Прочитај ми чланак
Фирма „Емоушн продакшн“ 2005. године, кад је њен сувласник био и Драган Ђилас, изградила је кућу „Великог брата“ под маском „објекта за смештај деце“, пише београдски дневни лист Сан.
Дозволе су прибављене више месеци након што градња завршена, а седмогодишња закупнина објекта од 2.000 квадрата са базеном, за Ђиласову фирму је 40.000 евра или 476 евра месечно! За тај износ у околини Кошутњака се у то време могао изнајмити мало већи стан од 70-80 квадрата.
Ова шокантна открића о раним радовима актуелног градоначелника Београда, уз оптужбе о злоупотребама и незаконитостима, открива новинар Пиштаљке Иван Нинић на свом блогу. Он тврди да је Ђилас „опљачкао свој град и своје суграђане“ и да је без икаквих дозвола и сагласности његова фирма „отела градско грађевинско земљиште“ и изградила објекат на Кошутњаку, поред Филмског и Пионирског града, у елитном делу Београда, за снимање ријалити серијала „Велики брат“.Како наводи Нинић, као инвеститор пројекта званично се појављује Спортско-рекреативни центар „Пионирски град“, а стварни инвеститор је била приватна фирма „Емоушн продакшнс“.
А све је почело решењем Извршног одбора Скупштине Београда од 26. јуна 2002. године којим су објекти и земљиште у Кнеза Вишеслава 27, на којем ће касније израсти кућа „Великог брата“, без накнаде уступљени СРЦ „Пионирски град“.
Предвиђено је да „Пионирски град“ не може давати у закуп ову непокретност, нити вршити радове на њој без сагласности Града и органа надлежног за грађевинске послове.Међутим, „Пионирски град“ и „Емоушн“ потписују 22. августа 2005. године уговор о пословно-техничкој сарадњи ради изградње монтажног објекта за снимање серијала „Велики брат“. Формално, правно је инвеститор „Пионирски град“ и он се обавезује да обезбеди инфраструктуру (струја, вода…), грађевинске и друге дозволе и да „ниједног момента неће полагати било какво право власништва над објектом“. Уговор је потписан без претходне сагласности Града и Републичке дирекције за имовину.
Грађевинска инспекција обуставља радове 6. октобра и налаже уклањање објекта у року од пет дана. Челична конструкција је уклоњена, али не и темељ. Радови су убрзо обновљени, а „Пионирски град“ подноси Секретаријату за урбанизам захтев за одобрење објекта, али за „дневни боравак деце“! Дозволу за објекат од 1.967,12 квадрата добили су тек 17. марта 2006. године, а правоснажна је постала 3. априла, мада је кућа „Великог брата“ већ била завршена 2005. године и у њу уложено 16,1 милион динара или 190.000 евра по тадашњем курсу!
Како је „Емоушн“ знао да ће добити дозволу и уложио толике паре, не стрепећи да ће објекат бити срушен? Можда одговор лежи у чињеници да је Ђилас у то време био председник Београдског одбора Демократске странке, самим тим шеф и градоначелнику Београда Ненаду Богдановићу, који је 20. децембра 2005. године дао сагласност Секретаријату за спорт и омладину поводом захтева „Пионирског града“.
То што се државна фирма „Пионирски град“ водила као извођач радова, а не приватна „Емоушн“, која их је финансирала, донело је уштеду Ђиласовој фирми од 20 одсто за грађевинске дозволе, тј. 41.000 евра. Али будући да су дозволе гласиле за објекат за децу, а не кућу „Великог брата“, како је било предвиђено, „Пионирски“ град и „Емоушн“ склапају нови уговор 5. априла 2006. године, у коме пише да је у питању објекат за „дневни боравак деце“, а да након пребијања трошкова, „Емоушн“ плати закупнину од 40.000 евра за седам година.
Велики брат – Велика лова
„Емоушн“ је 2007. године емитовао два серијала „Великог брата“ и само те године имао чист профит од 373,8 милиона динара или више од четири милиона евра.Ђиласова „Мултиком група“ имала је 49 одсто власништва „Емоушна“, а касније је продала удео Горану Стаменковићу (на слици) и његовој фирми ИМГС.
(Курир)
