Александар Вучић је оставио бројне трагови својих кривичних дела. Осим конкретних доказа, постоје и сведоци. Један од њих био је Владимир Цвијан. Кад је постао проблем, Цвијан је завршио у Дунаву. И сада у Вучићевом окружењу има много појединаца који могу, како би избегли одговорност за саучешће у заједничким злочиначким подухватима, да постану проблем "великом шефу".

На том списку налазе се сви које је Вучић користио за везу с подземљем: Новак Недић, Владимир Ђукановић, Дијана Хркаловић, Небојша Стефановић, Звонко Веселиновић и Милан Радоичић… Последњим поступцима, Александар Папић је постао фаворит за улогу новог Цвијана. Папић је раскринкао начин на који напредњачки картел исисава новац из буџета кроз инфраструктурне пројекте. Сад, кад је постао проблем, Папићу остаје нада да ће, уместо идентификације са Цвијаном, добити статус сведока сарадника. Томе се надају и остали паметнији Вучићеви сарадници, уплашени правдом која ће их стићи чим падну с власти.

Као у свакој мафији, тако се и у клану Александра Вучића сви придржавају основног правила – омерте.

Стотине људи из врха Српске напредне странке, из државних институција, полиције и БИА, тужилаштва и судова, из медија, па и из опозиционих странака знали су ко управља монструозним кланом Вељка Беливука, ко стоји иза „Београда на води“, те највеће европске праонице новца, као и иза највеће европске плантаже марихуане „Јовањица“, ко шверцује оружје из „Крушика“ и других војних фабрика. Сви су знали кад је и како скончао Владимир Цвијан, а три године су, ћутањем, прикривали истину о трагичном крају човека који је први прекршио напредњачку омерту. Ћутањем су доказивали лојалност и спремност да, зарад властите безбедности, немо и незаинтересовано пређу преко туђих живота и смрти.

Цвијанов пример је послужио за разумевање напредњачког модуса операнди. Кад је из Демократске странке и Генералног секретаријата председника Републике прешао у Српску напредну странку, Цвијан је дочекан као најсјајнија политичка звезда. Иако је одмах показао склоности какве не пристају уз статус консиљереа – објавио је тајни снимак разговора с Натом Месаровић, тадашњом председницом Високог савета судства – неопрезни Вучић му је поверио оперативне задатке из сиве, па и црне зоне. Према тврдњама сведока, Цвијан је, по Вучићевом налогу и у његовом интересу, посредовао у рекетирању Мирослава Мишковића и Богољуба Карића, па и у преговорима са Дарком Шарићем. Не зна се узрок Цвијановог разлаза с Вучићем. Можда је дошло до сукоба лукративних интереса, а можда је, напросто, обрачун изазван неподношљивом сличношћу карактера. Што год било, с позиција народног посланика и члана председништва владајуће странке Цвијан је крајем 2013. године покушао да формира фракцију у СНС-у. Побуна је угашена медијским, параполицијским и мафијашким притисцима. Поражен и макнут с политичке сцене, Цвијан је пристао да, из офф-а, настави сарадњу са Вучићем. Медији су повремено објављивали сазнања анонимних извора, који су тврдили да Цвијан обавља прљаве послове за „шефа“, да управља трансферима новца и куповином некретнина у Америци и Грчкој. Шта се заиста дешавало у том периоду требало би да утврде тужилаштво и полиција, али те институције су, у садејству са БИА, прикриле и информацију о Цвијановој смрти. Доказ о томе да је тело Владимира Цвијана пронађено у Дунаву 6. јануара 2018. године објавио је Магазин Таблоид 15. марта 2021. Ипак, ни то није прекинуло омерту у врху СНС-а.

Тек пре неколико дана завет ћутања је прекршио Александар Папић. У складу са скромним интелектуалним капацитетима, Папић је то урадио на тежи и опаснији начин, опаснији и по Вучића, а нарочито по њега самог.

У последњој недељи предизборне кампање, представници опозиционе листе „Србија против насиља“ објавили су писмо које је, наводно, Папић послао Вучићу. У писму се наводи како је цена изградње аутопута Рума-Шабац-Лозница надувана са 50 на 75 милиона евра, а разлика подељена учесницима у тој корупционашкој шеми. Од тог плена, 15 милиона евра је добио Звонко Веселиновић, 8 милиона евра је завршило у СНС-у, а остатак су поделили тзв. посредници. У „посао“ су, осим Папића, били укључени Небојша Стефановић, Дмитар Ђуровић, Синиша Мали, Звонко Веселиновић и други припадници напредњачког картела.

