Прочитај ми чланакЧињеница да је један покрет успео на изборима у Зајечару да освоји близу 30 одсто гласова и тиме умањи доминацију СНС-а у том граду, за неке је индикатор пада СНС-а и знак да се бирачи окрећу локалним покретима. "Између неког примитивца са постером председника и комшије са осмехом који свој живот везује за свој град, добар део гласача ће умети да разазна чак и без гломазне медијске подршке“, каже за Нова.рс Предраг Воштинић из Локалног фронта из Краљева.
Након избора у Зајечару, јавност се окренула ка удружењима и групама грађана у Србији, који према мишљењу политичких аналитичара, могу бити замајац за трку са машинеријима моћних партија на локалу. Избори у Зајечару су управо показали да локални покрети могу направити значајне резултате.
FOTO: Printscreen
“Пре свега, кампање на локалу треба учинити могућим. Локалне власти су одавно само лојалне власти и не кандидују своју политику него се крију иза огромног билборда свемоћне и обећавајуће централне политике“, каже Предраг Воштинић из Локалног фронта.
Према његовом мишљењу, локални покрети могу непосредно, али пре свега храбро и креативно да комуницирају са својим комшијама и пријатељима и тако да покушају да локалне кампање буду оно чему су и намењене – такмичењу препознатљивих људи, њихове моћи и поверења које се локално доста непосредно заснивају на интегритету.
“Најбољи примери таквих кампања засновани су на, не тек једноставно повереном заступништву, већ на активној укључености и оних које треба заступати. Наравно да би томе у многоме допринело ако би се и изборни систем прилагодио већинској, а не пропорционалној заступљености у локалним парламентима, али то је тек питање будућности“, објашњава Воштинић.
Иван Матовић из Удружења “Староседеоци Краљева“ каже да све анкете, али резултати избора, показују да је апстинената све више. Он сматра да СНС полако почиње да губи подршку у појединим градовима.
“Људи су презасићени потрошеним ликовима, од којих готово да нема ниједног да већ није био на власти, или као појединац, или као странка. Њихови градски одбори слепо прате београдске централе и грађанима не нуде ништа. Локални покрети имају слободу, али и обавезу, да се баве искључиво проблемима својих суграђана. Притом, логично је да ми сами боље знамо шта нас мучи од централе у Београду, Чачку или неком другом граду“, рекао је Матовић.
Он подсећа да је Краљево 2016. године било пример како локални покрети за врло кратко време могу уздрмати власт. Матовић објашњава чињеницом да су Локални фронт и Страоседеоци на тим изборима освојили укуно 11 одсто гласова, а парламенту су са својих десет одборника били најјача опозиција.
“Са друге стране, групе грађана имају друге проблеме попут финансирања, медијске заступљености, али и застрашивања чланства у малим срединама. На локалу готово да не постоје медији који дозвољавају промоцију идеја локалних организација. Оно што је можда најбитније, потребно је у будућности раздвојити локалне од других избора, како грађани не би гласали за лидере. У сваком случају, надам се да ће у наредном периоду у Србији бити више локалних организација“, каже Иван Матовић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 30, 2021
