да нападне било коју суседну земљу. Он на тај начин кокетира са национализмом јер му он храни популарност код дела гласачког тела. Оно што је много опасније је шта такав национализам може да уради самој земљи.
– Убиће толерантност, демократичност, отвореност, космополитизам код њених грађана. Груписаће их око вође – заштитника који их, наводно, штити од миграната бруталном полицијском силом и бодљикавом жицом. Њихова деца никад неће знати шта се догађало у њиховој земљи 1941. године рецимо. Историја и с њом сећање целокупне државе ће бити избрисани и замењени екстремним наративом – каже историчар Новаковић.
Историчар додаје да је то у питању јефтина провокација и да се таквим наративима не могу реализовати евентуалне идеје ревизије Тријанона.
– Хајде онда да идемо корак даље. Пре више од 2300 година Келти су заузимали једну трећину Европе. Хоћемо ли сад све то дати Ирској – пита се Новаковић.
Са друге стране Рајић додаје да морамо бити свесни сензибилитета мађарског народа или макар доминирајућег осећаја понижења и разочараности када је реч о Тријанону.
– Наравно да ће екстремисти покушати да своје наопаке идеологије протуре будећи негативне емоције и указујући на „епску неправду“. Међутим, са друге стране, сваки народ може узети један моменат у ком је доминирао и био на свом врхунцу, па патити за њим. Нити су Ријека и Братислава одувек били у Мађарској, нити је и иједна граница повучена на почетку историје људског рода. Опасно је позивати се на историјско право, јер се тај аргумент увек може употребити и на штету онога који га потеже.
– Влада Виктора Орбана сигурно има респекта за сентимент мађарског народа стар безмало један век, посебно у сусрет годишњици Тријанона. Нарочито уколико се узме у обзир да је око четири милиона Мађара остало ван своје матице након 4. јуна 1920. године или да су се правили компромиси на терет Будимпеште, као када је реч о аустријском проширењу.
– Због тога не треба очекивати од Орбана да агресивним методама суспендује различите манифестације које говоре о овом питању, чак и када оне у свом темељу немају потрагу за правдом, већ остварење мегаломанских идеја. Но, такође, анализирајући рад Орбанове владе, не можемо закључити ни да је ревизионизам нешто са чим кокетирају. Орбан је веома добро свестан окружења, времена у ком живимо, пречих циљева од маштања о променама граница и сигурно није склон изазивању беспотребних сукоба – каже наш саговорник и додаје да је ревизија Тријанона потпуно беспотребна и да до ње неће доћи.
Тријанонски споразум, Будимпешта, Трг херојаМађари се представили како би друге државе изгледале да су им „отете“ територије као што је то учињено Мађарској; Фото: Приватан албум
– На мађарској политичкој сцени за тако нешто се залаже само партија ЈОББИК која је на последњим изборима за ЕУ парламент доживела драстичан пад и освојила свега 6% гласова. Срби и Мађари данас уживају у максимуму квалитета својих историјских односа. Србија нема гласнијег заступника у Бриселу од Мађарске. Наш пут ка ЕУ води управо преко Будимпеште. И Србија се у својој спољној политици мора више оријентисати ка Вишеградској групи користећи се формулом: „Што више Мађарске, а што мање Хрватске“. Са севера нам данас сасвим сигурно не прети никаква опасност – уверен је Рајић.
Када је реч о војном потенцијалу Мађарске, Новаковић каже да нису војна сила, али да им свакако годи НАТО наоружање које им пружа сигурност и безбедност.
– Мађарска се не може назвати војним дивом али поседује солидну војску и наоружање по НАТО стандардима.Додао бих да Мађарска, у последње време, додатно наоружава војску. Додуше, то је део опасног европског тренда. Чак је и неутрална Шведска повећала војни буџет. Елем, да би Мађарска освојила суседне земље она мора да нападне друге чланице НАТО-а што је бесмислено. Но, политичком агресивношћу, острашћеним говорима и економским притиском, може постићи то да њени суседи у одређеној мери ослабе – каже историчар.
Његов колега додаје да јачина војног потенцијала зависи од тога са ким поредимо Мађарску.
– Ако бисмо је поредили са државама бивше СФРЈ онда су то сасвим респектабилне војне ефективе. Но, уколико је поредимо већ са суседном Румунијом, видећемо јасне заостатке. О нуклеарним војним силама присутним у Европи (САД, Русија, Уједињено Краљевство, Француска) да и не говорим. Ту је свако поређење излишно. Мађарска се данас озбиљно развија. Економски, инфраструктурно, културно. Реч је о стубу нове Европе са Пољском на челу, земљи која истовремено као чланица ЕУ и НАТО успева и да привуче гигантске инвестиције из Немачке. Мађарски циљ данас јесте да се преокрену негативни демографски трендови и повећа животни стандард грађана, а о ратним сукобима маштају само маргиналци, којих има у свакој земљи – уверен је Предраг Рајић.
