Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Притисци да се на северу Космета примени бриселски споразум прете да од обале Ибра направе европску обалу Газе, а да Срби са севера добију улогу Палестинаца двадесет првог века, каже Душан Јањић, дугогодишњи аналитичар ситуације на КиМ.
Протура се веома опасна теза да малобројни Срби са севера, њих 50.000 уцењује Србију, сматра Оливер Ивановић један од српских лидера са севера.
– Она отвара најтеже питање: колико је људи дозвољено пустити низ воду зарад неког неодређеног обећања. Закон и Устав кажу – ниједног! Уколико се север КиМ пусти низ воду, слободно се питајте шта је следеће? Оправдање за ширење међусобног анимозитета међу Србима не може бити неки датум који сигурно нећемо добити. Немачка је већ ушла у изборни процес, а у разговору с њиховим парламентарцима добио сам јасну поруку да та земља не жели проширење Уније – каже он.
Повезивање добробити и будућности Србије с питањем бриселских преговора је „веома ризично јер не постоје никакаве чврсте гаранције од стране великих сила да ће садашњи споразум бити испоштован“, тврди аналитичар Обрад Кесић, који живи у Вашингтону. То је јасно показало сведочење представника Стејт дипартмента Џонатана Мура пред Комитетом за спољне послове Конгреса САД.
Оптужнице чекају
Јавна је тајна да постоји око 5.000 прекршајних пријава против Срба које су фабриковане у Вучитрну и другим местима, где су наводно позивани грађани са севера КиМ да се јаве судији за прекршаје, због српских таблица или докумената. У стварности, позивар никад није дошао на врата оптужених, али се уредно води да се они нису одазвали суду, што је кривично дело због ког сада могу бити ухапшени. Више од 30.000 Срба са севера наћи ће се, уколико се то питање не реши, под ударом приштинских закона што у року нису узели документа самопроглашене државе.
Кад је републикански конгресмен из Калифорније Дејна Рорабакер, иначе поборник независности Косова, инсистирао да Мур као представник америчке владе разјасни шта је суштина тог споразума и зашто и после парафирања америчке трупе остају на Косову, ако је оно држава, речено је нешто, за шта Кесићу „није јасно зашто су медији у Србији лоше интерпретирали његове речи, које показују да никакве чврсте гаранције у том погледу нису добијене“:
– Мур је прво рекао да косовска војска не може на север према договору, али се нешто касније вратио на исту тему и додао да је овај споразум привремен и да ће бити заначајно мењан. Врло прецизно се изјаснио да ће у будућности косовска војска моћи да пређе на северну страну – каже Кесић.
Састанак Комитета је, иначе, донео нову атмосферу у гледању на правце америчке спољне политике:
– Тако нешто до сада нисам доживео – каже Кесић, који годинама изблиза прати рад америчке администрације.
– По први пут у Комитету су се чула дисонантна мишљења о спољној политици САД, нарочито везана за Србију и Косово. За Америку је Косово сада периферан проблем, свеједно јој да ли владају Албанци, Срби или Марсовци, уколико то гарантује стабилност. Америци се жури да извуче трупе, као из БиХ, јер су јој оне потребније на другом месту – каже Кесић.
Он наглашава да је дебата била запањујућа, јер се одједном одступило од дугогодишње праксе да Срби буду једини лоши момци, па су разматрана и питања српских жртава и права на самоопредељење.
Лидери четири општине не одступају од зацртаних циљева
– На Мурове речи да ће споразум и владавина права омогућити суживот Срба са севера и Албанаца, конгресмен Рорабахер је реаговао питањем: како тако нешто може да каже, кад су два народа стотинама година у завади. Рорабахер је рекао да људи из Стејт департмента филозофирају и заложио се за поделу Косова, али не због српских већ због америчких интереса. Он предлаже размену територија с Прешевом да би се најзад решио проблем због ког америчке трупе не могу да се повуку с Косова. Мислим да би Србија требало добро да размисли о овој иницијативи, иако се она сигурно неће свидети максималистима. Пре њега нико никада није поменуо право на самоопредељење севера – каже Кесић.
– Срби са севера не верују споразуму, а ситуацију погоршавају претње из Приштине. Зато је било реално очекивати – да „северњаци“ акламацијом одбију бриселски споразум. Њихова политика се заснива на одбрамбеном механизму развијаном 14 година у непријатељском окружењу – упозорава Јањић.
Специјални статус и под Турцима
Срби са севера КиМ, нарочито из Ибарског (Старог) Колашина су људи специфичног менталитета о чему су сведочанства оставиле дипломате с почетка 20. века, док је Космет био у саставу Османске империје. „Колашин данас представља један комплекс од четрдесет чисто српских села која слободом својом и одважношћу предњаче овим крајевима. Они нису обична раја турска већ без отпора не пропуштају ниједну неправду која им се покуша нанети“, писао је вицеконзул Милан Ракић из Приштине 1906. године. Историчар Весна Зарковић наглашава да су Турци „Колашинцима признавали извесну аутономију, која их је разликовала од осталих становника Космета“.
