Прочитај ми чланак
(Новости)
Да ли Србија данас има савезнике? Изјаве државног врха да без правих партнера нисмо могли да добијемо више од бриселског споразума са Приштином, као и да ће земљу водити само ако имају најближе односе са Немачком, отворило је питање да ли пријатеље тражимо на правом месту.
По мишљењу Душана Пророковића, директора Центра за стратешке алтернативе и аутора књиге „Геополитика Србије“, Србија је доспела у садашњу ситуацију због тога што више од деценију савезнике тражи на погрешној страни, док искреним пријатељима окрцем леђа.
– Налазимо се у дуплој заблуди. Прва је да нико не жели да буде са нама партнер, па немамо пријатеље у свету. Друга заблуда је та што партнере тражимо искључиво на Западу међу водећим земљама НАТО пакта, што је једноставно неизводљиво. Сви државни интереси свели су нам се на улазак у ЕУ, који је немогућ не само због притисака из Брисела, већ и због целокупног расположења унутар Уније, где влада велики отпор даљем ширењу – објашњава Пророковић.
Главни ослонац Србије, сматра Пророковић, могао би да буде Москва, из које у последње време стижу веома отворене понуде за блиску сарадњу.
– Руска политика према ЕУ се знатно променила у последњих шест година. Док је Москва имала одличне односе са Бриселом, онда су препоруке Србији биле „немојте у НАТО, можете у ЕУ“. Сада се ствари мењају. Односи Русије и ЕУ су лоши и због тога руско руководство и жели да са Србијом има близак однос на обострану корист. С друге стране, Србија је на корак од тога да својим потезима изгуби све економске привилегије из односа са Русијом, а да од Брисела не добије ништа. Пре свих, пољопривреда и грађевинска индустрија ће доживети велики ударац, а неће имати алтернативу у ЕУ. Слично се догодило и Бугарима – подсећа Пророковић.
Ипак, од блиских односа са неком великом силом, по мишљењу нашег саговорника, још је важније да креирамо другачију регионалну политику.
– Да бисмо поново имали савезнике, пре свега, морамо да променимо спољнополитичке циљеве и пронађемо савезнике према тим циљевима. Чак иу окружењу имамо потенцијалне сараднике које смо потпуно занемарили уместо да са њима тражимо заједничке циљеве. Пре свих, ту мислим на Румунију, Бугарску и Грчку. Турска је највећи спољнополитички изазов за Грчку и Бугарску, Мађарска за Румунију, а Албанија делимично за Грчку. Неважно је што су ове земље чланице НАТО савеза, јер су у питању сукоби мимо ЕУ и Северноатлантске алијансе. Спор између Румуније и Мађарске је постојао иу време Аустроугарске и никада није решен. За развојем економске кризе, сва ова питања ће поново почети да се отварају – наглашава Пророковић.
С друге стране, Александра Јоксимовић, директор Центра за спољну политику, заступа став да смо још деведесетих година прошлог века изгубили све савезнике, али да је после 2000. године Србија у процесу стварања стратешких партнера, пре свих Брисела и Вашингтона.
– С обзиром на то да нам је чланство у ЕУ главни циљ, сасвим је логично да су нам европске државе најприроднији савезници. Ипак, да бисмо са неким такав однос и створили неопходно је да пронађемо заједничке интересе и спроводимо их одређено време, али и да се суочимо са свим дешавањима из сукоба са простора бивше Југославије – каже Јоксимовићева.
Саговорница „Новости“ истиче да прича о четири стуба спољне политике нема логике, јер је немогуће имати стратешко партнерство и са Америком и са Русијом.
– Однос са Вашингтоном нам је посебно важан, јер пут за чланство у ЕУ најчешће и води преко Вашингтона. Наравно да би и са Русијом требало да имамо добре односе, али не можемо да рушимо своје спољнополитичке циљеве са празном реториком о пријатељима на све четири стране света – упозорава Јоксимовићева.
Приче о „стубовима спољне политике“ годинама су служиле нашим политичарима да замајавају народ, сматра и Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова СР Југославије
– Како могу да нам буду партнери оне државе које су креирале независност Косова или земља попут Турске? То су државе које су нас свих ових двадесет година стављале у подређен положај, фаворизовале друге народе на Балкану, аи даље нам прете и уцењују нас. Наравно, не би требало да се сукобљавамо са Западом, али бисмо морали да окренемо спољнополитички курс ка другим центрима моћи који су спремни да нас подрже – објашњава Јовановић.
