Прочитај ми чланакЗдравко Кривокапић је нови премијер Црне Горе, мале републике која је настала поделом српско-црногорске федерације. Овај машински инжењер и универзитетски професор дошао је на власт после победе над социјалдемократском партијом која је окупљала бројне наследнике претходног комунистичког режима. Није било лако. Предводио је листу За будућност Црне Горе, савез конзервативних снага који је такође склопио коалицију са другим странкама као што су Мир је наша нација и Уједињена реформска акција (УРА). Многе снаге су се окупиле око две теме које су поларизовале кампању: корупционашки скандали и контроверзни предлог закона о конфискацији имовине Православне цркве. Резултати су му пружили подршку 41 посланика у једнодомној скупштини од 81, што је тесна али довољна већина за четворогодишњи мандат. Његови циљеви су престанак корупције и реформа политичког система државе.
Ко је Здравко Кривокапић?
FOTO: Printscreen
Здравко Кривокапић је човјек из народа, педагог који је извео генерације студената и ђака Цетињске богословије, отац петоро дјеце.
Зашто угледни професор из универзитетског миљеа улази у политику?
У политику сам активно ушао због Закона о слободи вјероисповјести, који је предвиђао да се православна црква лиши не само имовинских права, већ и права на постојање и функционисање. Против овог закона протестовале су стотине хиљада вјерника којима је угрожено основно људско право. Пошто сам и ја вјерник никако нисам могао остати по страни.
Који су принципи за Вас неупитни?
Одговорност према породици, људима са којима радим и отаџбини. Такође, све што сам у животу радио трудио сам се да будем најбољи.
Као хришћанину забринутом за морални опоравак друштва, какво је Ваше мишљење о напорима одређених земаља, попут оних које припадају Вишеградској групи, да одбране хришћанске корене својих друштава?
Навели сте заиста добар примјер четири државе са којима смо раније дјелимично дијелили заједничку социјалистичку прошлост, а сада желимо да дијелимо заједничку европску будућност. Ове 4 државе са посебном пажњом се односе према доминантној религији, уз поштовање права и осталих вјерских група.
Код нас се у Црној Гори много се последњих година говорило о томе да је активан дијалог са православном црквом и другим вјерским заједницама о важним друштвеним питањима нешто ретроградно и антиевропско. Да су ставови да хришћанство и религија представљају категорије супротстављене европским вриједностима демантују конкретни примјери поменутих чланица Вишеградске групе: Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке, као и неких старијих чланица ЕУ, међу којима је по мом мишљењу и ваша земља.
Колико је за Вас важно Ваше хришћанско васпитање? Црна Гора је већински православна, која је Ваша порука њеним националним мањинама, попут албанске и бошњачке, које су муслиманске вероисповести?
Хришћанске вриједности које су ми усађене од малих ногу једна су од основних мојих животних водиља. Националне и вјерске мањинама у Црној Гори морају уживати сва права као и већина, то је ствар јасна и неспорна свим конституентима будуће владе. Мораћу међутим да исправим констатацију из вашег питања да су Албанци искључиво исламске вјероисповјести. Међу Албанцима који живе у Црној Гори веома је бројна католичка заједница, док у њиховој домовини од католичке још је бројнија православна заједница. Албанци су дакле народ 3 религије. Рецимо, мошти нашег црногорског светитеља Светог Јована Владимира налазе се у православној цркви у Албанији, у граду Елбасану.
Ви сте инжењер, свет пролази кроз технолошку револуцију, како европске земље треба да се суоче са изазовом образовања нових генерација?
Ја сам своју дјецу васпитавао да буду добри људи, марљиво раде и уче, активно учествују у животу савременог друштва, не заборављајући са друге стране ко су по свом поријеклу. Сматрам да у васпитању младих генерација треба наћи баланс између захтјева и начела савременог свијета са једне и традиције са друге стране.
Мале земље попут балтичких биле су међу првима у увођењу значајних иновација кад је реч о укључивању технологије у економију. Професор машинског инжењерства који је докторирао на планирању и управљању залихама резервних делова сигурно има добре идеје о томе шта чинити како би се технологија укључила у националну економију. Шта треба да се уради? Може ли Црна Гора да постане „мали јужни тигар“?
Претходна власт која је водила катастрофалну економску и развојну политику знала је да каже да смо ми „економски тигар Западног Балкана“. Колико је њихово самохвалисање било неосновано показао је већ први изазов, пандемија вируса ковид-19.
Стога, ја бих овај термин тигар избјегао у одговору. Само уколико успијемо да искоријенимо корупцију, коријенито реформишемо друштвено-политички систем и будемо марљиво радили Црна Гора има шансу да се економски опорави и да постане земља из које људи неће масовно одлазити трбухом за крухом по бијелом свијету.
Победа опозиције на парламентарним изборима прошлог августа извела је на биралишта већи број људи него на претходним изборима и ободрила је земљу на њеном европском путу: улазак у НАТО и сад пред вратима Уније. Чему се народ нада сада?
Народ се нада да ће бити испоштована његова воља, не само формирана нова влада, већ и корјенито се промјенити систем огрезао у корупцији, непотизму, ширењу мржње и дискриминацији неподобних друштвених група. Ја ћу дати све од себе да народно повјерење оправдам и очекивања испуним.
