Маске су дефинитивно пале. Ако их је и било када је у питању медијска сцена у Црној Гори. Гебелс може да буде поносан на прорежимске медије, јер не само да су усвојили све његове методе, већ су их увелико и превазишли.

Такозвани Јавни сервис је, када су у питању протести ДФ-а, полицијски сервис. Као што је полиција брутално тукла грађане, тако и ТВЦГ, заједно са осталим прорежимским медијима, пребија истину. Додуше, полиција користи маске, а Ђукановићеви Гебелси – не.

Очигледно је да као што имамо полицијски САЈ, тако имамо и медијски САЈ. Први САЈ користи гумене пендреке и сузавце, а други медијске шок бомбе и загушљивце.

И полицијски и медијски САЈ готово идентично функционишу. Чак и формацијски. Тако полицијски САЈ има три тима – А, Б и Ц, а по истом принципу функционише и медијски САЈ.

Тим „Ц“ је задужен за ширење примитивне пропаганде и мржње и за то се користе Телевизија „Пинк М“ и лист „Информер“. Непосредни извршиоци су Горан Раденовић, Ивана Дробњак иНовак Ускоковић, а њима на даљински управљаБеба Поповић.

Тим „Б“ се активира у следећем степену перфидности и ширења медијског отрова и ту спадају листови „Побједа“ и „Дневне новине“, портали „Аналитика“ и „ЦДМ“, те Телевизија „Прва“ и Радио „Антена М“. Алфе и омеге у тим медијима су Драшко Ђурановић, Борис Дармановић, Соња Дробац и Дарко Шуковић.

Тим „А“, као најелитнији и најподмуклији дио медијског САЈ-а, је такозвани Јавни сервис или Телевизија Црне Горе. Они су ударна песница режима, а задатком да се промјене у Црној Гори спријече по сваку цијену.

У том циљу не преза се ни од најпрљавијих подметања. И то све под слоганом „драга нам је истина, али нам је Мило још дражи“.

Тимом „А“ управља Раде Војводић, потпомогнутРадојком Рутовић и Марином Вуковић. Оперативци или „Амазонке“ су: Александра Павићевић, Весна Терић, Тања Шуковић, Мила Вуковић, Ивана Шебек,Наташа Баранин…а друштво им праве Андрија Николић, Дамир Рамовић, Небојша Скендери,Аднан Прекић…

(ИН4С)

Ознаке: Мило Ђукановић, пропаганда, Црна Гора