Прочитај ми чланакНакон низа неуспешних покушаја, Косово је поново поднело захтев за чланство у Интерпол, а пријем јужне покрајине могао би да буде на дневном реду у септембру на седници Генералне скупштине те организације, која ће бити одржана у Пекингу.
Ипак, прихватање захтева не значи и аутоматско учлањење, а Србија већ увелико лобира међу државама чланицама да до тога не дође.
Интерпол је једна од четири организације у које Косово још није успело да се учлани. Захваљујући дипломатским активностима Србије и помоћи појединих земаља, а пре свега Русије, Косово није успело да постане чланица ни УН, Савета Европе и Унеска.
Косовски министар полиције Скеднер Хисени званично је објавио да је Интерпол прихватио захтев званичне Приштине, али пут до чланства може да буде веома дуг, у шта су се нарочито увериле косовске власти. Још од 2010. године Косово покушава да постане део Интерпола, а последњи пут њихов захтев скинут је са дневног реда крајем маја у Лиону.
Да ли ће тако бити и сада?
Србија увелико лобира међу државама чланицама да се спречи чланство Косова у Интерпол, а формирала је и радну групу коју чине представници Министарства спољних послова, МУП-а и Канцеларије за КиМ.
Извор из МУП-а наводи да је под великим знаком питања, не да ли ће се учланити Косово у Интерпол, већ да ли ће се о томе уопште расправљати у септембру.
– Одлука о дневном реду доноси се непосредно пред Генералну скупштину – наводи наш саговорник.
О томе шта ће бити тема Генералне скупштине одлучује извршни орган Интерпола, који чине значајно мањи број чланица. У ту организацију иначе је учлањено 186 држава.
Извор близак радној групи наводи да чак и да та тема буде на дневном реду у Пекингу, то не значи да ће Косово постати део Интерпола.
– Велику наду нам даје гласање на Цветској царинској унији на којој се расправљало да о праву гласа Косова у тој организацији – 70 земаља је било „за“, а 70 „против“. Била је потребна двотрећинска већина – наводи саговорник.
Двотрећинска већина биће потребна властима на Косову и приликом гласања за чланство у Интерполу. Велику подршку Србија има у Русији, која међу другим државама лобира за српске интересе, али и у Кини, која се, према неким информацијама, на прошлом заседању у Лиону противила чланству Косова уз образложење да су „касно добили студију о томе зашто Косово треба примити у Интерпол“.
Подршка од Русије, Кине, Бразила, Индије, афирчких земаља…
– Рекли су да су имали мало времена да исчитају, изанализирају и припреме се за заседање у Лиону, тако да су практично ставили вето на одлучивање о овом питању и издејствовали да се расправа пребаци за крај септембра – наводи наш добро обавештени саговорник.
Осим Русије и Кине уз Србију је велики број земаља, међу којима су и оне које су признале независност Косова. Како сазнајемо, уз Београд је комплетан регион јужне Африке, који чине 24 државе, а од њих је чак шест признало КиМ.
На страни Приштине није ни регион северне Африке и Блиског истока, који чини 20 држава. Чланство Косова у Интерпол не подржавају ни Индија, Бразил, као и низ европских земаља, као што су Шпанија, Кипар, Грчка, Словачка, БиХ…
– Мада за учлањење у ту организацију није неопходна столица у УН, и на то се гледа приликом гласања. Наш аргумент је и да Приштину у Интерполу заступа УНМИК. У сваком случају, позиција Косова није ни идеална ни повољна – каже саговорник.
У децембру разматраће се чланство Косова у Светској царинској организацији, а није искључено да се на јесен поново расправља о њиховом учлањењу у УНЕСКО.
