Прочитај ми чланак
Иако су Кина и земље Централне и Источне Европе раздвојене далеким планинама, наша срца су блиско повезана. Пре 20 година посетио сам неке централноисточне државе и то је на мене оставило дубок утисак. Други самит Кине и земаља Централне и Источне Европе и трећи економскотрговински форум између Кине и централноисточних земаља одржаће се сутра у Букурешту. Учествоваћу на оба скупа и посетићу Румунију. Очекујем да ћу заједно с руководиоцима и личностима из разних сектора 16 земаља дискутовати о сарадњи у разним областима. Уочи мог путовања, желим да у име кинеског народа изразим срдачан поздрав народима земаља Централне и Источне Европе.
Кина и земље Централне и Источне Европе поштују и подржавају једни друге, чиме је створено традиционално пријатељство. Пре више од 60 година, када је основана нова Народна Република Кина, земље Централне и Источне Европе биле су међу првима које су је признале и тиме је отворена нова страница међусобне пријатељске сарадње. У протеклим годинама, све стране су пружале помоћ било да је реч о природним непогодама, било да је реч о тешкој привредној ситуацији.
Такво пријатељство, стечено у тешким приликама, увек ће остати у срцима народа Кине и земаља Централне и Источне Европе. Ступајући у 21. век, кинеска реформа је ушла у нову етапу, а привредна трансформација у централноисточним земљама дала је позитивне резултате. Односи свих страна у новим историјским условима имали су нови развој. Последњих година, с руководиоцима земаља централноисточне Европе стално сам се састајао и узајамно смо размењивали телеграме или писма, чиме смо успоставили добре индивидуалне односе. Уверен сам да ће ова посета продубити наше узајамно разумевање и унапредити сарадњу између Кине и шеснаест земаља централноисточне Европе.
Године 2012. трговинска сарадња и међусобна размена између Кине и земаља Централне и Источне Европе премашила је 50 милијарди америчких долара. Кина је упутила више од 100 трговинских и инвестиционих делегација, чиме је допринела сарадњи с одговарајућим земљама у области прехрамбене индустрије, механизације и нове енергије. Кина је с Албанијом и Мађарском потписала споразум о трговинској трансакцији локалним валутама, што је олакшало прикупљања новчаних средстава и обостраним предузећима пружило погодности. Кина и Румунија постигле су видне резултате у гајењу и селекцији пољопривредних култура. Непрестано је проширивана сарадња Кине и земаља Централне и Источне Европе у изградњи инфраструктуре. Мост на Дунаву у Београду постао је симбол кинеско-српског пријатељства.
Састанак локалних руководилаца Кине и земаља Централне и Источне Европе, одржан у јулу ове године у кинеском граду Чонгћингу, привукао је хиљаду представника из више од 600 предузећа и дао нови подстицај за размену искустава предузећа присутних земаља.
Тренутно, вредност трговинске размене између Кине и земаља Централне и Источне Европе представља само десетину од укупне вредности трговине Кине и Европске уније. Зато постоји велики потенцијал у повећању међусобне практичне сарадње. Ми смо издржали искушење међународне финансијске кризе и кризе европских дугова. Глобално гледано, привредни раст у нашим земљама је стабилан. Наше земље су тржишта у развоју, која се суочавају са заједничким задатком – економском транзицијом и иновацијом.
Кина спроводи стратегију отварања према Западу, док кинеске компаније брже улазе на глобална тржишта. Земље Централне и Источне Европе посвећују све већу пажњу отварању према Далеком истоку. Многа предузећа окрећу се азијскопацифичком и кинеском тржишту. Оваква заједничка визија омогућила је да наша економска сарадња напредује и успева. Она је довела до новог врхунца раста и јачања сарадње.
– Земље Централне и Источне Европе производе висококвалитетне месне и млечне производе и вино. Кинески урбани темпо живота повећаће потражњу за говедином, јагњетином, сиром, вином и другим производима. Централна и Источна Европа постаће важан извозник пољопривредних производа за Кину. Доћи ће до стабилног раста пољопривредне трговине.
