Прочитај ми чланакПрофесор и некадашњи амбасадор Србије у Великој Британији и Ватикану Владета Јанковић у интервјуу за портал Нова.рс каже да је такозвани "француско-немачки" нон-пејпер, који је претходних дана изазвао буру у јавности, суштина онога што је пре толиких година ушло у Бриселски споразум и да би могао бити идеја да се Србији то сада предочи као последња шанса.
Говорећи о тренутној политичкој ситуацији у Србији, Јанковић каже да Вучић из опште несреће до последње капи цеди сваки пропагандни поен, док опозиција, част изузецима, броји само минусе.
Foto: Screenshot N1
Савет је следећи: да се договоре око најважнијих услова за изборе, састава делегације за преговоре, заједничког кандидата за председника и градоначелника Београда
и спремности на нови бојкот.
„Оно што мене чуди јесте да се у опозиционим наступима не користе довољно привредни, тачније финансијски аргументи. Синиша Мали и његов шеф у последње време троше као да сутра не постоји, а паре за све пруге, аутопутеве, болнице и за подмићивање сиротиње готовином могу доћи само од зајмова. Питање које треба поставити је где се то задужујемо, јер је близу памети да су западне чесме заврнуте, па делом и пресушиле“, каже Јанковић и напомиње да ако се задужујемо код Кинеза, треба подсетити да су Грци тако остали без Пиреја, док Црној Гори прети опасност да јој оду делови обале…
Уочи наставка дијалога Београда и Приштине појавила су се два наводна „нон-пејпер“ документа. Први је предлог Јанеза Јанше о прекрајању граница на Западном Балкану, а затим и синоћни „нон-пејпер“ који је објавила Коха Диторе, а који су наводно сачиниле Немачка и Француска. Њихови амбасадори на Косову су одмах демантовали постојање оваквог документа, а председник Србије је за све окривио једну „врло паметну жену“. Како вама све ово изгледа?
Као што сама реч каже, нон-пејпер је папир који не постоји, али у дипломатској пракси је одавно коришћено средство, које би најбоље било упоредити са неком врстом мотке којом се испитује дубина воде пре но што се у њу загази. Од садржине и евентуалних последица таквог текста свако може да опере руке, али је било случајева и када би такав пробни балон послужио као основа за стварни, потписан и важећи, документ. Одавно је и тачно уочено да велики међу собом ређе комуницирају нон-пејперима, али да се такво средство често користи када јачи треба да изврши притисак на слабијег, просто да би, пре но што прибегне бруталностима, проверио какву реакцију (ако икакву) треба да очекује. Ја бих рекао да су два нон-пејпера бачена у јавност последњих дана од ове последње врсте. Онај први, тзв. Јаншин, је, да не бирам много речи, ван здравог политичког разума. Прекрајање граница какво се у њему предлаже могуће је само после великих крвопролића, као што је било на скуповима у Сан Стефану, Версају или на Јалти. Верујем да је он намерно такав како би овај други, од којег свако пере руке, могао лакше да се прогута. Тзв. „француско-немачки“ нон-пејпер је. много ближи реалности и заправо је суштина онога што је пре толиких година ушло у Бриселски споразум. Идеја је да се Србији то сада предочи као последња шанса, као нека врста новог плана З-4, чије се одбацивање показало толико скупим. Све то није нешто што не одговара Вучићу, јер он сада може да се кочопери како никад неће признати Косово, одлично свестан да план са аутономијом севера КиМ ни у којем случају неће проћи не само код Куртија него ни код много важнијих играча. Што се тиче мистериозне „много паметне жене“ , то сигурно није Ангела Меркел, али има наговештаја да би у питању могла бити једна од њених сарадница, чији идентитет Вучић не открива зато што мора да буде интересантан и да се, као и обично, прави важан својом дубинском обавештеношћу.
Да ли мислите да су ово лажне вести или ипак има нечега у позадини?
Управо иза лажних вести редовно стоји нека намера. У овом случају, не сумњам да је по среди нешто попут мерења температуре, и то више кад је реч о расположењу српске и албанске јавности него о ставовима политичара.
Коме више одговара оно што у документима пише?
Без сумње Албанцима, јер се у свакој варијанти подразумева да ће Србија у најмању руку пристати на пријем Косова у УН, чиме би се коначно и неопозиво одрекла права на део своје територије. Али понављам: документи су могли потећи одакле било (зашто да не и од неког нашег савезника, па чак и из самог Београда), с тим што они немају никакву стварну политичку тежину и остају нека врста мехура од сапунице.
Косово ће бити одлука једног недораслог човека
Како бисте оценили позицију Србије пред наставак дијалога?
