Прочитај ми чланак

КЛАЧАР: Грађанска непослушност реално средство у борби за демократију

0

Све чешће се у јавности помиње грађанска непослушност као вид изражавања незадовољства и начин да се радикализују грађански протести, који већ месецима трају у целој Србији.

Саговорник портала Данаса Бојан Клачар из ЦеСИД-а каже да “у најопштијем смислу, грађанска непослушност значи одбијање грађана једне заједнице да се повинују законима или власти генерално, онима који су оличење те власти, држећи да је та власт „тај оквир и правила која долазе одозго“, неправедна, неморална, да не води рачуна о заједници и њеним интересима. Да не одговара духу грађанства”.

“Одбијање да се повинују законима мора бити ненасилно јер ако је насилно онда већ не може бити реч о грађанској непослушности. Овај концепт тражи снажног, освешћеног, слободног и активног грађанина. Он не почива на саборности, на промовисању народног колективитета, већ на идеји грађанства”, истиче Клачар.

Он објашњава да “постоје различити облици грађанске непослушности, неки су „бенигнији“ а неки укључују акције које су на танкој линији са могућим сукобом са влашћу”.

Клачар наводи неке од облика грађанске непослушности, а то су протести, штрајкови, бојкот институција, бојкот плаћања такси, блокада институција (посебно оних које на неки начин представљају директне интересе грађана као што је парламент), студентске ненасилне акције, уличне акције, бунт…

“Дакле, сви они облици који су ненасилни и који укључују активног грађанина који делује у јавном простору и који је спреман да се супротстави законском оквиру уз свест да неке од тих акција представљају, формално гледано, и кршење закона. То значи да грађани морају да имају свест и да постоје консеквенце њиховог јавног деловања”, упозорава Клачар.

Он истиче да “има пуно примера грађанске непослушности деведесетих. Фактички, читава деценија је протекла у мањим или већим облицима грађанске непослушности. И исплатила се, када је реч о крупнијим примерима, и 1996/1997 и 2000. године и оба пута је непослушност, оличена у протестима, настала кроз одбрану изборних резултата”.

“Грађани су, дакле устали да одбране сопствену изборну вољу и то се показало као снажан мотив, као успешан кохезивни фактор. Други заједнички именитељ је младост и енергија. Непослушност има веће шансе за успех ако су њени носиоци млади људи, са борбом за идеје, притом креативни и спремни да бране принцип грађанства у ширем смислу”, наводи Клачар.

Клачар каже да “грађанска непослушност данас већ сада даје резултате. Тако да није питање да ли може да успе, него је право питање шта су циљеви и шта се мери као успех. Ако се као исход очекују крупни и недостижни циљеви, што је сада случај – подношење оставки председника и премијера – мале су шансе да грађанска непослушност да резултате”.

“Ако се поставе одмеренији и разумнији циљеви, онда она може да има ефекта. И сада је могуће пронаћи неколико мањих примера путем којих се види да је власт, крајње индиректно, устукла пред протестантима. Проблем је, дакле у виској лествици која значи да некада може и да се погреши, као што је случај са РТС где се укинула граница између грађанске непослушности која је по дефиниција ненасилна и (насилног) упада у медиј, који је садржао елементе насилности”, објашњава Клачар.

Он истиче да је грађанска непослушност апсолутно реално средство у борби за демократију.

“Само грађанска непослушност, као и сва остала деловања у јавном простору, не може да буде стихијска, ад хок, ирационална, већ мора да има стратегију и тактику која је прати, јасно омеђен оквир деловања, реалистичне циљеве који су прилагођени и контексту и снази грађанске непослушности”, наглашава Клачар.

Он додаје и то да “број грађана није битан у контексту кршења закона јер оног момента када нека акција постане насилна, она губи статус грађанске непослушности и тада је небитно да ли је 100, 500 или 10 хиљада људи. На другој страни, број учесника је важан за успех (иако то није једини фактор) јер је основни смисао грађанске непослушности притисак на власт (да нешто уради, да нешто промени, направи уступак…) и шансе за то су веће ако је и број људи већи. Но, бројност увек мора да прати и организација”.

                   ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!