Различите идеологије тоталитаризма су кренуле у марш на српске институције, али много већи проблем од извршилаца задатака јесу њихови наредбодавци, наши европски „пријатељи“ који их финансирају и стимулишу на разне начине, не би ли направили што већи неред међу, већ потпуно слуђеним грађанима Републике Србије!

Један од идеолога различитих кампања, афера, парада је Јелко Кацин.

Подсећам на искуство новинара који је далеке 1991.год. интервјуисао тадашњег министра информисања Словеније, током словеначке нелегалне акције за отцепљење од тадашње Југославије.

Човек који је лагао, што је доцније и признао, преко 1200 новинара света, то је тада чувени, а данас још чувенији Јелко Кацин. Тај интервју је објављен у „Вечерњим новостима“ и вреди га се подсетити данас, да би се расветлио лик и дело данашњег европског известиоца за Албанију, БиХ, Србију, Црну Гору и Косово.

Дипломирао је 1981. на Факултету за одбрану на тему „Жене у оружаним снагама“. Писао је чланке за ревију „Одбрана“, а 1986. издао књигу „Модерни авиони и хеликоптери“. После првих демократских избора у Словенији 1990. постао је заменик министра одбране Јанеза Јанше, чију је позицију касније наследио. Следеће, 1991. године, као члан Демократског савеза Словеније постао је министар за информисање и формира Словеначку новинску агенцију.

Као стратег Јаншине фирме, у време распада Југославије, водио је најжешћи медијски рат против Србије и њеног руководства. Свакодневне конференције за штампу, доступност, па и наметање страним новинарима, учинило је да Словенија много брже и без веће штете добије подршку и напусти Југославију. Упућени кажу да је његов допринос значајнији од словеначких територијалаца.

„Блиц Криг за десет дана“ је његов назив за незабележену ратну пропаганду на овим просторима.Говорећи о својим активностима у сецесији Словеније, Кацин је признао да је износио лажи о акцијама ЈНА да би придобио наклоност светске јавности. До 1993. је био на функцији министра за информисање а марта следеће године је Јанеза Јаншу сменио са места министра одбране и на том месту остао да 1997.

Тај човек је веровао да може пуних 20 дана , док траје „борба за независност дежеле“, да држи цео свет на оку и да га кљука информацијама, важним, мање важним и лажним! Кацин је, по процени 12.000 новинара окупљених у Словенији и оцени дела словеначке јавности, за „словеначку ствар“ урадио сам – више него Милан Кучан, Јанез Јанша, Димитрије Рупел, Франце Бучар, и Јанез Дрновшек –заједно! Држао је вест у шаци и пуштао је кад треба и колико треба!

Памти се да је био учесник прве туче у историји словеначког парламента – у октобру 1998. Примерком Љубљанског „Дела“ је ударио колегу посланика Иву Хвалицу, који му је добацио да је чувар ограда јер је својевремено, како се писало, по „дисконтној“ цени, за своју кућу купио гвоздену ограду која је опасивала касарну ЈНА.

 

Ево дела разговора са новинарем Вечерњих новина из 1991:

Н: У поплави разних вести, које су биле праве а које у служби политике, питамо Кацина?

К: Полазим од истине да једне истине нема(!!!!пр аут.) Свако , па и новинар има право на своју истину. То је, по мени, начело демократије. Истина може бити и различита и болна. Проблем је што је самостална Словенија била нападнута. А кад говорим о писању других новина, пре свега мислим на оне у Србији уместо рационалних расправа, рационалних одговора, ствари се банализују на емотивни ниво. Тим приступом се потпаљује емоционално размишљање, а емоције никад нису биле добре у решавању кризе.

Н: Ваша, словеначка штампа, која је под вашом шаком је ригорознија од Јаншине армаде! ЈНА је била агресор!? Да ли ви стварно тако мислите?

К: Овде није био пикник! То што гро српске јавности мисли да у „својој земљи“ армија не може бити агресор, то је питање теорије, праксе и дефиниције. Могу да вам кажем да је „теоретски погинуло“ 60 људи, да је ЈНА теоретски имала 168 рањених, да је теоретски имала 2700 заробљених. И ако то неко може теоретски да прихвати за истину, то је његов проблем. НЕ мој, Не наш, словеначки!!! Овде је било мртвих и рањених истинито не теоретски. Словенија је била нападнута- то је моја истина, а не спорим право на вашу. Ја познајем само два случаја кад се употребљава аларм: у случају елементарне непогоде и у случају рата. А ако су у Словенији завијале сирене за напад, то је за мене рат, објашњава Кацин, а то што су ти напади били лажни, што су служили за „обуку новинара“ и наивног цивилног становништва, за мене је неважно, каже Кацин.

Н: Спретност Јелку Кацину на речима , и кад говори (не)истину, нико не спори! Међутим на „југу земље“ мало се зна да је министар информисања Словеније, заправо, стратег Јаншине армаде и да је стручњак за војску, а да је „новинар“ по команди!?

К: Свако има своју прошлост. Тако сте могли да ме пронађете и у ТО Словенија и у савету листа „Обрамба“. Да ли сам стратег? Мислим да нисам, а да ово што радим, радим добро! Јер за мене је ЈНА агресор, окупатор. Више није „окупаторска“ јер покушавамо да је извучемо из блата у које је сама упала. Генерали су увукли официре који живе у Словенији у немогућу ситуацију, јер они су држављани Словеније и добили су наредбе које објективно нису могли да изврше.

Н: (истовремено та хапшења и убијања официра своди под формулацију „попреко гледање комшија“ а то попреко гледање, преко мушице калашњикова, молотовљевим коктелом, изнуривањем војника глађу, држањем у шталама, заборављајући да је то „попреко“ гледање на истину)

Н: Да ли постоји опасност од милитаризације Словеније? Ко ће Словенцима одузети ове силне калашњикове, тромблоне, мине…?

К: Нека Југославија не брине! Словенија има 2 милиона становника и не може да угрози остатак Југославије, који, ваљда, броји 22 милиона. Оружје мора да се врати у сошке, а Словенија може преживети само ако се окрене привреди. Демократија доноси привредни продор, а привреда благостање. А само у благостању имаш пара за војску, објашњава Кацин како ће се демилитаризовати Словенија.

Све време за куком му је пиштољ а поред њега два специјалца са аутоматима.

На питање- зашто у Словенији за време немира није било београдске штампе, послужио се неистином, рекавши да је стизала, али да нисте умели да пронађете киоск где је има!!!

Кацин је био организатор конференције за штампу у Цанкарјевом дому на којој је ЈНА била оптужена да баца касетне бомбе на цивилне циљеве у Словенији а што се, у ствари, никада није десило, онда је емитован документарац аустријске телевизије где се види како словеначки територијалци у јуну 1991. год стрељају тројицу војника ЈНА, иако су војници претходно положили оружје и истакли белу заставу. Кацин није нашао за сходно да прокоментарише тај злочин.

Ево још неких података: Деведесетих сам био члан владе Словеније, каже Кацин. У њој су седели Рупел и Јанша. Они су, као и ја, европски званичници. Ако сам једини одабран да се од мене направи непријатељ Србије, онда је то за мене част!

У време потраге за хашким оптуженицима, рекао је: Како је Србија могла да освоји Дејвис куп, а не може да нађе Младића и Хаџића?

Сигурни смо да Србији није потребан европски известилац, а још мање Јелко Кацин!

Бошко Главчић

 

( Двери )

Oznake: Jelko Kacin, gej parada, evropa, EU, Srbija, činovnik