– У већини земаља Централне и Источне Европе неопходно је унапређење железничких пруга, путева, лука и других саобраћајних капацитета. Кинеска производња саобраћајне и транспортне опреме последњих година постигла је брзи развој. Нарочито у области железнице велике брзине која саобраћа на више од 10.000 километара. Кина је потпуно способна за предузимање инфраструктурних висококвалитетних пројеката у области транспорта у земљама Централне и Источне Европе.
– У земљама Централне и Источне Европе хитно треба да се обнове постројења за производњу електричне енергије, а квалитет кинеске опреме за термоцентрале и хидроцентрале достигао је светски ниво. Кина такође има и високоразвијену технологију и производне могућности светске класе за развој нуклеарне, соларне и енергије добијене из ветра. Опрема је висококвалитетна, а цене су ниске, што је реалан избор земаља Централне и Источне Европе.
– За изградњу инфраструктуре у земљама Централне и Источне Европе потребна је финансијска помоћ. Кина жели да заједно са овим државама пронађе флексибилан начин за коришћење посебног кредита у вредности од 10 милијарди америчких долара за помоћ великим пројектима у региону Централне и Источне Европе.
Кина и земље Централне и Источне Европе имају добру сарадњу и у културној области. Учење кинеског језика, студирање у Кини и уживање у кинеској уметности и њено поштовање постали су популарни у овим земљама. Доста студената из ових држава активно учествују у такмичењу „Мост кинеског језика”, где су показали одличне резултате у познавању кинеске културе и језика. Многи класични играни филмови из тих земаља као и спорт оставили су на кинеске гледаоце дубок утисак. Широм света познати српски тенисер, Новак Ђоковић, идол је кинеске омладине, па је и добио почасни надимак Сјао Де (Кинези тако зову од миља веома драге и популарне личности).
Само једна вест која извештава о догађајима из дела Централне и Источне Европе на кинеском сајту „Кинеско-европски поштар” веома брзо привлачи хиљаде и хиљаде читалаца. Туристичко путовање у земље Централне и Источне Европе представља тренд за обичне грађане Кине. Само током 2012. године, број кинеских туриста у овим државама достигао је цифру од 320.000. Многим Кинезима више него добро су позната места као што су Шопенова родна кућа у Варшави, Рибарски бастион у Будимпешти и Дворац Пелеш у Синаји у Румунији. Даље ширење двосмерног туризма постала је заједничка мисија свих страна. Кина и 16 земаља Централне и Источне Европе разматрају могућности о оснивању и установљавању туристичке федерације која би овај двосмерни туризам учинила лакшим. Верујем да ће туризам постати главна област развоја у сарадњи Кине и земаља ове области.
Земље Централне и Источне Европе представљају важне чланице шире европске породице. Кина одлучно подржава интеграцију Европске уније и жели да види јединствену и просперитетну Европу. Такође подржавамо и одлучност централноисточних европских земаља да постану чланице Европске уније.
Свет данас пролази кроз дубоке промене. Кинески развој је ступио у нову етапу. Ми ћемо непоколебљиво наставити даљу реформу, још више се отворити према свету, стимулисати развој тржишта и унапређивати одржив и здрав развој привреде.
Кина је и даље држава у развоју. Просечни бруто друштвени производ тек је премашио 6 хиљада америчких долара, што је мање у односу на многе земље Централне и Источне Европе. Верујемо да ће уз продубљивање реформе и отварање, кинеско тржиште с милијарду и 300 милиона становника пружити још више прилика за читав свет, укључујући земље Централне и Источне Европе.
Од Будимпеште, преко Варшаве, и сада до Букурешта, од Привредно-трговинског форума до сусрета руководилаца Кине и земаља Централне и Источне Европе, све стране учеснице оствариле су добру сарадњу. Верујем да ће наша сарадња бити све чвршћа и шира. Од овог путовања много очекујем.
Свим народима земаља Централне и Источне Европе желим срећан и успешан живот!
