Прочитај ми чланакПокрет "Метла 2020" биће крајње репресиван у борби против корупције ако добије поверење грађана, донеће законске измене по којима неће моћи да се изрекне казна мања од две године затвора за корупцију, изјавио је члан председништва покрета Милош Јовановић.
Он је за „Данас“ навео да се „Метла 2020“ залаже и за уводјење институције агента провокатора, који ће, као овлашћено лице моћи да понуди мито разним службеним лицима или службеницима јавног сектора како би се разоткрила корупција.
„Изменама Кривичног Законика онемогућићемо да се за дела корупције изричу казне испод законског минимума (од две године затвора) као што је то данас пракса“, казао је Јовановић, који је и председник Демократске странке Србије (ДСС).
Према његовим речима, партијска књижица је у Србији постала „апсолутно најважнији документ“, пошто је „јача и од радне књижице и од студентског индекса“.
„Она вам омогућава да надјете посао или да га задржите, она вам омогућава да се обогатите, она вам омогућава да, по потреби, стекнете и неку диплому. Предуслов сваког бољитка је да се таква снага странака разбије“, оценио је Јовановић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 23, 2020
Он је казао да ће се то учинити променом изборног система, тако што ће омогућити грађанима да бирају своје представнике „не само по страначкој припадности и идеологији, већ првенствено по имену и презимену“.
„Када политичари у Србији буду црпели свој легитимитет подједнако од сопственог имена колико и од страначке припадности, ова страховита снага странака која почива на чврстој хијерархији и негативној селекцији ће бити разбијена“, оценио је лидер ДСС-а.
Он је најавио и доношење Закона о пореклу имовине који ће се тицати искључиво носилаца јавних функција почевши од 1990. године, а не свих градјана како је то данас предвидјено.
Као новине, Јовановић је навео и формирање развојне банке која ће пратити политику реиндустријализације Србије „са посебним освртом на наменску индустрију и индустрију информационих технологија“.
„У пољопривреди ћемо ставити акценат на едукацију пољопривредника, субвенције и стабилност и предвидљивост откупних цена кроз интервенцију државе. Четврти приоритет се тиче дебеоградизације Србије кроз мере делокализације и децентрализације“, закључио је Јовановић.
