Прочитај ми чланак
Једна изјава председника Николића показује да он о представницима оног дела бирача које је придобио причом о одбрани Космета мисли да су – будале!
Кад, поред казана, док се пече ракија, неко изјави „Кад неке будале напишу неке спискове, а не значе ништа на политичкој сцени, зашто би било који релевантан политичар на то реаговао?“, то онда, иако је просто, није толико страшно.
Али кад то изјави Председник државе, који је при том сам изјављивао да ће бити Председник свих грађана, па и тих „будала“, то је онда срамота за, пре свега државу, односно комплетан државни врх, а онда и за онај део грађана који су тог Председника изгласали. И све то због чињенице да вређање другог увек више говори о оном ко вређа, него о субјекту коме је увреда упућена.
Не могу да кажем да сам изненађена, јер образовање и култура не стичу се пред изборе, нити у току кампање, одавно смо сви имали прилике да се уверимо у квалитете сваког понаособ, предуго су ту, смучили су се и Богу и људима. Али онај који је свакако један од политичара који су у Србији били највише вређани, бар због те чињенице би требало да се уједе за језик и три пута пресече пре него што изговори.
Или због оне друге, да је управо захваљујући тим „будалама“ дошао на власт, прихватајући оберучке њихову иницијативу и захтев да се преиспита изборна крађа. А сада им се подсмева што нису ушли у Парламент, те самим тим „не представљају важан политички фактор на српској политичкој сцени“, при том потпуно занемарујући своје предизборно обећање да ће ту исту крађу преиспитати. Као у осталом и многа друга обећања.
Ова изјава Председника има далеко већу тежину него што се на први мах види.
Наиме, у пониженој и сиромашној Србији, управо су будале оне на које цео политички естаблишмент рачуна. И то зато што њихов глас можеш купити за једно пиво, месечну карту за аутобус, у најбољем случају за 2.000 динара.
И зато што верују у предизборне лажи, морално јефтине кампање и пристрасне медије. И зато што, духовно посрнули, више не разликују жито од кукоља. И зато што жита има јако мало, од корова се не види. И зато што правог избора уопште и нема, јер је то увек избор између два зла, а не два добра.
Све то указује на суштину проблема демократије као поретка: проста манипулација на макијавелистички начин, где се изједначује глас академика са гласом пијанице, обесмишљавање сваког мислећег бића његовом гурањем у мишљење масе, брисање сваке могућности отпора интелигенције која на лажи не наседа. Јадно, али ефикасно.
Са друге стране, гушење слободе јавне речи, где се се свако ко не мисли исто квалификује најтежим могућим погрдама. Покварено, али ефикасно.
А најгоре од свега је што оваква једна изјава вређа функцију Председника наше државе, коју сви до једног треба да поштујемо, јер она нема везе са оним ко је тренутно обавља. Он је ту сада, сутра неће бити, али њен статус је вечан за сваког грађанина државе Србије. Зато странци не поштују нити нашу државу, нити функције државника, нити, у крајњој линији, народ који те државнике бира. Зато нас сматрају будалама којима треба наређивати. Зато што не поштујемо сами себе.
Све у свему, ако је и у предизборне сврхе, много је.
На крају бих још само цитирала тетка Доку из Зоне Замфирове: „ Море, ти силазиш низ мердевине, а мој се Манчо тек качи!“