Делом због пандемије, делом због хаоса који је у САД Бајдену у наслеђе оставио Трамп, а делом због озбиљних трвења унутар ЕУ, не изгледа вероватно да ће се овај „точак историје“ закотрљати наредних недеља или месеци, али средњорочно гледано свакако хоће. Објективно, застој јесте донекле у нашем интересу, посебно имајући у виду Куртијеву неглумљену искључивост, коју ни Американци неће лако сломити. С друге стране, полуге Запада за притисак на Вучића мало су зарђале и читава ситуација је, ако ћемо право, за нас боља него у време кад је на сцени био Холбрук, са Клинтоновима и Мадлен Олбрајт иза себе, а са ликом попут Вилијама Вокера на терену. Проблем је, по мени, највише у томе што је Вучић сам преузео сва овлашћења, тако да ће све што у косовском расплету будемо предузели бити одлука једног јединог недораслог и депласираног човека.
Како вам изгледа позиција власти и председника Александра Вучића у Србији годину дана пре избора?
Мишљења сам (и то није лако рећи) да је пандемија ишла и још увек иде Вучићу на руку, с тим што он из опште несреће до последње капи цеди сваки пропагандни поен. Праведности за вољу, добро је што су вакцине набављене на време и у довољној количини, макар се Вучић тиме бесрамно хвалисао и причао свакојаке бесмислице о тајним каналима, приватним везама, средствима за чији извор „не треба питати“, или о личном преузимању респиратора из магацина на страним аеродромима. Тешка срца се треба помирити с чињеницом да такве инфантилности, као и позоришне представе са вакцинацијом у скромним домовима здравља у забитим деловима земље, остављају утисак на српско бирачко тело. Не треба заборавити ни колебљивост и попустљивост стручњака у Кризном штабу, што је такође допринело учвршћењу представе о Вучићу као крајњој, помиритељској и спаситељској, инстанци.
Кад је реч о Председниковој предизборној позицији, најбоље говори податак да је само током марта, месеца од тридесет једног дана, Вучић 29 дана имао опширна обраћања јавности преко телевизија са националном фреквенцијом. То просто није нормално Тако нешто је неизбрисиво, чак и кад он говори нечувене глупости („Србија ће за 24 сата бити друга земља“ и сл.), јер његово присуство у подсвести људи који гласају већ добија карактер нечег неопходног и неизбежног, скоро попут природне појаве. При чему никоме као да не пада на памет да се упита да ли се Вучић – тако храбар, вечито на нешто поносан, чврст и отпоран на притиске – и један једини пут током протекле деценије јавно суочио са неким ко другачије мисли и ко не би допустио избегавање одговора на непријатна питања, био то новинар или политички противник. Ако се не варам, последњу такву прилику је имала Оља Бећковић, која га је испрескакала и, док си изговорио Беба Поповић, после тога, заједно са својом култном емисијом, годинама чамила у „тами најкрајњој“.
Делује ли вам да има наде за опозицију?
Нисам велики оптимиста, посебно јер гледам како из дана у дан траће озбиљно вредан капитал зарађен бојкотом јунских избора. Они који су изнели бојкот морали би да се држе заједно, да не прихватају конвертите јер ће их ови поново изневерити, и да се усагласе око неколико основних ствари, од којих су најважније услови за изборе (посебно равноправан приступ националној телевизији и контрола изборног процеса), састав делегације за преговоре, заједнички кандидати за председника и градоначелника Београда и спремност на нови бојкот. Треба признати да рад на терену Народне странке већ доноси какве-такве плодове, а да отварање афера којим се бави ССП такође има ефекта. Оно што мене чуди јесте да се у опозиционим наступима не користе довољно привредни, тачније финансијски аргументи.
Синиша Мали и његов шеф у последње време троше као да сутра не постоји, а паре за све пруге, аутопутеве, болнице и за подмићивање сиротиње готовином могу доћи само од зајмова. Питање које треба поставити је где се то задужујемо, јер је близу памети да су западне чесме заврнуте, па делом и пресушиле. Има земаља које су вољне да дуг наплате у виду наметања свог политичког утицаја, али код неких нема милости са хипотекама. Све ће те дугове неко морати да плати, а ако се, као што има разлога за сумњу, задужујемо код Кинеза, добро је подсетити се да су Грци тако остали без Пиреја, док Црној Гори прети опасност да јој оду делови обале. Укратко, хоћу да кажем како ми се чини да опозиција не користи сву муницију која јој стоји на располагању.
Шта је њихов највећи проблем?
Осим овога о чему сам говорио, вишак сујета, а мањак личности од формата и харизме. Али, наравно и пре свега, немогућност приступа телевизијама са националном фреквенцијом.
Афера коју је покренула Мариника Тепић, а односи се на оптужбе на рачун Драгана Марковића Палме о сексуалном злостављању и подвођењу малолетних девојка, потпуно је прекрила сва политичка дешавања у земљи. Да ли мислите да ово може бити Палмин крај у политици?