– Срби са севера знају реалне проблеме на терену, које Београд изгледа током преговора није узео у обзир или није упознат с њиховим постојањем, што је још горе. Зато је било неопходно у преговарачки процес потпуно укључити Србе са севера КиМ, али консултовати и оне јужно од Ибра, који су под приштинском контролом. Управо они отворено упозоравају да Приштина не жели да финансира здравство, образовање и социјалу на северу. Њу не занима ни немали број људи који ће одмах остати без посла у администрацији, у полицији. Није решено питање ни школских програма, нити диплома. Приштина прети великим бројем оптужби за ратне злочине и хиљадама кривичних пријава против Срба због неприхватања косоварског држављанства, докумената и слично – набраја Јањић.
Срби са севера неће прихватити наметање било ког плана који би поништио резултате њихових 14-годишњих напора да остану грађани Србије и сачувају њене институције на северу, сигуран је и Оливер Ивановић.
– Штета је што нико у влади, ни претходној ни овој, није желео да упозна историју севера КиМ. Овдашњи Срби су веома специфични чак и односу на сународнике Косовског Поморавља, људи динарског горштачког менталитета што их не чини погодним да се повинују сили. У Османској империји су имали локалну самоуправу. Од 1999. ову специфичност је схватио и Кфор. Зато је веома лоше гурање у лажну конфронатацију Срба из централне Србије и нас са севера. Може да се деси да Београд и нехотице одради посао за Приштину – каже Ивановић.
Душан Јањић наглашава да је таквом менталитету питање свих питања то што ће морати да узму приштинске документе а тиме и држављанство. Да буду нација „Косовар – српски ентитет“.
– То је за Србе неприхватиљиво. Шта год да се догађа они сада морају да буду укључени у то, на то имају права, и способни су да сносе и одговорност – сматра Јањић.
– Треба бити искрен према становништву са севера КиМ и рећи да их овај споразум предаје законима тзв. државе Косово. Судије ће бити Срби, али ће хапсити и судити по „косоварским“ законима. Лоше је и што је Београд је прихватио да један веома општи споразум примени у врло кратком року, игноришући конкретне животне проблеме на терену. То додатно мобилише Србе са севера око идеје одбране права на опстанак. То је веома опасна ситуација. Наиме, говори се и о сценарију, да због наводне „некооперативности“ српских лидера са севера, буде уведена „надгледана међународна управа“ с Еулекс администратором и новим председницима општина, који би били инсталирани – каже Јањић.
Јањић наглашава да притисак за прихватање плана не може донети ништа добро, јер је исувише нерешених питања.
Свађа албанских лобиста
Албански лобисти довели су педестак представника проалбанских НВО да присуствују дебати у Комитет за спољне послове САД и да, као и обично, врше притиске. Међутим, неочекивано је дошло до жестоке свађе двојице главних албанских лобиста, Џона Диогардија и конгресмена Елиота Енгела. У једном тренутку изгледало је да ће доћи и до туче због надгорњавања двојице лобиста. Енгел се непрестано хвалио да је први подржао независност Косова, а онда му је пришао Диогарди и рекао му да престане да лаже. – Ја сам био први, ти ниси хтео да потпишеш декларацију о независности коју сам ти понудио. Ти си љига – урлао је Диогарди. Енгел га је бесно назвао лудаком, а Диогарди је наставио: – Објавићу ко ти је све од тих мафијаша дао паре!
– Притисак долази из Немачке, којој би имплементација требала за унутрашњу употребу, због предстојећих избора. Он може довести до „палестинизације“ Срба. Они могу да крену у егзодус у Србију или да се супротставе рођеној држави, која већ најављује смањење финансирања, што се може тумачити и као економске санкције. Север Космета, налик Палестини, не би имао матичну државу иза леђа. Међутим, као и у палестинском случају, нашле би се групе или државе који би финансирале и иструментализовале српски отпор. То може да буде веома дуг и мучан процес с неизвесним исходом – уопозорава Јањић.
Оливер Ивановић није уверен у добробит референдума.
– Шта ако неко покрене кампању која ће смањити излазност, па референдум не успе. Или, ако се већи део становника Србије изјасни за „бољи живот“ против тврдоглаве „шачице Срба“ са севера, а то је могуће ако се поведе јака кампања. Проблем је што би у том случају прегласани део Срба који је, наравно, с много чвршћим уверењима, био веома огорчен, што доноси далекосежну и трагичну дестабилизацију целе Србије – упозорава Ивановић.
Обрад Кесић, са увидом у вашингтонску атмосферу, наглашава да тренутно не треба очекивати никакву реакцију силом, ни Кфора ни Албанаца према Србима са севера.
– Став Запада је да Београд треба да дисциплинује Србе, постави границе и обезбеди рад приштинских институција – каже он. – Али ту се крије велика замка. Уколико Београд то уради, оправдаће и легализовати нелегалну НАТО агресију и њен резултат – државу Косово. Иницијатори НАТО кампање имају циљ да натерају Београд да одради посао за приштинску власт, која постоји само захваљујући Западу. После тога Србија губи свако право да се било када буни. Позивајући се на добробити од датума власт ради против себе. Ша ће бити ако за шест месеци или годину дана не буде бољитка, да ли ће тада моћи да се обузда фрустрација грађана и због егзистенцијалних проблема и због осећаја понижења – пита се Кесић.
