Прочитај ми чланакЗа Слободана Самарџића, професора Политичких наука у Београду, најава председника Србије Александра Вучића да ће покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији звучи прилично енигматично и делује као обећавајуће и демократски. Уз једно „али”.
„Бојим да тај дијалог представља преиспитивање основног става у држави да је КиМ саставни део Србије, будући да је од 2012. учињено јако пуно на пуштању Косова низ воду и препуштању га Албанцима готово стопроцентно. Само су још остављене неке нити и везе“, каже Самарџић за Спутњик.
Председник је положио заклетву да ће чувати интегритет Србије укључујући и Косово и Метохију. Ту, чини се, нема места за интерпретације…
— У реду што се заклео, то је морао да учини али ја у то не бих много веровао. Пре свега треба да гледамо у оно што председник ради, а не шта говори. Отварање новог дијалога ми личи на неку врсту убеђивања људи да је то већ изгубљена ствар, да пуно кошта и да ће морати на крају ипак да се учини оно на шта се иначе већ пристало — а то је да се потпише такозвани правно обавезујући Споразум о свеобухватној нормализацији односа, што је практично признање Косова. То је документ који постоји у нашој обавези у преговарачком оквиру које је ЕУ понудила 2014. а наша Влада га је прихватила. Проблем је само што они никад не знају када ће Брисел да им постави да потпишу тај документ, јер нејасно пише да ће се то догодити „у неком тренутку преговора о приступању“. Вучић врло добро зна да му то стоји као Дамоклов мач, будући да ће он бити притиснут од Запада. Дакле, ово је нека врста припреме јавног мњења да то мора да се уради због будућности Србије и наше деце. Тим пропагандним флоскулама, којих, нажалост, има много, људи у очају верују, јер очекују неки бољитак.
Која би могла да буде тема тог унутрашњег дијалога о КиМ?
— Не знам шта би се иначе разговарало о том дијалогу ако је реч о главним оквирима државне политике који су дати у преамбули Устава и у члану 182 Устава, као у многим резолуцијама наше Скупштине, али и у Резолуцији 1244, која је још важећи међународно-правни акт. Ти оквири су чврсти али тамо владају Албанци, то је нека врста окупације. Догађа се државама да им део територије буде окупиран, али се онда са њима не сарађује тако великодушно него се коегзистира до прилике када та тема опет може да се отвори. Тај конфликт је требало да буде замрзнут, да се створе услови са наше стране да Срби тамо како-тако живе, а не да их терају да од 12 године иду у неке албанске институције.
На КиМ су избори 11. јуна, шта Срби могу да очекују с обзиром да излазе са на неколико листа?
— На изборима ће Срби учествовати као и наши људи који који живе у Америци и Немачкој, то је друга држава коју нико жив не може да исконтролише. Према људима који тамо живе имам базично хуман осећај. Друго, знам да су ти људи продали веру за вечеру, то вам је као да треба да разумете прву генерацију Срба који су се исламизовали. Немам добар однос према тим изборима и потпуно ми је свеједно, јер то што ће можда Србија неко време да задржи могућност да одлучује о косовској војсци не значи да ће то чинити увек, то је погрешно постављена политика, јер они зависе од косовског буџета и од албанске већине и урадиће оно што је за њих резултанта између онога што каже Београд и Приштина и ја то не могу да подржим.
Македонија је добила нову владу са припадницима ОВК, а и на Косову је извесно да ће у власти бити неко из те терористичке организације… Како Србија да се постави?
— Београд је у ситуацији да са свима развија добросуседске односе и најбољи су са Косовом, то је у међународно-правном речнику израз који подразумева међудржавне односе. Са Македонијом су стварно међудржавни односи, чак су се у последње време поправили али је сада наишао моменат што је у њихову Владу ушао велики број албанских чланова иза којих отворено стоји такозвана „тиранска платформа“. То је веома транспарентан текст у ком се наводи да Албанци од Македоније желе прво да направе федерацију. То ширење албанског фактора представља највећи проблем у региону и отпор који македонска страна даје сада ће бити дакле минималан или никакав. Влада Зорана Заева зависи од коалиције са албанским партијама, што значи да ће бар нешто морати да узме и из „тиранске платформе“. Он се ту не пита много, јер ако ЕУ и Америка тако беневолентно гледају на пројекат „Велике Албаније“, Заев ће радити оно што му се каже, јер он нема претензију да води своју политику, он само жели да остане на власти. Изненадио ме је отпор македонског становништва, јер су гласали за њега очито када нису знали да у позадини постоји „тиранска платформа“.
Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/analize/201706031111417311-kosovo-brisel-samardzic/