Бивши дипломата истиче да је ситуација у свету много повољнија за Србију у односу на ону од пре 20, 10, па чак и пет година.
Окренуо леђа МОСКВИ
Одлука претходне владајуће гарнитуре у Србији да косовске преговоре без консултација са Русијом пребаце из Уједињених нација под окриље Европске уније, равна је политичком самоубиству, каже Владислав Јовановић. – Не само да смо побегли из арене која нам је једино пружала шансу у преговорима и прешли у ЕУ арену, креатора независности Косова, већ смо на груб начин окренули и леђа Русији. Што је најгоре за овакав антидржавни потез, још нико није одговарао – констатује Јовановић.
– Запад више не доминира као пре. Сада имамо мултиполарни свет, па мање земље попут Србије имају више простора за дисање. Ипак, наши политичари не користе ту ситуацију. Проблем садашње и претходне власти је тај што решење за проблеме тражи искључиво у ослонцу на такозване западне партнере – указује Јовановић.
И Душан Пророковић истиче да ће шанса за проналажење партнера у региону бити још већа са слабљењем НАТО пакта.
– То се већ дешава, а потврда за то су Украјина и Македонија. Да је НАТО јак као 1996. или 1998. године, ове земље би већ постале чланице. Такође, разлике унутар ЕУ постају све веће. Неке државе ће у наредним годинама бити много ближе Србији, пре свих Француска и Италија. И ту треба тражити шансу. С друге стране, можемо да очекујемо да ће односи са Немачком да буду много гори, јер Берлин има друге савезнике на Балкану – закључује Пророковић.
С друге стране, на истоку постоји читава палета нових ослонаца моћи, Русија, шангајски савез са Кином, Индија, али и латиноамеричке земље, као што су Мексико, Венецуела, Бразил.
– Поред великих симпатија према Србији, Русија има и своје итнересе, па зато и жели сарадњу. Ипак, за танго је потребно двоје. У овом случају Москва хоће, а ми у најмању руку оклева. Српска јавност се спинује како ће нам доћи крај ако одустанемо или макар успоримо на бриселском путу. Изгледа да су наши политичари преузели одређене обавезе, јер нас већ 13 година држе у орбити западних сила. Запад то користи да нам затеже омчу око врата, а такође и притиска српске политичаре да Србију никако не приближе Русији – наглашава Владисалв Јовановић.
У вишевековној историји само је Русија константно давала подршку Србима у практично свим доменима, изузев одређених периода у 20. веку у складу са тадашњом концепцијом Коминтерне, указује историчар др Драган Петровић, аутор неколико књига о геополитичкој позицији Србије.
– И сада од свих великих сила једино на Русију можемо рачунати као на сигурног савезника. Ово посебно добија на значају у предстојећим деценијама када ће руски ресурси имати огромну важност у свету, чему треба додати да је Русија егал у моћи са САД по питању нуклеарног оружја. Интеграциони процеси са Русијом на челу добијају на важности, па и српски простори могу временом у њих да буду укључени – сматра Петровић.
Кина, као и остале земље БРИКС, такође веома афирмативно гледају на Србију.
– Овим земљама можемо да постанемо логистичка база за трговински продор у овај део света. Када су западне силе у питању, са Француском је у извесној мери могуће да се оства блиски односи, али то је процес у који дугорочно треба улагати – истиче Петровић.
Он сматра да нам САД и Британија нису наклоњени, јер ове силе кроз Србе посматрају могућност ширења руског утицаја, па је њихова политика према српском фактору у историји била неискрена и недобронамерно, иако смо у оба светска рата били стицајем околности на истој страни.
– Важно је што доминација Америке слаби, јер су се практично све друге велике силе показале више наклоњене српским фактору од САД и Британије – каже др Петровић. – То чак у извесној мери важи и за Немачку, која нам није пријатељ, али која би уз наше блиске односе на Русијом, била спремна на компромисе и договре.
САВЕЗНИЦИ МОРАЈУ ДА СЕ СТВАРАЈУ
Изјава премијера Ивице Дачића да Србија без правих савезника није могла да добије више од бриселског споразума са Приштином је према мишљењу Душана Пророковића само изговор.
– Савезници морају да се траже и стварају. Не само Русија, већ на различите стране. И унутар ЕУ и на истоку. Код нас све иде по инерцији. Само се пробудимо и схватимо да немамо савезнике. Ми чак нисмо ни једном тражили од земаља које нису признале Косово да блокирају званичну Приштину у одређеним процесима – категоричан је Пророковић.