Бојим се да је ово само једна од афера које се нижу као на покретној траци, а да ниједна не доживи прави расплет, нити кривци поднесу последице. По озбиљности, афере Крушик, Јовањица и Савамала су теже и потенцијално далекосежније, с тим што јагодински случај изазива више чисто људског гнева. (Узгред буди речено, ако тако усхте режија Вучићеве пропаганде, уопште није искључено да још пре но што овај интервју доспе до читаоца афера Палма за вољу неке сочније приче оде у заборав, за Миком Алексићем, Лечићем и Маурицијусом). Начин на који се Палма брани само утврђује у сумњи да у оптужбама има основа. Афера, наравно, има и политички аспект, будући да – као и толике друге – скреће пажњу јавности са национално битних питања. Овде су, чини ми се, напредњаци искористили прилику да додатно пољуљају свог све мање потребног а и даље захтевног коалиционог партнера у виду СПС-а и његових сателита, укључујући Палму.
Иначе, чини ми се да ће Палма такав какав је преживети, јер он није тиква без корена. Зар на његове кик-бокс турнире годинама нису долазили највиши државни функционери и страни дипломати? Остају у памћењу десетак година стар снимак тадашњег британског амбасадора како бежи од невремена заклоњен столицом, или сцена када се ринг провалио под теретом почасних гостију који су под његовом надстрешницом потражили склониште од пљуска. Такви као Палма су неуништиви, јер немају обзира ни стида, ваљају се у новцу и озбиљно за себе верују да су добротвори и домаћини, којима припада право сваке, па и сексуалне доминације. Убеђен сам да је он искрено уверен у сопствену исправност, а да са ћепеначком лукавошћу осећа да, сем мало бруке, неће доживети ништа страшно. Да, преживеће Палма, можда мало окрњен и опрезнији, али и даље подједнако бестидан.
Антић има више разлога за страх него Дачић
Како се оваква афера може одразити на СПС, а пре свега на Ивицу Дачића и Александра Антића, који су по сведочењима били учесници ових „бунга бунга“ журки?
Дачић у каријери (и досијеу) има знатно озбиљнијих разлога за бригу, тако да овде неће много претрпети, али Антић би можда могао. Сасвим узгред, не одолевам да забележим како је својевремени премијер Берлускони, родоначелник таквих забава, једном страном госту у палати Киђи у пролазу показао на зиду неку ренесансну слику са голишавим нимфама и сатирима, уз сув коментар: „Ово је бунга-бунга из седамнаестог века“.
Утисак је да Александар Вучић и СНС нису стали у одбрану Палме. Мислите ли да ће га пустити низ воду и да ли би то СНС користило или штетило?
Утисак је да се СНС-у у овом тренутку не би исплатило да у срцу моравске Србије развали осиње гнездо, јер Палма, кад је о пуштању низ воду реч, није исто што Јутка или донекле Симоновић. Другим речима, претпостављам да се Вучић неће баш испрсити за њега (као за извесне незаменљиве „комплетне идиоте“ или за одгајиваче конопље), али да ће пустити да се ствар заташка. Све у свему, ни Палма ни Мариника Тепић не треба да се боје затвора.
Колико је важан однос Вучићеве власти према тој афери да би она била процесуирана?
Афера самој власти, релативно узев, није претерано важна, а мање боли од Крушика и нарочито Јовањице. У евентуално суђење не верујем, јер би чак и са оваквим правосуђем какво имамо могло свашта да исплива. Али већ има и још ће бити појединачних парада, како се случајно не би пропустила прилика за истицање сопствене лојалности и тобожње привржености институцијама. Не само скупштински зверови, него и неке личности виших претензија, попут Зоране Михајловић, нису се постиделе да се што пре добро упишу поганим коментарима.
Да сам могао бити мува на зиду
Занимљив је и обрт у наступу и речима оснивача Мегатренда Миће Јовановића, који се прво клео животом да је Палма подводио девојке, а онда му се извињавао и и пријавио за сведока одбране. Да ли мислите да је ово резултат утицаја на потенцијалне сведоке?
Много бих дао да сам могао бити мува на зиду просторије у којој се, пре наступа у „Хит-твиту“, водио разговор режимског изасланика са господином професором Јовановићем, доказаним узором карактерне чврстине и такорећи староримске честитости.
Како коментаришете Палмину поруку да зна детаље извесне саобраћајне несреће у којој је погинула једна особа? Коме је он послао поруку и је ли то уцена и опомена?
Ако икоме икада затреба аргумент да је вучићевска Србија класично мафијашко окружење, треба само да исприча овај детаљ. Али чак и у државама где је мафија најмоћнија, на овакву „поруку“ би институције реаговале.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 2, 2021