Шта брине његовог премијера?
Брине ме економска ситуација. На корак смо од банкрота, спољни дуг је близу да се изједначи са БДП-ом. Деценије погрешне развојне политике и економске политике, сумњиви послови и спорне инвестиције које нам претходници остављају у наслеђе, уз неизбјежне ефекте глобалне кризе узроковане пандемијом корона вируса, компликују посао будућој влади.
У изјавама за штампане медије изјавили сте да ће Ваша прва посета бити Немачкој, шта је разлог?
Њемачка је најјача економија Европе, земља која је по уређености система за примјер свима. Њемачка влада се одговорно однијела према резултатима избора у Црној Гори и једна је од првих поздравила израз изборне воље наших грађана. Сматрам да би за нас било веома важно да се њемачки привредници мотивишу да у већем степену улажу у Црну Гору него раније.
Које ће кораке предузети земља да позади остави огромну корупцију претходне политичке класе?
Први корак биће усвајање Закона о поријеклу имовине, а такође покушаћемо да активно поспјешимо стриктну примјену раније усвојених закона, које је претходни режим покушавао да изигра и обесмисли. Ту мислим прије свега на законе које је Црна Гора била обавезна да усвоји у процесу придруживања ЕУ. Борба против вишедеценијске корупције биће тешка и мукотрпна, али ја вјерујем у побједу на том пољу.
Да ли можете да на једноставан начин објасните проблем покушаја конфисковања имовине, упереног против Православне цркве, који сада изазива полемику у земљи?
Рекао сам раније да је усвајање тог закона био преломни моменат који ме мотивисао да уђем у политику. Закон о слободи вјероисповјести је поражен на изборима заједно са режимом Мила Ђукановића. Тај закон биће промијењен и о томе постоји пуна сагласност свих конституената будуће владе.
Било какав законски акт који може оспорити легалну имовину било ком појединцу, или организацији озбиљно штети међународном имиџу земље и смањује спремност страних инвеститора да у тој земљи покрећу пословне подухвате. То је допунски разлог зашто се Закон о слободи вјероисповјести мора хитно промијенити.
Да ли је тешко одржавати добре односе са тако различитим пријатељима као што су Европска унија, Србија и Русија?
Ми са Русијом и Србијом морамо имати одличне, најбоље могуће односе. То је како показују анкете јавног мњења несумњива воља већине грађана Црне Горе. Да је то могуће и унутар чланица ЕУ и НАТО показују примјери земаља Вишеградске групе, које сте поменули у претходном питању. Словачка, Мађарска, па и Чешка Република имају добре односе са Москвом, а занимљива је и позиција Словеније. Како су ове 4 земље подесиле своје односе са Русијом треба да буду полазна основа и за Црну Гору.
Да ли постоји ризик да будете виђени као словенски странац за Европу и европски странац за Русију?
Не апсолутно. Шест словенских држава су већ чланице ЕУ. Такође мишљења сам да је Русија земља која је културолошки најближа Европи. Од сина који студира у Москви информисан да се живот у руској престоници не разликује од живота у европским метрополама. Русија и ЕУ морају да у превазиђу тренутне антагонизме и у обостраном интересу развијају економску и политичку сарадњу.
Да ли је Србија „старији брат“ или „блиски рођак“?
Србија је наша братска, најближа земља са којом нас везује заједничко поријекло, проливена крв у борби за слободу и деценије заједничког живота проведене у Југославији.
Наше односе са Србијом оштетио је поражени режим Мила Ђукановића. Надам се не трајно и ја ћу учинити све што је у мојој моћи да наше односе са Србијом вратимо тамо гдје су били током наше славне историје.
По којим главним тачкама је неопходно нелако балансирање у свим овим односима? У којим областима Црна Гора жели да послужи као мост на том раскршћу?
Поновићу, примјери Мађарске, Словачке, Чешке Републике и Словеније треба да буду полазна основа како Црна Гора треба да уреди своје односе са Руском Федерациjoм. Што се тиче Србије, ми смо заједно у процесу европских интеграција, на готово истом стадијуму и ту нема потребе за неким посебним балансирањем нема.
Црна Гора је мала земља, независна од 2006. године, која је већ део НАТО-а и која је затражила пријем у ЕУ. У ком правцу намеравате да усмерите приступне преговоре са ЕУ, толико важне за Вашу земљу?
Након почетног успјеха у процесу приступања ЕУ Црна Гора је застала, прије свега због тога што бившем режиму европски закони и правила нису одговарали, јер су им сужавали простор за корупцију и криминалне активности. Исправљањем грешка и уклањањем неформалних баријера које су инсталирали наши претходници, вјерујем да ће наше придруживање ЕУ поново постићи жељену динамику.
Црна Гора и Шпанија су велика непознаница једна за другу, какво је Ваше мишљење о нашој земљи, чиме можемо подстицати јачање наших веза?
Мислим да наше везе можемо развијати у сфери културе и образовања, размјени искустава у туристичкој привреди, а жељели бисмо да у Црној Гори видимо и инвеститоре из ваше земље.
Интервју водили Хосе Луис Ореља и Хуан Карлос Нието, Универзитет ЦЕУ Сан Пабло
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 30, 2021