– Пре две године контактирао ме Звонко Веселиновић преко заједничког пријатеља, а у вези са послом са „Азвиртом“ на деоници пута Рума-Шабац-Лозница. Пре тог периода, са „Азвиртом“ сам имао контакт само као посредник, у неколико наврата у вези са новцем за странку, који су давали Небојши Стефановићу преко Дмитра Ђуровића. У периоду од 2018. до средине 2019. године Мурат је дао око 8 милиона евра Дмитру на руке. Када се испоставило да је Небојша радио то што је, Мурат је дошао код мене да видимо шта ћемо. Од тог момента сам почео да размишљам како би било најбоље да се помогне човеку, а успут, потпуно сам искрен, како и ја да зарадим нешто, јер ме Небојша у том тренутку са 6,8 милиона евра дуга према банкама и добављачима. Тражио сам од Звонка и доказ да ће новац завршити у странци, на шта је он позвао Синишу Малог, пустио га на спикерфон. Синиша је све потврдио и рекао да је све у договору са Вама – наводи се у писму Александра Папића.

У договору са Вучићем, како се наводи у овом писму, организована је коруптивна шема, којом је за 50 одсто увећана цена изградње аутопута од Руме до Лознице.

– Основна вредност за тај посао и количину је 50 милиона евра. То су тржишне цене за које је договорено да се увећају на 75 милиона, 10 милиона за странку, 15 милиона за Звонка, мене и подизвођаче. Уплаћиван је и аванс подизвођачима као што је „Ракета“, од чега је 200.000 евра отишло министру Синиши Малом – тврди Папић.

Пошто није имао приступа дон Вучићу, уместо да му пољуби руку, Папић му је лојалност исказао емотивном поруком на крају писам: „Мени ништа не треба, ни паре, ни послови. Једино што желим јесте да знате истину. Верујем у ваш частан суд.“

Узалуд му се Папић заклиње, овим писмом раскринкао је систем којим је напредњачки картел исисао милијарде евра из буџета Србије. Папић је десет година био важан шраф у тој криминалној машинерији, па не треба сумњати да има доказе и сазнања и о другим коруптивним комбинацијама у које су укључени Вучић, Мали, Веселиновић, Стефановић и остали предводници картела. И Вучић зна шта све зна Папић, а зна и начине да га ућутка. Како и не би кад су, као што воле да говоре у картелу, „иста крвна група“.

Вучић је годинама верно служио Војиславу Шешељу. Кад су им се интереси разишли, Вучић је изнео гомилу најпрљавијих увреда и оптужби на рачун шефа, украо му странку и свео га на ниво ријалити старлете, која се, отромбољена и болесна, брука пред Јованом Јеремић и Миломиром Марићем. Што је Шешељу био Вучић, Вучићу је био Небојша Стефановић. Принцип је исти, разлика је само у нијансама. Вучић је за потрчка узео неспособног и безначајног примитивца, за кога је веровао да га не може угрозити. Кад је Стефановић то покушао, Вучић га је почистио из странке и власти. У тај посао је укључио Папића.

У складу с мудрим стиховима Жељка Бродарића Јаппе, „мајмун ради што мајмун види“, Стефановић је за свог потрчка изабрао Папића. Тежак кикс. Папић је искористио све бенефите из те симбиозе. У тмини напредњачког режимског подземља направио је пословну империју какву би пожелео сваки консиљере. Постао је власник вила на Дедињу и Бежанијској коси, хотела „Танути“ у Врњачкој бањи, неколико ресторана у Београду и, што му је било најважније, статус „официра за везу“ с правим криминалцима, посебно са Вељком Беливуком.

Кад је одлучио да уништи Стефановића, Вучић је позвао његовог потрчка Папића.

– Небојша је готов, то ти је јасно. Ти сам одлучи какву будућност желиш, на коју ћеш страну, да ли ћеш остати с њим или ћеш с нама. Добро размисли, не жури с одлуком – рекао је Вучић.

