Прочитај ми чланакКо је заслужан за промену перцепције Србије у свету и како је Србија од "лошег момка" у региону постала "сидро стабилности" региона, неко чији се глас и аргументи, чак и по питању Косова, не игноришу као раније?
Ко је заслужан за промену перцепције Србије у свету и како је Србија од „лошег момка“ у региону постала „сидро стабилности“ региона, неко чији се глас и аргументи, чак и по питању Косова, не игноришу као раније?
Фото: Н.С.
Косовски министар спољних послова Беџет Пацоли недавно је јетко устврдио да је Србија уложила 300 милиона долара и ангажовала 20-так експерата за лобирање у свету.
Потпредседник Народне скупштине Владимир Маринковић, који је управо присуствовао Молитвеном доручку у Вашингтону, тврди за Танјуг да Србија не користи услуге лобистичких кућа и не плаћа лобирање.
„Промена имиџа једне државе почиње са врха“, каже председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић, и додаје да шеф државе може највише да утиче на доносиоце одлука.
„Вучић је преузео активну улогу и велике задатке, и апсолутно користи могућности да се заложи за интересе Србије на најбољи могући начин“, рекао је Вуковић за Танјуг.
Сви саговорници на тему ко је највећи лобиста наше земље, те ко је заслужан за бољи имиџ Србије слажу се да одговор треба тражити највећим делом у активностима председника државе и у српској дипломатској офанзиви.
Председница Форума за међународне односе Јелица Минић сматра да потенцијали наше дипломатије још нису довољно искоришћени и да нам недостаје софистицирана култура лобирања.
Резултати које је Србија остварила последњих неколико година, од гласања против чланства Косова у УНЕСЦО, до напретка у евроинтеграцијама и побољшања имиџа, остварени су, пре свега, активном улогом државе и иницијативом највиших државних функционера.
„Србија се највише ослања на деловање носилаца власти, као што је председник државе који је на себе „преузео велике задатке“, указује председник Друштва лобиста Србије.
Иако још увек има негативни предзнак у јавности, лобирање је важно и неопходно, истиче Вуковић.
„Сматрало се да је безнадежно лобирати против чланства Косова у УНЕСЦО. Међутим, докле год постоји простор за преговоре, постоји и за лобирање, то није једнократна акција. Чак и када нешто делује изгубљено, озбиљним лобирањем ситуација може да се поправи или промени. Увек је време за лобирање, па и када је реч о Косову, приступним преговорима и осталим изазовима који су пред нама“, оцењује он.
Истиче да за Србију треба да лобирају сви њени држављани чији глас може да се чује, али и они који су за Србију везани пријатељским, пословним и дипломатским везама.
Сваки званични и незванични иступ српских званичника на међународној сцени прилика је за лобирање, те заговарање српских интереса не треба ограничити само на дипломатске представнике.
„Треба придобити и истакнуте појединци из света политике, уметности и науке“, наглашава Вуковић наводећи да изјаве таквих људи, попут Ноама Чомског и других истакнутих интелектуалаца, помажу да побољшамо нашу преговарачку позицију.
Додаје да српске интересе у свету активно заговарају Српски кокус у америчком Конгресу, као и групе пријатеља у Европском парламенту.
Вуковић на питање ангажовања професионалних лобистичких кућа каже да, ако га и има, што није познато, „о томе није згодно јавно говорити, јер може да поквари одређену активност“.
Потпредседник Народне скупштине каже да Србија не користи услуге професионалаца, те указује да је председник Србије, као и раније са позиције премијера, остварио „одличне контакте“ у свету и позиционирао Србију првенствено у односима са земљама ЕУ.
Вучић је, каже Маринковић за Танјуг, створио амбијент у којем су сви државни чиновници уједно и амбасадори.
„Председник се често сусретао са немачком канцеларком Ангелом Меркел, а протеклих месеци остварио је сјајне односе и са француским председником Макроном, а Француска је после деценија незаинтересованости за Србију почела да се посвећује нашем региону“, указује Маринковић.
Додаје да је захваљујући личним контактима председника Србија унапредила односе и са Мађарском, Бугарском и Румунијом, подсећа на релације председника Србије са бившом и садашњом америчком администрацијом, али и на то да је Србија постављена као мост сарадње између Кине и Европе.
Председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србије Јелица Минић сматра да у Србији не постоји култура софистицираног лобирања, те да се дипломатија недовољно користи када је реч о европским интеграцијама.
Сва српска дипломатска представништва у земљама ЕУ треба да буду у улози лобиста и да пласирају у свет све што је добро у Србији из бизниса, науке, културе, уметности, туризма…
„Може се рећи да је председник најактивнији и да заиста има много контаката на највишем нивоу. То је добро за земљу, али требало би као канал лобирања искористити и парламентарце, који обично “извозе“ унутрашње конфликте уместо да користе приступ Европском парламенту и парламентима појединачних земаља и усмере кампање према појединим партијама“, назначила је Минић.
Минић сматра да Србија треба да лобира за евроинтеграције као што то чини када је реч о КиМ.
„Србија је око Косова заиста много лобирала. Увек има могућности да се још нешто уради, али морамо дефинисати шта хоћемо да постигнемо Бриселским преговорима и да у складу са тим прилагодимо своје лобирање како не би било апстрактно. Морамо јасно представити шта нудимо, шта хоћемо и шта очекујемо“, закључује саговорница Танјуга.
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић успехом српске дипломатије сматра што је „престао талас признавања независности Косова“ и то што се кандидатура Косова за чланство у УНЕСЦО није поново нашла на гласању у УН, након шсто је одбијено 2015.
Истиче да је демографски гледано уз Србију више од половине човечанства наводећи као кључне савезнике Кину, Индију, Русију, Бразил, Индонезију и бројне афричке државе.
„Ни на Западу не постоји једногласје по питању КиМ. Шпанија због своје ситуације појачано лобира за Србију, односно блокира даљи напредак приштинских институција ка ЕУ. Ту су и наше традиционално пријатељске земље Грчка и Кипар, затим Словачка и Румунија“, наводи Јанковић.
Како оцењује, простора за лобирање има с обзиром да се околности у свету мењају у корист Србије и да „јачају земље које нису признале Косово“.
За Србију је добро и то што у ЕУ јачају политичке снаге које су за ресуверенизацију и афирмацију државе, а самим тим и за повлачење признања независности Косова.
„Тих снага има у Ческој и у Аустрији, не мислим на Курца, већ на његовог коалиционог партнера Слободарску партију, чији су представници више пута понављали да подржавају и Републику Српску, као и да се противе даљој интеграцији Косова у ЕУ“, истиче Јанковић.
Аутор књиге „Корпоративно лобирање у ЕУ“ Марко Драјић заступа тезу да пословни интереси и корпорације које их заступају треба да буду предводница европских интеграција.
Лобирање је, наглашава Драјић, у корену доношења одлука у Унији, а главне мете лобирања су Европска комисија и Савет ЕУ.
У Србији се свега неколико компанија бави корпоративни лобирањем, попут НИС-а ,који има своје лобистичко представништво у Бриселу, али преломни је тренутак, тврди Драјић, да се цео западни Балкан укључи у тај процес.
„Данас је више од 11.000 регистрованих лобиста у Бриселу, а ако приватне компаније са целог Балкана буду чекале своје државе да уђу у ЕУ, у том тренутку биће само статисти који са стране посматрају и чекају неку позитивну одлуку од државе или институција ЕУ“, закључује Драјић.
