Прочитај ми чланак
Пре него што су сви у Немањиној постали сумњива лица, дилема је решена. Руку на срце, Кори Удовички није ни могла да бира зета. А и да јесте, ко би рекао да ће му на памет пасти идеја да рекетира њеног шефа? А још више да ће јој Вучић једног дана бити шеф.
Србија је, дакле, земља у којој неки тајкуни не презају ни од покушаја да рекетирају председника Владе. Као да су на Вимблдону. Кладионице су већ почеле да спремају квоте за клађење коме је уопште на памет пала тако глупа идеја да рекетира најмоћнијег човека у земљи.
И чаршија је почела да нагађа о ком се тајкуну ради. Да ли је опет на Александра Вучића ударио Мирослав Мишковић, љут што је осам месеци провео у притвору? Такве сумње подгрејао је и сам премијер изјавом за ТВ Пинк, да је са америчким потпредседником Џозефом Бајденом разговарао и о томе „да су поједини тајкуни тражили да ми се укаже да против њих не могу да се воде судски процеси, па су очекивали да ће то бити указано из врха САД“.
Тиме се, међутим, круг кандидата проширио. Да нису, можда, у питању Мирослав Богићевић, Горан Перчевић или Жељко Жунић, који тешко могу да се помире са чињеницом да су се њихове, доскора моћне приватне империје, за Вучићевог вакта срушиле као куле од карата, а њима се ставља на терет да су ојадили банке за десетине милиона евра? Чаршија је типовала и на још неке моћне бизнисмене, који се до сада нису, бар не јавно, супротстављали премијеру, али им наводно смета што њихови конкуренти, који су се напредно престројили на праву страну, расту брже од њих.
Испоставило се да су све то били „ћорци“. Премијера је, објавили су неки пословично добро обавештени медији, покушао да рекетира – рођак једног министра! Дан после је то потврдио и сам Вучић.
О АУТОРУ
Милан Ћулибрк годинама је радио као колумниста у недељницима, Време, Дуга, Недељни Телеграф; био је дописник црногоерских Вијести, главни одговорни уредник у Економисту и саветник тадашњег српског министра за Рад и социјалну политику, Расима Љајића; а сада је главни одговорни уредник српског недељника НИН.
И опет су кренула нагађања. Ко би од министара у Влади Србије могао да има таквог рођака, који не преза ни од чега? Хм, а за кога бисте руку у ватру ставили да у свом окружењу нема бар неког нећака, сестрића, братаницу, стричевића, пашенога, свастику, пасторка, зета, ујака, течу или ујну са сумњивим бизнисом, спремним на све зарад личног богаћења? Ма, многи ни својој родбини не верују. Уосталом, стара пословица каже – ако хоћеш да задржиш пријатеља немој са њим да крећеш у бизнис.
На срећу, пре него што су сви у Немањиној и ближој околини постали сумњива лица, дилема је решена и сви су могли да одахну. Рекеташ заправо и није директни, крвни сродник, већ индиректни рођак, зет министарке за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички, која је, како је јавно признала, била спремна и на оставку ако јој премијер због тога више не верује. На опште задовољство, бар до дуго најављиване, а исто тако дуго и одлагане реконструкције Владе, сви могу да одахну, јер је премијер задовољан реформама које спроводи Кори Удовички.
А, руку на срце, она свакако није ни могла да бира зета. А и да јесте, ко би рекао да ће му на памет пасти идеја да рекетира њеног шефа? А још више да ће јој Вучић једног дана бити шеф?
Причу о рекеташу лансирао је сам премијер, који је рођака министра оптужио да је доставио писмо групи америчких конгресмена у којем се за корупцију у Србији оптужује, каква коинциденција, такође рођак једног члана Владе. Али не тамо неког министра, већ лично премијера. И не зет, него брат.
„Америчком потпредседнику Џозефу Бајдену послато је писмо групе конгресмена, које нису они ни писали. Они су добили то писмо, иза кога не стоји никакав босански кокус у Конгресу. То су одавде организовали и у то је била умешана једна америчка компанија и рођака једног нашег министра“, изјавио је премијер после повратка из Вашингтона.
Тиме су, заједно са Сорајом, Станијом и осталим старлетама из Парова, Фарми и Велике браће на насловним странама, у други план потиснути резултати разговора премијера Вучића са потпредседником САД Џозефом Бајденом.
Барем колико и Сораја, за то је крива и Европска комисија, која је преко портпаролке Наташе Берто саопштила да све земље ЕУ колективно имају Споразум о реадмисији, по коме могу у Србију да врате избеглице из Сирије и других афричких и азијских земаља које не добију азил у ЕУ.
Берто је прецизирала да Мађарска, на пример, може у Србију вратити све избеглице којима је омогућено да прођу кроз нашу земљу на путу ка ЕУ. Ако је и од ЕУ, много је! Испостави ли се да је ово званични став ЕУ, мора се јасно и гласно поставити питање које већ дуго лебди у ваздуху: има ли ико нормалан у Бриселу? Или је и ово само још један покушај рекетирања Србије?
Извор: НИН online