Папић је добро размислио и одлучио у року од две секунде: „С тобом сам, председниче“. Ако је мислио, а јесте, да је тиме купио трајну зашитуту од закона и правде, гадно се преварио. Вучић је, заиста, у прво време помогао Папићу да избегне одговорност за сарадњу с Беливуком. По Вучићевом налогу истрага Тужилаштва за борбу против организованог криминала морала је да игнорише изјаве Беливука, Марка Миљковића, окривљеног сведока Бојана Хрватина, па и бившег министра полиције Стефановића о Папићевим контактима с кољачима из Ритопека.

Миљковић је на саслушању у Тужилаштву признао да је сат, „ролекс кристофер“, вредан 1.919.343 динара, добио на поклон од Папића у јуну 2020. године. На полеђини „ролекса“ угравирано је „За брата“. Миљковић је тврдио да је од Папића добијао и новац за услуге, које је та организована криминална група пружала Српској напредној странци.

– Ми се вас (тужиоца и судија, нап. аут.) и ваших политичара не плашимо, нити полиције, нисте нам ни до колена. Александар Папић нам шаље нон стоп поруке да је добар с вама и Сашом Иванићем и како код вас може пуно тога да заврши. Ако је то истина, онда ми вратите сат који сте ми одузели, а који ми је Папић поклонио. Такође, питајте Папића колико нам је новца доносио зато што радимо за СНС, па када будете видели о ком износу се ради, одустаћете од поступка за прање новца, а утврђиваћете онда где нам је новац од СНС-а – рекао је Миљковић у судници.

У транскриптима пресретнутих разговора чланова Беливукове банде помиње се презиме Папић. Спекулације о томе да ли је реч о Горану Папићу, тада на функцији начелника у СБПОК-у, или Александру Папићу разјаснио је адвокат Бранислав Тапушковић, бранилац Горана Папића, против кога се водио поступак под оптужбом да је незаконито наредио да се врати блиндирани аутомобил који је полиција одузела Марку Миљковићу.

– Постоје аудио снимци телефонских разговора између извесног Папића и чланова групе, постоји и видео-снимак на коме се јасно види ко долази у такозвани бункер на Партизановом стадиону и имамо изјаву окривљеног Бојана Хрватина, који извесног Папића описује као човека са високим залисцима и некога ко је стално носио наочаре. Опис који је дао у потпуности одговара Александру Папићу. И раније се у јавности говорило о спрези Беливука и чланова његовог клана са Александром Папићем. – рекао је Тапушковић.

У јавној полемици са Владимиром Ђукановићем и Дијаном Хркаловић, својим бившим пријатељима и сарадницима, Небојша Стефановић је офирао свог одметнутог потрчка.

– Ко се крије иза кодног имена „шериф“? Ко је лице које описује заштићени сведок Бојан Хрватин у случају Беливук? Каже да је човек који је био на вези извесни Папић, високих зализака и са наочарима. Може бити да је то исти онај који је 24. децембра 2020. ишао у бункер код Веље Беливука да му носи информације које треба да му укажу на то да се спрема полицијска акција против њега. И биће врло занимљиво да Тужилаштво открије ко је тај човек, одакле му те информације и каква је све кривична дела починио са Вељком Беливуком. Постоји основана сумња да је то власник портала Објектив, Александар Папић и важно је да истрага покаже какве су биле везе Објектива и самог Папића са кланом Беливука – рекао је Стефановић.

Без обзира на постојање доказа и сведока, Тужилаштво није реаговало.

– Питање које се намеће само по себи и које је од круцијалног значаја за утврђивање истине око Беливукових помагача јесте зашто се Александар Папић не позива ни на информативни разговор после свега што је њему познато. Очигледно је Александар некоме много важан, па се због тога не испутује његова умешаност у послове Беливукове групе – запитао се адвокат Тапушковић, иако и сам зна одговор на питање коме је Папић толико важан да га штити од закона.

Тако је то било пре годину-две. У међувремену, по Вучићевом налогу Папић је искључен из свих пословних, тј. коруптивних комбинација. Неспособан да прихвати реалност, Папић је одлучио да разоткрије шему за извлачење новца из буџета. Тако се и Цвијан упустио у турбулентне односе са Вучићем. Сарађивали су, претили један другоме, мирили се и свађали све док један од њих није завршио у Дунаву.