Када је реч о томе како су Војводина припала Србији, наши саговорници имају различита виђења. Новаковић истиче да Војводину нису добили само Срби већ је накратко постала део Краљевине Србије у новембру 1918.године да би потом, 1.децембра, постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
– Војводина је, етнички гледано, у време припајања Србији, била знатно мешовитија него данас јер је у њој живело, процентуално гледано, више Мађара, а постојала је и снажна заједница подунавских Немаца познатих код нас као „фолксдојчери“ који су, као што знамо, у великој већини напустили Војводину пред крај Другог светског рата.
– Како је онда дошло до уједињења са Србијом? Војводина је своје границе донекле дуговала краткотрајној Српској Војводини из 19. века, али та Српска Војводина није етнички била само српска и Хабзбурзи су је брзо укинули.
– Ако би се руководили чврстим етничким принципом, решење које није одговарало новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца било је следеће: дати део Баната Румунији, а Бачку Мађарској. Југословенска страна се позивала на то да су Срем, Банат, Бачка и Барања историјске области у којима су вековима живели Срби и други Словени, те да је српски устаник из 16. века, Јован Ненада, самозвани цар, имао дворац у Суботици.
Новаковић додаје да није постојао само један принцип повлачења граница. Позивало се, како каже, на историју, традицију, словенска имена места, све што би могло да има везе са словенским.
– Зашто кажем словенским? Зато што Срби нису били већина у Војводини али су, са другим словенским народима, Буњевцима, Словацима, Чесима, Хрватима, Русинима чинили око половине популације. А Краљевина СХС је словенска држава која штити интересе Словена на овим просторима и самим тим је нормално да све три области припадну Краљевини СХС, доцније Краљевини Југославији.
– Та земља, следећи принцип националне еманципације (у комбинацији са историјским, културним, економским и војностратешким разлозима), није могла да преда историјске словенске области несловенским државама,тј. Мађарској или Румунији. Не заборавимо, одлуку о припајању Краљевини Србији је у Новом Саду изгласала Велика народна Скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи.
СРБИ СУ СЕ ЗА ВОЈВОДСТВО СРБИЈА И ТАМИШКИ БАНАТ ИЗБОРИЛИ ЈОШ У 19. ВЕКУ
За разлику од свог колеге, хунгаролог Рајић тврди да су се Срби за Војводство Србија и Тамишки Банат изборили још у 19. веку.
– Војводина је формирана 1848. године, вољом тадашњих германских власти, које су желеле Србе уз себе у сукобу који је претио да прогута читаву Двојну монархију. Већина Срба, мада не сви, јесте стала током Мађарске револуције на немачку страну, будући да је Беч тих година испољавао далеко више сензибилитета него Будимпешта према српској посебности, дајући Србима широку културну и верску аутономију. Ипак, након сламања Мађарске револуције, Баховог апсолутизма и Велике аустријско-мађарске нагодбе, Срби су остали ускраћени за своју аутономију. Потпали су под двоструку власт – Мађара и Немаца.
– Тек након вртлога Првог светског рата и библијских жртава српског народа јужно од Саве и Дунава, остварен је оквир у ком су Срби, али и други народи попут Буњеваца могли да се изјасне и остваре давнашњи сан о припајању Краљевини Србији.
ПОЈАВИЛЕ СЕ СПОРНЕ РУКЕ КОЈЕ „КИДАЈУ МАЂАРСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ“, ХРВАТСКА СЕ ПРВА ОГЛАСИЛА
Републици Хрватској је неприхватљиво приказивање хрватских земаља у неистинитом историјском контексту као и промовисање аспирација које се ни у прошлости нису показале успешнима, навело је данас хрватско министарство спољних и европских питања о карти „историјске“ Мађарске.
Мађарска, велика мађарска, Трианонски споразумФото: Тwиттер/Абоут Хунгарy
Реч је о слици карте „историјске“ Мађарске коју комадају руке и грабе територије, између осталог и делове Хрватске, а коју је објавила Међународна канцеларија за информисање у склопу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, преноси Хина.
Мађарска је пре неколико дана прославила Дан националног заједништва, спомендан уведен 2010. како би се обележило потписивање Тријанонског мировног уговора који је потписан 1920. између Савезника и Мађарске у палати Трианон у Версају.
По том мировном уговору Мађарска је изгубила две трећине територије.
– Министарство спољних и европских послова Хрватске је одмах по објављивању фотографије – карикатуре из 1921. године – на твитеру Абоут Хунгарy ступило у контакт с мађарском страном и указало на неприхватљивост овакве врсте објаве с приказом делова хрватских територија за које се имплицира да се ради о подручјима Мађарске одузетим Тријанонским мировним уговором, што је потпуно искривљавање историјских чињеница – навело је хрватско министарство.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
