Прочитај ми чланакДиректор „Путева Србије“ Зоран Дробњак депоновао је више од пола милиона швајцарских франака (више од 480.500 евра) само на једном тајном рачуну у банци „Кредит Свис“ у Швајцарској средином 2008, открива КРИК у међународном пројекту „Швајцарске тајне“. А колико још рачуна има? У то време "жути" Дробњак је тек преузео место првог човека државног предузећа за изградњу путева.
Током 2008. године тада нови директор државног предузећа „Путеви Србије“ Зоран Дробњак у медијима је говорио о рекордним дуговима ове компаније – који су износили око 320 милиона евра и настали су, како је тврдио, ранијих година.
Вучић, Дробњак и Тома Мона једу мортаделу, да покажу да су „сиротиња“ Foto:Instagram/buducnostsrbijeav
Док су „Путеви Србије“ грцали у дуговима, са новопеченим директором било је другачије.
Дробњак је у априлу 2007. године отворио банковни рачун у Швајцарској, а већ крајем исте године Влада предвођена Демократском странком (ДС) поставила га је да води „Путеве Србије“.
Средином 2008. године на овом рачуну у швајцарској банци „Credit Suisse“ имао је нешто више од пола милиона франака (више од 300.000 евра), открива КРИК у пројекту „Швајцарске тајне“, открива КРИК.
Занимљиво је да је Дробњак дозволио да приступ његовом новцу има и бизнисмен Радован Маринковић, власник компанија „Центролек“ и „Minnex Trading Corporation“. Директор „Путева Србије“, као власник рачуна, дао му је пуномоћје, показују процурели подаци банке.
Тајни рачун наравно није пријавио Агенцији за спречавање корупције, судећи према извештајима о имовини и приходима у којима је почетком 2011. категорички тврдио да нема уштеђевину – иако му је рачун у Швајцарској тада још био отворен и на њему је, како показују процурели подаци, било новца.
Грађанима Србије, иначе, није дозвољено да имају рачуне у страним земљама, осим у случајевима да им Народна банка Србије то дозволи. Из ове институције, коју води Вучићева Јоргованка Табаковић, на питања КРИК-а одговорено да немају сазнања да је Дробњак имао рачун у „Кредит Свис“?!
Није познато порекло новца које је Дробњак чувао у швајцарској банци, али информације из ове банке „цуре“ само са тајних рачуна где је депонован тзв. прљав новац стечен пљачком, корупцијом, преваром и другим незаконитим радњама.
Пре него што је преузео „Путеве Србије“, Дробњак је годинама радио у другом државном предузећу – ПЗП „Београд“, које су касније приватизовали бизнисмени Мирослав Мишковић и Мило Ђурашковић. Њима се судило за извлачење новца из путарских предузећа након приватизација, а за то су ослобођени.
Дробњак није пристао на интервју за КРИК нити одговорио на детаљна питања која су му новинари послали лично и посредством службе за сарадњу са медијима „Путева Србије“.
Маринковић, који је имао пуномоћје за Дробњаков рачун у Швајцарској, у телефонском разговору за КРИК тврди да је новац на рачуну био његов, а да је Дробњака поставио „онако чисто“ да буде формални власник рачуна?!
„Он јесте крајњи власник рачуна, ја сам отворио за Дробњака тај рачун и позвао га да дође да потпише“, објашњава Маринковић и додаје да је Дробњак због рачуна једном ишао у Швајцарску због стављања постписа, вечерао и вратио се у Србију.
Маринковић тврди да је тај новац на рачуну пребацио са својих других рачуна из банака у Америци или Пољској, у којима поседује приватне бизнисе. Рачун је, како каже, отворио да би доградио породичну кућу на Бановом Брду.
„Направио сам планове да доградим ту кућу, па сам хтео да ангажујем Дробњака да ми води рачуна о тој доградњи и да му оставим паре на том рачуну у Швајцарској, пошто ја не бих могао из Америке да долазим и то контролишем“, наводи Маринковић и објашњава да су њих двојица у родбинским односима, односно да му је Дробњак зет.