Кроз неке од тих фаза односа са Вучићем прошла је и Дијана Хркаловић. И она је била изложена медијској дефамацији, па и судском прогону због веза са кланом Вељка Беливука. У време формирања тог ганга, који је предводио Александар Станковић, звани Сале Мутави, Хркаловић је била у емотивном односу са Ненадом Вучковићем, званим Вучко, који се налазио на високом положају у Војсци Србије. Политичари и медији су тврдили да је Хркаловићка имала улогу политичког комесара и полицијског заштитника те групе и после убиства Салета Мутавог, кога је наследио Вељко Беливук. У току је судски поступак у коме је Хркаловићка оптужена за трговину утицајем, односно за прикривање доказа против Беливука и Миљковића, који су били осумњичени за убиство Властимира Милошевића.

Истраживачка мрежа КРИК недавно је објавила информације о томе да Тужилаштво за борбу против организованог криминала има листу корисника „скај“ апликације. Према тим подацима, Хркаловићка је тај телефон користила скривајући се иза надимака Арона, Вила, Вилла, Нике и Рина. Она се, такође, налази на списку 77 особа, које су осумњичене да су биле део „врачарског клана“, који се терети за четири убиства.

Уместо да у Централном затвору, где је смештена Беливукова група, чека кончану пресуду, Хркаловићка одбрану износи пред камерама Пинка, Хепија и Информера. Као необориве доказе своје невиности, она понавља заклетве на верност Вучићу, том „сунцу“, које греје све лојалне криминалце из напредњачког картела. После пуштања из притвора, Хркаловић је, једно време, преко Инстаграма слала поруке Вучићу, наглашавајући да је опасна и несаломива. Није требало дуго да се чека, па да се „мафијашка лејди“ сломи. Њој је, свакако, боље да се брука будаластим изливима љубави и дивљења према Вучићу, него да стрепи од хладних дунавских таласа.

Александар Папић и Дијана Хркаловић, као и многи други из тог напредњачког муља, имају ограничену употребну вредност, лако замењиву. Нешто бољи статус има Новак Недић, Вучићев „официр за везу“ са Беливуковом, али и другим бандама под напредњачким патронатом.

Чим је доведен на власт, Вучић је преузео контролу над Црвеном звездом и Партизаном. Осим учешћа у подели плена, кроз трансфере играча и остале послове, Вучић је хтео да управља навијачким групама. За тај посао на Партизановим трибинама одредио је Новака Недића.

Недић је у Партизан дошао 2013. године у Управни одбора на чијем челу се налазио Драган Ђурић Зекстра, али задржао се само три месеца. Због популистичке одлуке СНС-а да страначки функционери напусте органе спортских клубова, Недић је наставио да ровари из сенке. Уместо њега, на виделу се нашао његов отац, познати београдски адвокат Војислав Недић. Кад је лознички контроверзни бизнисмен Зоран Поповић изабран за председника ФК Партизан, старији Недић је именован за потпредседника задуженог за правна питања. Новак Недић је на место директора клуба поставио свог кума Милоша Вазуру. Осим кадрирања у органима клуба, Недић се бавио тренерским и играчким ростером. Ипак, главни задатак млађег Недића био је усмерен ка навијачким групама, о чему сведочи професор Владимир Вулетић, који је 2016. године заменио старијег Недића на месту потпредседника клуба.

– Новак Недић је имао врло јасан задатак да преко групе „Јањичари“, коју је тада основао Александар Станковић, звани Сале Мутави, у потпуности преузме контролу над навијачима, који су били незадовољни гетоизирањем Партизана откако је Вучић дошао на власт. У тој групи су се налазили Ненад Вучковић, који је тада био припадник Војске Србије, а касније Жандармерије, док је трећи по рангу био Александар Видојевић, звани Аца Рошави. Вељко Беливук је први пут примећен у априлу 2016. године, кад је, пред безбедносним камерама, нокаутирао телохранитеља Милоша Вазуре. Станковић, Вучковић и Видојевић су имали задатак да физичком силом, пребијањем, спрече људе да на трибинама скандирају „Вучићу педеру“. Беливукова група „Принципи“ је формирана после убиства Салета Мутавог као природни наставак „Јањичара“ – каже Профа Вулетић.

