Pročitaj mi članakDa bi pojedinac postao predsednički kandidat neophodno mu je oko 27 miliona dinara kao zalog za novac koji će dobiti od države, a uz to i najmanje oko pola miliona dinara da bi sakupio i overio 10.000 neophodnih potpisa za kandidaturu.
Из државног буџета за одржавање редовних председничких избора издвојено је 641.760 милиона динара, односно око 5,2 милиона евра. Половина те суме распоређује се у једнаким износима предлагачима кандидата, који су дали изјаву да ће користити средства, док се друга половина додељује предлагачу кандидата који је освојио мандат или кандидатима који уђу у други круг, пише Данас.
У случају да не буде другог круга, победник у првом изборном кругу добија цео тај износ, односно 347 милиона динара, или 2,6 милиона евра.
Да би појединац постао председнички кандидат неопходно му је око 27 милиона динара као залог за новац који ће добити од државе, а уз то и најмање око пола милиона динара да би сакупио и оверио 10.000 неопходних потписа за кандидатуру, ако овера потписа буде коштала 50 динара као на прошлим изборима, пише Данас.
Искуство показује да многи кандидати скупе и више од прописаних 10.000 потписа у случају да дође до проблема и неки потписи не буду валидни. У случају да потенцијални кандидати немају толико новца, могу узети банкарске гаранције, заложити некретнине или државне хартије од вредности.
Да би кандидати добили новац из буџета потребно је да се приликом подношеја предлога кандидата Републичкој изборној комисији преда и изјава да предлагач жели да користи новац из државног буџета. РИК сакупља изјаве и прослеђује их Министартву финансија које се бави обрачунавањем и трансфером тих пара.
Списак оних који желе државне паре шаље се и Агенцији за борбу против корупције која би требало да прати и контролише трошкове изборне кампање.
Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, за Данас каже да први проблем са доделом буџетског новца за кампању јесте то што је произвољно одређе на садашњем нивоу.
„Када је писан Закон о финансирању политичких активности, није била јасна идеја шта је сврха тих давања, а то би морало да буде јасно у старту. На пример, да одредимо да ће се из буџета издвојити онолико средстава колико је потребно за минимални обим представљања у кампањи – одређени број билборда, реклама у медијима и слично, да се онда управо та сума додели сваком предлагачу кандидата и да се тако обезбеди елементарна равноправност. Уместо тога, имамо систем у којем сума коју кандидати добијају зависи од тога колико ће их се појавити на изборима, што је ван сваке логике. Тако, ако их буде 20, добиће по 16 милиона, ако их буде 12, по 26, а трошкови су им исти. За кандидате је ипак највећи проблем што новац долази тек на крају кампање, тако да су изразито привилеговани кандидати који долазе из парламентарних странака, које и ван кампање добијају буџетски новац, а посебно оне највеће“, објаснио је Ненадић.
Кандидати који не освоје најмање један одсто гласова морају да врате сав новац добијен из буџета.