Рачун је затворен 2011. године, а Маринковић за КРИК каже да је оваква одлука дошла јер нису имали сагласност Народне банке Србије.
„Швајцарска банка ми је рекла да треба да тражим сагласност Народне банке Србије, ја или Зоран због Зорановог имена. Онда сам се пардонирао и рекао банци да немам времена да тражим то, нити да дајем инструкције Зорану то да ради, није ми то неопходно. И онда сам дао контра налоге да се новац врати на исте оне рачуне са којих је дошао.“
Човек свих режима, поставили га Ђелић, па Дачић, па Вучић
Владе су се смењивале, али Дробњака ништа није могло да уздрма на позицији човека који управља „Путевима Србије“. На овој функцији је већ скоро 15 година – и то незаконито.
Дробњак је постао први човек ове државне фирме крајем 2007. године када је решење о његовом именовању потписао тадашњи потпредседник Владе из редова демократа Божидар Ђелић. Након што му је истекао мандат крајем 2011, Дробњак је постао вршилац дужности (в.д.) генералног директора, а одлуку је потписао председник тадашње владе Мирко Цветковић. Две године касније, премијер Ивица Дачић потписује да Дробњак остаје в.д. директора где се задржао до данас, током власти предвођене Српском напредном странком.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 20, 2022
Према Закону о јавним предузећима, в.д. може да се именује само једном и то на период не дужи од једне године.
Да је Дробњак незаконито в.д. „Путева Србије“ утврдила је крајем прошле године Државна ревизорска институција (ДРИ) у свом извештају о неправилностима које је затекла у том јавном предузећу. ДРИ је тражила од Надзорног одбора предузећа да то исправи, али је одбор одговорио да за то није надлежан, као и да је раније већ писао Влади и Министарству привреде.
Осим тога што је противзаконито на овој функцији, Дробњак се нашао и под истрагама за финансијски криминал.
Тужилаштво за организовани криминал 2013. године оптужило га је да је са некадашњим министром заштите животне средине Оливером Дулићем и његовим замеником помогао да словеначка компанија „Нуба инвест“ мимо закона добије дозволе за постављање оптичких каблова. Дробњак је био осуђен на годину дана затвора и три године забране обављања јавне функције, а након поновљеног суђења, прошле године је ослобођен. Пресуда још није правоснажна и чека се коначна одлука Апелационог суда у Београду.
Против Дробњака се водио и поступак због тешког дела против безбедности јавног саобраћаја, али је искористио опортунитет – платио је 170.000 динара у хуманитарне сврхе и поступак је 2018. обустављен.
Прошле године против Дробњака оптужницу је поднело и Више јавно тужилаштво у Ваљеву због саобраћајне незгоде из новембра 2017. када су на неотвореном делу аутопута Уб-Лајковац погинуле две особе, али она још није потврђена. Дробњак је оптужен јер као директор „Путева Србије“ није предузео мере за обезбеђење ове деонице пута нити извршио контролу особе која је задужена за сигнализацију на путевима, због чега је дошло до несреће.
Невладина организација ЦРТА поднела је Агенцији за спречавање корупције кривичну пријаву против Дробњака јер је у јуну 2020. обишао мештане села Кукуловце и обећао да ће им изградити пут ако за десет дана изађу на изборе. Ова пријава којом се Дробњак сумњичио за давање мита у вези са гласањем је одбачена.
Банка „Credit Suisse“ није одговорила на питања новинара о конкретним рачунима или клијентима, само је саопштила да „послује у складу са свим глобалним и локалним законима и прописима“.
Шта је пријавио од имовине?
Дробњак у власништву има породично имање у родном Чачку које је наследио, трособан стан на Врачару и стан на Златибору које је купио пре него што је почео да пријављује имовину Агенцији за спречавање корупције 2010. године. У свом власништву је имао и неколико аутомобила, а тренутно вози „тојоту РАВ4“. Имао је и четвртину удела у власништву Високе пословне школе струковних студија у Чачку, као и 179 акција у државном ПЗП „Београд“ где је годинама радио.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 21, 2022