Пошто се почетком 2021. године, после хапшења Беливукове групе, и сам нашао на удару режимских политичких и медијских ескадрона, Вулетић је у бројним наступима на Yоу Тубе каналима изнео значајна сазнања, која детаљно описују улогу Новака Недића. Између осталог, Вулетић је препричао и разговор са Зораном Поповићем, који му се пожалио на поступање Недића и његових ортака из злогласне тзв. навијачке групе.

– У јуну 2015. године Зоран Поповић ме позвао у кабинет. Рекао ми је да му је управо прећено пиштољем. Новак Недић је дошао у његов кабинет и претио му пиштољем, захтевајући да утиче на тадашњег тренера Милинковића да утиче на играче како би изгубили утакмицу последњег кола против чачанског Борца. На председника Поповића навијачи су вршили притисак и приликом путовања у Холандију, на утакмицу Лиге Европе против АЗ Алкмара, а и после утакмице са немачким Аугсбургом. Тада је Новак Недић, заједно са Станковићем, Вучковићем и Видојевићем, у један сат ноћу, упао на седницу Управног одбора на којој се расправљало о поверењу председнику клуба. Под агресивним притиском, Поповић је побегао у своју канцеларију – описао је Вулетић.

Он је та сазнања изнео и приликом пет саслушања у СБПОК-у, али није било реакције. За разлику од Вулетића, Недића нико никада није саслушао, иако постоји основана сумња да је блиско сарађивао с криминалном групом Вељка Беливука. Нису саслушани ни Ненад Вучковић и Александар Видојевић.

Та веза и даље функционише по истим принципима, као што се видело пре неколико дана, кад су Недић и Аца Рошави предводили напредњаке при доласку на страначку конвенцију у београдској Арени. У међувремену, Новак Недић је предводио рестлове Беливуковог клана, појачане припадницима других напредњачких банди, с којима је разбијао протестна окупљања банатских паора. У тим акцијама су учествовали и Недићеви ортаци Миљан и Љубан Видовић, познатији као браћа Хофман. Обневидели од моћи, Хофмани су сами себе снимали док злостављају одређене бизнисмене, притом се хвалећи како „рекетирају пола Београда“.

Новак Недић је у политику ушао као генерални секретар Владе Србије. На том месту, на које га је поставио Вучић 2014. године, Недић се налази и данас. С дугим стажом „официра за везу“ Вучића и мафијашких босова, Недић има статус „црне кутије“, на основу чијих информација може да се реконструише цела криминална мрежа, којом је напредњачки картел прекрио Србију.

Попут Недића, истим информацијама располажу Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, али и Владимир Ђукановић, Вучићев повереник за судске спорове у којима заступа, односно контролише контаминиране криминалце из дворске свите. Они, засад, мудро ћуте, као што у Америци ћути одбегли Славиша Кокеза. У врху СНС-а се прича да се Кокеза успешно одбранио од полицијске и медијске хајке, коју је пре две године против њега покренуо Александар Вучић тако што му је послао СМС поруку: „Оптужујеш ме да сам опљачкао 640 милиона евра. Знаш и сам да сам узео две милијарде евра. Ако ме још једном поменеш, рећи ћу којем Андреју сам дао разлику.“ Не зна се колико истине има у тој апокрифној причи, али очигледно је да Вучић више не помиње Кокезу. Додуше, то не значи да је њихов сукоб трајно окончан. И Владимир Цвијан је пролазио кроз периоде примирја, па је завршио у тегли, кремиран, испод споменика без пуног имена и презимена.

Око мутног Вучића има много мутних сведока његових злочина, који оправдано страхују од мутног Дунава. Тек после смене власти они ће добити прилику да, на својим или туђим суђењима, као оптужени или као сведоци сарадници, разбистре мафијашку бару, пуну напредњачких крокодила. Њихове личне судбине су њихова приватна ствар, али за Србију би, као и за њих, било добро да не прођу као Цвијан, него да живи дочекају прилику да одговарају за све што су радили заједно с Вучићем. Боље им је да остаре у затвору поред свог ортака Беливука, него да труну на Лешћу поред Цвијана.

Извор: Mагазин Таблоид

Ознаке: Александар Вучић, Владимир Цвијан, Предраг Поповић, СНС картел